Fonetika

R je nosilac između dva sloga kada se nađe: između dva suglasnika ili iza samoglasnika.

Vokali (samoglasnici) su: A, E, I, O, U.
Sonanti (glasnici) su: V, J, R, L, Lj, M, N, Nj.
Afrikati (sliveni glasovi) su: C (ts), Ć (tc, tj), Č (tš), Đ (dz, dj), Dž (dž).

Suglasnici (konsonanti) se po mestu izgovora dele na:

• usnene (p, b, m, v, f) – 5
• zadnjonepčane (k, g, h) – 3
• prednjonepšane – palatalni (ž, č, š, j, dž, nj, lj, ć, đ) – 9
• nadzubni – nosni (l, r, n) – 3
• zubni (t, d, s, z, c) – 5

Zvučni: B, G, D, Đ, Ž, Z, Dž.
Bezvučni: P, K, T, Ć, Š, S, Č, F, H, C.

Zvučni glasovi su: vokali, sonanti i zvučni suglasnici.

Glasovne promene (ima ih 8)

Palatalizacija: K, G, H ispred E, I i ponekad A prelaze u Č, Ž, Š. Izuzetak prisvojni pridevi izvedeni od vlastatih imena koja se završavaju na ka. I, E su nastavci za oblik i tvorbu reči.
Sibilarizacija: K, G, H ispred I daju C, Z, S. Nema kod reči koje menjaju značenje.
Nepostojano ‘a’: kod imenica ž. r., u 2, 3, 5, 6, 7, a nekad i u 4 i 1 padežu, kod brojeva…
Prelazak ‘l’ u ‘o’: kada se ‘l’ nađe na kraju sloga (ne kod tuđica): vo – vola
Jednašenje suglasnika po zvučnosti: prvi se ravna prema drugom u svoj par (b-p).
Jednašenje suglasnika po mestu tvorbe: S, Z ispred prednjonepčanih postaju Š, Ž. N ispred usnenih postaje M.
Jotovanje: tj=ć, nj=nj, lj=lj, dj=đ, zj=ž, sj=š, bj=blj, pj=plj, mj=mlj, vj=vlj, fj=flj.
Gubljenje suglasnika: tc=c, zz=z, ss=s…

Vrste reči su:

• imenice – zajedničke, vlastite, zbirne, gradivne, misaone, glagolske, brojne
• pridevi – opisni (lep), prisvojni (ljudski), vremenski (davni), gradivni (kameni), mesni (donji)
• zamenice – imeničke, pridevske
• brojevi – osnovni, redni, zbirni
• glagoli – radnja, stanje, zbivanje (pomoćni glagoli – jesam, biti, hteti)
• prilozi
• predlozi
• uzvici
• veznici
• rečce

Služba reči se deli na:

• subjekat (ko, šta)
• predikat (glagolski, imenski, sa ili bez pomoćnog glagola)
• atribut (zamenice, pridevi i brojevi)
• apozicija (određuje imenicu uz koju stoji)
• objekat (koga, šta)
• priloške odredbe (za vreme, mesto, način, količinu i uzrok)
• veznici (isto kao i vrsta)

Prilozi:

• za vreme: juče, sinoć, večeras, lani, dogodine, tada, nekad, sad, kad, letos, odmah…
• za mesto: gore, desno, tamo, amo, napred, ovde, tuda, svuda, napolju…
• za način: neumorno, uporno, lepo, marljivo, radoznalo, ovako, brzo, lagano, ljuto…
• za količinu: dugo, još, puno, mnogo, dosta, malo, ovoliko, toliko…
• za uzrok: zato

Predlozi: u, na, o, po, pri, sa, ka, od, iz, uz, za, bez, pred, pod, pored, iza, ispred, iznad, ispod, posle, prema, preko, kod…
Uzvici: ah, uh, jaoj, kuku, ih, jao, lele, buć, tras, pis…
Veznici: i, pa, te, ni, niti, dok, ako, da, ili, jer, nego, već, a, ali, ipak, pak…
Rečce: da, ne, li, mećutim, nego, samo, isto, kao, eno, bar, zar, baš…

Imeničke zamenice:

• Lične: ja, ti, on, ona, ono, mi, vi, oni, sebe (se) – za svako lice / povratna
• Upitno – odnosne: ko, šta Odrične: niko, ništa
• Neodređene: neko, nešto Opšte: svako, svašta

Pridevske zamenice

• Prisvojne: moj, tvoj, njegov, njen, naš, vaš, njihov, svoj (za svako lice)
• Pokazne: ovaj, taj, onaj
• za kakvoću: ovakav, takav, onakav
• za količinu: ovoliki, toliki, onoliki Upitno – odnosne:
• za bića i predmete: koji
• za kakvoću: kakav
• za količinu: koliki
• za pripadnost: čiji
• Neodređene:
• za bića i predmete: neki
• za kakvoću: nekakav
• za količinu: nečiji
• za pripadnost: nekolik
• Odrične:
• za bića: nikoji
• za kakvoću: nikakav
• za pripadnost: ničiji
• Opšte:
• za bića i predmete: svaki
• za kakvoću: svakakav
• za pripadnost: svačiji
• ma koliki, koji god, čiji god, bilo kakav

Gramatičke osnove se dobijaju odbijanjem padežnih nastavaka od genitiva množine (jednine).
Koren reči je osnova reči, a skup reči koji imaju zajednički koren čini porodicu reči.

Izvedenice: koren + sufiks.
Slaganje: spajanje dve reči ili prefiksa i reči.

Homonimija – isto se piše, različito znači.
Sinonimija – različito se piše, isto znači.
Antonimija – rači suprotnog značenja.
Polisemija – višeznačnost reči koje se isto pišu (ista funkcija u rečenici).

Komunikativne rečenice su rečenice od velikog slova do tačke.
Predikatske su proste rečenice u okviru složene.

Komunikativna funkcija: obaveštajna, zapovedna, upitna i uzvična.

Subjekat može biti gramatički (u nominativu i vokativu u pesmama) i logički (u ostalim padežima).
Predikat: glagolski (ako se sastoji od glagola) i imenski (ako u sebi sadrži neku imensku reč).
Objekat može biti pravi (u akuzativu ili deonom genitivu) i nepravi (u ostalim padežima).

Padeži i pitanja na koja se dobijaju:

1. Nominativ – ko, šta
2. Genitiv – od koga, od čega
3. Dativ – kome, čemu
4. Akuzativ – koga, čega
5. Vokativ – hej
6. Instrumental – s kime, s čime
7. Lokativ – o kome, o čemu, gde

Postoji pet vrsta nezavisnih rečenica: sastavne, suprotne, rastavne, isključne i zaključne.
Zavisne rečenice:

1. Izrične rečenice – rekla sam da…
2. Odnosne rečenice – ko pametno ćuti, čiju sam sestru video….
3. Mesne rečenice
4. Vremenske rečenice – kada, pošto
5. Uzročne rečenice – zbot toga
6. Uslovne rečenice – ako
7. Namerne rečenice – da se vidimo, ne bi li…
8. Načinske (poredbene) rečenice – kao
9. Posledične rečenice – da ćete se začuditi
10. Dopusne rečenice – iako
11. Zavisnoupitne – šta da se radi

Sintagma se deli na:

• zavisne (odredbene) ili naporedne (odnosne)
• morfološke: imeničke, pridevske, glagolske, priloške, zameničke, brojevne
• po službi: subjekatska, predikatska, objekatska, apoziciona, priloška, atributska

Naporedni odnosi u sintagmama:
1. Ana i Milan studiraju istoriju umetnosti.
Ana i Milan – naporedni članovi sintagme, nalaze se u sastavnom odnosu (oba člana istovremeno mogu da vrše radnju); veznici u ovakvim sintagmama su: i, pa, te, ni, niti.
2. Danas dolaze ili Petar ili Milan.
ili Petar ili Milan – naporedna sintagma, rastavni odnos (povezana su dva člana i biće izvršena samo jedna radnja). Članovi u ovoj sintagmi su povezani veznikom ili.
3. To nije uradio Milan nego Petar.
Milan nego Petar – naporedna sintagma, suprotan odnos, članovi su povezani veznikom nego, već, a, ali, ipak, pak.

1. Subjekatsko-predikatska rečenica je rečenica koja u sebi sadrži samo subjekat i predikat (može biti sa glagolskim ili imenskim predikatom).
Petar piše.
2. Subjekatsko-predikatska + objekat
Petar kupuje knjige.
3. Bezlična ili bezsubjekatska rečenica je rečenica koja ima samo predikat a subjekat ne može da se pretpostavi. Predikati u tim rečenicama su svi povratni ili neprelazni glagoli koji se nalaze u 3. l. jd. srednjeg roda.
Sviće.
Pričalo se.
4. Eliptična rečenica je rečenica u kojoj je izostavljen predikat a podrazumeva se na osnovu konteksta.
Koga si video? Nikolu. A ti? Sanju.
5. Specijalna rečenica je rečenica koja nema ni subjekat, ni predikat niti se mogu naslutiti. Uglavnom su to i, e, pa….
6. Potpuna rečenica je rečenica koja je određena i subjektom i predikatom.
Pada sneg. – potpuna (lična) rečenica
Pa? – specijalna rečenica