Finansijski izveštaji
Finansijski izveštaji – računovodstveni dokumenti proizilazi iz sistema finansijskog rezultata. To su potpuni izveštaji, imaju javni karakter i sastavljaju se u redovnim intervalima.
Potpuni, kavantitativni sistem u preduzeću.
Javno su dostupni svim interesnim grupama.
Najčešće su godišnji. Mogu biti i polugodišnji i kvartalni.
Profesionalizacija upravljanja – profesionalni menadžeri bode preduzeće, vlasnici su izvan.
Disprezija vlasništva – veliki broj vlasnika.
Cilj izveštaja – ponuditi informacije pre svega eksternim korisnicima; o novčanim tokovima, iznosu, vremenu, načinu nastajanja novčanitih tokova.
Set finansijskih izveštaja čine: Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o novčanim tokovima, Izveštaj o promenama na kapitalu, napomene uz finansijske izveštaje.
Izveštaj o novčanim tokovima
Izveštaj o novčanim tokovima se sastavlja iz istih infromacija kao BS i BU sa osnovnom idejom da se u njemu prikažu svi prilivi i odlivi novca tokom obračunskog perioda.
Sadrži tri dela:
- Novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti
- Novčani tokovi iz investicionih aktivnosti – prilivi po osnovu dezinvestiranja i odlivi po osnovu novih ulaganja.
- Novčani tokovi iz aktivnosti finansiranja – iz kojih eksternih izvora preduzeće pribavlja kapital (emisijom akcija ili zadživanjem), da li otkupljuje svoje akcije, da li plaća dividendu i u kom iznosu.
Zbir svih ovih novčanih tokova daje Neto novčani tok.
Izveštaj o promenama na kapitalu
Kapital je veoma bitna informacija za sve interesne grupe.
Potrebno je da vidimo zbog čega je došlo do povećanja ili smanjenja kapitala.
Napomene uz finansijske izveštaje
Prate prethodna četiri izveštaja, detaljnije ih objašnjavaju.
Daju tri vrste informacija:
- Koje računovodstvene politike preduzeće primenjuje
- Da budu obelodanjene sve informacije koje nisu u finansijskim izveštajima, a predviđene su standardima
- Detaljnije obrazlažu pozicije koje se već nalaze u nekom drugom izveštaju.
