adl adl

Filološki fakultet – Moj (budući) fakultet #16

0

Za Filološki fakultet, pogotovo za smerove srpskog jezika i književnosti, najviše važi ona izjava: ,,Ako ne voliš ovo, nemoj da upisuješ, nećeš ga završiti!“. Ovo je smer za nas koji smo od malih nogu uživali u tome da vučemo 4, 5 teških knjiga iz biblioteke, da se gubimo u njima, za nas koji smo voleli da pišemo sastave, da čitamo lektire, za nas buduće pesnike, buduće pisce, profesore. Ako se pronalazite u ovome i razmišljate o upisu, u ovom članku su date informacije koje su vam potrebne da odlučite da li ćete studirati Filološki fakultet. Ovako izgleda studiranje na Filološkom fakultetu i smeru Srpska književnost i jezik iz ugla jednog apsolventa.
Filološki fakultet u Beogradu

Opšte informacije

Filološki fakultet nalazi se u centru Beograda, na Studentskom trgu. Blizu nas je Studentski park, Kalemegdan, imamo izlaz na Knez Mihailovu ulicu.

Sastoji se od 16 katedri.

Smerovi na Filološkom fakultetu su sledeći:

  • Srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima (kome je gramatika draža)
  • srpska književnost sa južnoslovenskim književnostima (sličan je prvom smeru, međutim, mi više čitamo i imamo manje predmeta iz gramatike, gde se deli na grupe: 05 – Srpska književnost i jezik, i 06- Srpska književnost i jezik sa komparatistikom)
  • opšta književnost i teorija književnosti (za one koji uopšte ne žele gramatiku)
  • bibliotekarstvo i informatika (koju mnogi izbegavaju baš zbog ovog ,,i informatika“ dela jer svi beže od matematike – zato smo i ovde gde smo ali, smer uopšte nije težak)
  • ostalo su jezici, gde možemo da izaberemo jedan glavni i izborni jezik čija predavanja traju 4 semestra.

Kako izgleda prijemni ispit i upis na Filološki fakultet?

Prijemni ispit za upis na smer Srpska književnost i jezik se polaže iz dva dela od po 30 poena:

  1. Test iz Srpskog jezika i književnosti – 30 poena
  2. Književnost (Analiza pesme i pisanje sastava) – 30 poena

Tekst iz Srpskog jezika i književnosti se sastoji od 30 pitanja iz gramatike (30 poena), a sprema se iz čuvene ,,žute gramatike“ (koja je sada siva) čiji su autori Živojin Stanojčić i Ljubomir Popović.

Pored toga, postoji spisak dela koja bi trebalo pročitati za test iz književnosti. Deo iz književnosti takođe nosi 30 poena. Treba analizirati jednu pesmu iz spiska dela, kao i napisati sastav na jednu od 5 predloženih tema.

Prijemni je sasvim okej i uglavnom ne treba više od 65 poena od 100 da bi ste upali na budžet, i to sve sa poenima koje nosite iz srednjih škola.

Iako taj broj svakako varira od godine do godine, na smerovima za srpski jezik uglavnom konkurencija nije velika, i 2 meseca pripreme za prijemni na Filološkom jeste sasvim dovoljno.

Ako ipak ostanete na samofinansiranju, samo treba da ostvarite 48 bodova od 60 i upadšćete na budžet sledeće godine. Cena godine na Filološkom je 119.000 dinara, što je 60 ESPB bodova. U daljim godinama, vi nećete morati da uplaćujete toliko ako ne upišete godinu na budžet, već ćete sami birati koliko ćete ispita želeti da prijavite za narednu godinu.

Studiranje na Filološkom fakultetu – samo izgurajte prvu godinu

Na prvoj godini je, kako kažu, ,,čistka“. Studenti se susretnu sa ispitima koji nisu vezani za srpsku književnost, a ni za srpsku gramatiku, i to uglavnom demotiviše. Predmeti poput Staroslovenskog jezika, Istorijske fonetike, Istorijske morfologije mogu da vas navedu da se zapitate: ,,Šta ću ja ovde?“ ,,Ovo nije ni blizu slično kao srpski u srednjoj školi!“ ,,Kada ću da krenem da čitam ono što volim??“

Samo pregurajte takve predmete. U januarskom roku. Odmah. Verujte mi na reč, jer je istina da su pitanja iz takvih ispita sve teža i teža tokom sledećih rokova. I da, svaka godina zanimljivija je od prve. Imaćete da čitate na pretek, ne trčite pred rudu.

Naša katedra funkcioniše tako da se književnost proučava od početka. U prvoj godini imamo narodnu književnost, gde učimo epske pesme, analiziramo Marka Kraljevića, njegovog konja, istorijske prilike, jezik.

Druga godina

U drugoj godini prelazimo na srednjovekovnu (žitije, Sv. Sava, može biti malo suvoparno, ali strašno je lak ispit i profesori su korektni), i dubrovačku književnost (lično moja omiljena i najzanimljivija, ljubavne pesme, poput onih Petrarkinih, vesele teme, profesori divni).

Treća  i četvrta godina studija

U trećoj godini uči se  romantizam i južnoslovenske književnosti. To je deo čitanja. Čitaj dokle možeš, prati, jer na našoj katedri baš i nemamo knjige iz kojih možemo da učimo. Tu su naše beleške, lektira i literatura. Parola – snađi se. Naravno, uvek imamo skripte, kao i na svakom fakultetu ali, profesori uvek znaju ko je šta pročitao.

U četvrtoj godini stižemo do realizma i dvadesetog veka, i time prolazimo našu književnost postupno.

Uz sve to, imamo 4 opšte književnosti, gde čitamo staru grčku, rimsku, zatim englesku, špansku, rusku, nemačku… Sve su to zanimljiva dela, ispit je malo teži, može se reći da se tu gleda kvantitet, a ne kvalitet.

Sala heroja Filološki fakultet u Beogradu

Bira se izborni jezik, koji traje 4 semestra, dakle dve godine, i postoji uz obavezne i serija izbornih predmeta, gde možemo da biramo da li radimo seminarske radove, idemo na pravopis, internet i književnost, filozofiju, estetiku, psihologiju… Svega tu ima.

U trećoj i četvrtoj godini dolazimo do pripremanja da budemo profesori… Metodika, koja se završava praksom gde držimo jedan čas u školi. Nemojte se plašiti toga. Ispit nije bauk, dve godine nas uči ono što već znamo – kako treba da budeš dobar profesor, i da prepoznate većinu koja to nije, kako u srednjoj, tako i na fakultetu.

Sve u svemu – studije su zanimljive. Uvek postoje predmeti koje nećete voleti, uvek postoje profesori koji su teški i ispiti koji vam se čine nesavladivim, ali, ako si uporan i zagreješ stolicu, završićeš. Na svakom fakultetu je tako. Nema nijedan sa onom magičnom formulom da sve bude kako treba, da nema prepreka, da su svi profesori dobri i korektni. To je deo odrastanja, i pre svega studija.

Pohađanje nastave i upis u naredne godine

Za budžet i upis u sledeću godinu potrebno je 48 bodova od maksimalnih 60. Ispiti se mogu prenositi iz godine u godinu, što omogućava kalkulaciju i planiranje šta se može kada položiti.  Postoje ispiti od 3 boda, od 6, 9 i. oni veliki, od 15. Nekada baš ti ispiti od 3 boda mogu zadavati najveće muke. Kod nas nema pravila.

Nastava je delimično obavezna. Na nekim predavanjima uopšte ne morate biti prisutni, na nekima profesori prozivaju i morate biti tu ako želite da izađete na ispit ali, sve je vrlo fleksibilno.

Niko vam ne zabranjuje da izađete na ispit ako ste u nekom periodu bili bolesni ili iz nekog drugog razloga niste bili u mogućnosti da prisustvujete predavanjima. Ipak, na većini predavanja važi praksa da profesor ,,pusti spisak’’ gde vi upisujete svoje ime, prezime, i broj indeksa. Ono što se većinom radi je da ćete često upisivati i vaše kolege. One koji su bili sprečeni da dođu (uspavali se, recimo), i to profesori neće proveravati. Ipak, predavanja su korisna jer, kao što je gore pomenuto, mi uglavnom nemamo knjige. Tuđe beleške i skripte jesu veoma od pomoći ali, najbrže ćete spremiti ispite ako sami budete beležili, slušali i čitali redovno. To je i jedini način da završite ovaj fakultet u roku.

Organizacija na Filološkom fakultetu

Najtačnija predrasuda za Filološki fakultet je baš o organizaciji – nema je. Kada upišete, najveću pomoć pružaju stariji studenti koji vas upućuju na to šta i kako, dok sami ne uspete da se snađete.

U četvrtoj godini, smejaćete se svemu tome. Nekih vannastavnih aktivnosti nisam sigurna da ima, jer baš i ne dobijamo obaveštenja o tome. Ako želite da se bavite nečim poput pisanja ili možda nekom sportskom aktivnošću, a da to ima veze sa našim fakultetom, moraćete sami da pitate i tražite. Srećom, postoje grupe na Facebook-u gde stariji studenti koji su se informisali odgovaraju i na takva pitanja. Uskoro će i Beleške ponuditi idealno rešenje za ovakav vid komunikacije, ali otom potom.

Prijava ispita je nešto što se vrši preko e-student naloga, koji svaki student ima, i ima nekih 10 dana pre roka da izvrši prijavu. Pošto su prve tri prijave ispita besplatne, a svaka sledeća je 100 dinara, masovno se prijavljuju ispiti i na koje posle ne izađemo u istom roku. Što je u redu, pošto je fakultet poznat po svojoj ,,organizovanosti“ i imaju običaj da stave nekada par ispita u isti dan, ili jedan za drugim. I onda je na nama da pravimo najbolje kombinacije.

Okruženje i kolege sa filološkog

Na Filološkom fakultetu ima dosta studenata. Baš dosta. Toliko da svaki put kada uđeš u zgradu fakulteta vidiš mnogo novih lica. Uglavnom su to devojke. Na smeru se svi znaju, to je nešto kao odeljenje, a pošto dosta studenata pohađa i predavanja prethodnih godina, za neke ispite koje nisu položili ili su ih odložili za sledeću godinu, to je nova prilika da se upozna još ljudi sa sličnim interesovanjima. Kolege su jako prijatne, svaki smer ima svoju grupu na Facebook-u gde kače bitne informacije za ispite, kao i skripte i literaturu.

U samoj zgradi postoje dva kafića M&M koji je kod samog hola i, daleko čuvenija Piramida, u podrumu nove zgrade. To su dva glavna sastajališta studenata, gde provodimo vreme na pauzama, jer je raspored predavanja takav da uglavnom imamo sat, dva pauze između svakog.

Blizu fakulteta postoji i menza na Obilićevom vencu, gde studenti sa našeg fakulteta uglavnom idu na ručak i večeru.

Opšti utisak

Filološki fakultet ima dušu. To je ono što je najbitnije. Ne ispiti, ne predavanja, već mi, koji zajedno prolazimo kroz to, šetamo Kalemegdanom pričajući o tome kako nikada nećemo položiti staroslovenski ili sintaksu. To su prijatelji koje steknemo za ceo život. Ispiti koje zajedno učimo danima i noćima, prepričavamo dela, analiziramo slovenačke, makedonske, bugarske pesnike, smejemo se, mi koji učimo da pravilno akcentujemo, mi koji znamo da ništa ne znamo. Oni koji odluče da ostanu i posle ,,čistke“ u prvoj godini, ostaju. Ne toliko da bismo mislili o završavanju studija u roku – već da bismo zajedno čitali, analizirali, družili se, sedeli u Studentskom parku na pauzama, sastajali se u Piramidi.

Treba pomenuti da, iako se priča o tome kako ,,nema posla“ posle završenog fakulteta, to je daleko od istine. Mi možemo biti profesori srpskog jezika, novinari, bibliotekari, pisci, možemo raditi kao lektori, izdavači. Imamo jako širok spektar zanimanja. Dokle god ne zaboravljate značaj knjige i obrazovanja, i pronalazite se u ovim poslovima, i ako vam nedostatak organizovanosti nije bauk već samo mali izazov, onda je Filološki fakultet pravo mesto za vas.

Ostavite komentar