Gavril Stefanović Venclović Crni bivo u srcu analiza pesme
Crni bivo u srcu pesma Gavrila Stefanovića Venclovića delo je koje govori i peva o prolaznosti, smrti i nestajanju, o neprekidnom procesu obnavljanja – smrti i rađanju. Uprkos tome, pesma Crni bivo u srcu nije pesimističkog karaktera, jer Vencloviću pesimizam nije svojstven.
Poetsko kazivanje ume da bude metaforično i simbolično, pa i analiza pesme Crni bivo u srcu treba da bude usmerena na otkrivanje zagonetnog i dubinskog značenja stihova kojima pisac ne želi da zastrašuje, nego da ukaže na postojanje zla i na puteve izbavljenja iz njega.
Kada su u pitanju dela koja potpisuje Gavril Stefanović Venclović Crni bivo u srcu je njegova veoma poznata pesma koja se obrađuje i analizira kao lektira u drugom razredu srednje škole, a u nastavku teksta smo za vas spremili analizu pesme kako biste lakše razumeli i savladali obavezno gradivo.
Pisac: Gavril Stefanović Venclović
Književni rod: Poezija
Književna vrsta: Refleksivna (misaona) pesma
Tema: Borba čoveka sa mračnim silama u njemu.
Crni bivo u srcu pesma u celosti – Gavril Stefanović Venclović
Veliki se to đavo,
kao crni bivo u srcu gnezdi.
Evo sam to vidim
da neki drugi zavičaj zločest,
u mome telu vojuje
suproć moga umlja.
I koji je taj drugi,
posnažniji zakon
od božija zakona.
Jest i vrlo posnažnija
čovečija želja i zla ćud,
kojano nit se koga boja boji,
ni mora, ni duge bolesti
i zle nesreće,
ni same večne muke.
Crni bivo u srcu pesma govori o neprekidnom procesu nestajanja i nastajanja i večnoj borbi između dobra i zla u samom sebi.
Crni bivo u srcu analiza, motivi i stilske figure pesme
Venclović u svojim delima, pa tako i u pesmi Crni bivo u srcu, vodi računa o stilskom bogatstvu i o ostvarivanju stilsko-besedničkih efekata, kao što su aliteracija, ponavljanje, poređenje, metafora, paradoks, oskimoron, hiperbola…
Igra rečima mu je omiljeno stilsko sredstvo koje često koristi u svojim delima. Duga ponavljanja različitih oblika iste reči, gomilanje reči koje označavaju svetlost ili mrak i slično. Mračna tema pesme Crni bivo u srcu, tek sto pedeset godina posle Venclovića postaje glavna tema moderne proze dvadesetog veka. Sama kompozicija pesme je zanimljiva.
Tema koju krije pesma Crni bivo u srcu je podvojenost u čoveku, odnosno konstantna borba sa samim sobom, razapetost između svetlog i tamnog u sebi, između dobra i zla, tela (telesnog) i duše (duhovnog).
Naime, Crni bivo u srcu pesma je podeljena na uvodni distih i glavni deo pesme od trinaest stihova sa tri celine – saznanje (četiri stiha), pitanje (tri stiha; završava se znakom pitanja) i odgovor (šest stihova).
Analiza pesme Crni bivo u srcu po stihovima
Uvodni distih ima nadasve opšte značenje. Govori o tome da se u ljudskom srcu gnezdi veliki đavo koji je nalik crnom bivolu. Ono što je svojstveno čoveku je da se u njega useli zlo, odnosno đavo, koji je oličenje zla, satane.
Zlo je u pesmi upoređeno sa crnim bivolom: crni đavo = crni bivo. Poređenje ističe snagu đavoljeg zla. Što je đavo jači, jače je i zlo koje se uselilo i bivstvuje u čovekovom srcu.
Ono o čemu je Venclović pridao posebno značenje je i činjenica da glavni deo pesme Crni bivo u srcu ima trinaest stihova, a broj trinaest u mističnom tumačenju brojeva ima negativno značenje, sluti nesreću i predstavlja baksuzni broj.
SImbolično predstavljeno, nesreća je ljudska kada se u čoveka uselo zlo, te to zlo i nesreća nisu samo za njega kao pojedinca, nego i za druge, okolinu i za ceo ljudski rod.
Analiza pesme Crni bivo u srcu – prva celina – “saznanje”
Prva celina glavnog dela pesme Crni bivo u srcu predstavlja saznanje, odnosno aktualizaciju problema naznačenog u distihu “Evo sam to vidim”. Lično saznanje i otkriće u subjektu da se mimo njegove volje, odnosno umlja i znanja, javlja i rovari zločest.
Ovaj deo pesme treba shvatiti kao moguće i realne situacije u kojima se u čoveku sukobe misli i želje sa principima moralnosti i opštim društvenim normama. Takve misli i želje, koje u čoveku budi crni đavo, predstavljaju znak zla u ljudskoj duši.
Crni bivo u srcu analiza druge celine pesme – “retorsko pitanje”
Druga celina, odnosno pitanje je retorsko pitanje kojim se izražava zapitanost odakle takve suprotnosti u takvom biću. Neverica se izražava i u pogledu toga kako neki drugi zakon i sila mogu biti posnažniji od Božjeg zakona – to je nadasve neshvatljivo i zato je ispunjeno nevericom.
Crni bivo u srcu analiza treće celine pesme – “odgovor”
Poslednja celina glavnog dela pesma predstavlja odgovor na prethodno postavljeno pitanje. Odgovor je jednostavan i krije se u stihu “čovečja želja i zla ćud”, ali se dopunjuje pojedinostima u stihovima koji slede.
Kroz segmente odgovora, nalazi se i kazna, u vidu dugih bolesti, večne muke i zle nesreće. Ogromna snaga zla se ogleda baš u tome što se ni navedenih kazni zlo zapravo ne boji, već opstaje uprkos njima.
O piscu – Gavril Stefanović Venclović (1680 – 1749)
Gavrilo “Gavril” Stefanović Venclović bio je sveštenik, ikonopisac, iluminator, prevodilac i pesnik. Otac mu se zvao Stefan, otuda vuče deo imena Stefanović – na grčkom Stefan znači venac, te otuda Venclović (ovenčan slavom).
Gavril zauzima granično mesto na razmeđi epoha, jer se sa njim završava jedna epoha u razvoju srpske književnosti, ali sa njim u nagoveštajima i počinje nova epoha. Venclović svojim delima nagoveštava barok, koji se kreće ka prosvećenosti.
Kao vrlo obrazovan čovek, Venclović i kompletna njegova delatnost bili su široki. Gavril Stefanović Venclović se ističe kao najplodniji pisac svog vremena, ali su se brojna njegova dela ostvarivala usmenim putem, pa je malo dela odštampano.
Deo zapisanog materijala priredio je i objavio pod naslovom Crni bivo u srcu. Najbolji poznavalac Venclovićevog dela je Milorad Pavić, koji je smatrao da je Venclović stvorio čitavu jednu književnost.
