Funkcije države

Državne funkcije se dele na:

–         spoljašnje

–         unutrašnje

 

Spoljašnje funkcije su aktivnosti države na medjunarodnom planu. U mirnodopskim uslovima to su:

–         Trgovina

–         Spoljna politika

–         Kulturna saradnja

 

U ratnim uslovima, vodjenje rata.

 

Unutrašnje funkcije su:

–         zakonodavna

–         upravna ili izvršna

–         sudska

 

Zakonodavna funkcija sastoji se u donošenju ustava i zakona. Ovu funkciju obavlja parlament odnosno skupština.

 

Upravna ili izvršna funkcija naziva se još i administrativnom. Ova funkcija se sastoji u izvršavanju i primeni zakona i drugih akata izvršne vlasti. Upravni organi su predsednik, vlada, ministarstva, agencije (državne), vojska, policija, carina. Na nivou opštine to su predsednik i izvršno veće. Ovi organi donose uredbe, rešenja, pravilnike, uputstva, naredbe i druge.

Uprava funkcioniše po principu hijerarhije, to znači da viši organ uprave može da ukine odluku nižeg organa.

 

Sudsku funkciju vrše sudovi. Tužilac mora da dokazuje. Sudije moraju imati završene pravne studije, čist moral, da je „slobodan“ tj. da nije ni pod kojim uticajem.

Sudovi rešavaju sporove izmedju gradjana (porodične sporove, imovinske, radne), utvrdjuju različita pravna stanja (očinstvo), odlučuju o usaglašenosti pojedinih akata sa zakonom, izriču kazne, izuzev diplomatsko-konzularnih predstavnika, donose presude i rešenja.

Sudije su u svom radu  nezavisne, sude na osnovu zakona i svoje slobodne savesti.  Biraju se iz reda uglednih gradjana, a pod uslovom da imaju odredjene kvalifikacije. Sude kao pojedinci, a u odredjenim slučajevima predvidjeno je da sude u veću. Od samovolje državnih organa, štiti ih imunitet, to znači da ne mogu biti pozvani na odgovornost niti smenjeni za izraženo mišljenje ili dati glas prilikom sudjenja. Sudovi sude po načelima:

–         zakonitosti, to znači da presude i rešenja moraju da se zasnivaju na zakonu.

–         Načelo nezavisnosti sudova u donošenju odluka, za nezavisnost, imsli se na druge državne organe i pojedince.

–         Dvostepenosti, npr opštinski sud je prvostepeni. Okružni je drugostepeni, to znači da stranka ima pravo da podnese žalbu na prvostepenu odluku ili rešenje. Ta žalba se podnosi u roku od 15 dana od dana prijema odluke.

–         Načelo javnosti rasprave, to znači da su rasprave na sudu javne i može prisustvovati ko hoće, sem kada su u pitanju maloletnici i neka krivična dela kojima se ugrožava dostojanstvo i moral optuženog, i državna, vojna ili službena tajna.