Goriva

Goriva su prirodne, veštačke ili sintetičke supstance koje sagorevanjem daju toplotnu energiju. Uslovi da se neka supstanca nazove gorivom:

–         da daje toplotnu energiju

–         da temperatura paljenja ne bude ni visoka ni niska te

–         da je supstanca jeftina, lako dostupna, da je ima u prirodi

–         da ima optimalnu brzinu sagorevanja

–         da gorivo ne sme da ugrožava životnu sredinu i da ne deluje korozivno na mašine koje ga koriste

 

Sastav goriva:

–         Sagorljivi deo (organski deo), jedinjena ugljenika i vodonika(ugljovodonici)

–         Nesagorljivi deo, pepeo (mineralne materije) i vlaga (H₂O)

Svojstva goriva:

–         boja

–         gustina

–         sjaj

–         temperatura paljenja i sagorevanja

–         toplotna moć goriva, odredjuje njegov kvalitet, kJ/kg (čvrsta) ili kJ/m³ (tečna)

Podele:

Prema poreklu:

–         prirodna (dvo, ugalj, sirova nafta)

–         veštačka, dobijena mehaničkom preradom prirodnih goriva (benzin, koks)

Prema agregatnom stanju:

–         Čvrsto – drvo (prirodno), ćumur, koks, briketi

–         Tečno – nafta, petroleon, kerozin, dizel

–         Gasovito – zemni gas, propan-butan gas, plin

Prema nameni:

–         Klasična, ona koja se koristi u svakodnevnom životu (drvo, ugalj, nafta, koks), bogata su ugljenikom

–         Raketna, služe za pogon raketnih motora, razne zapaljive smeše ili jedinjenja, tečni vodonik

–         Nuklearna, sagorevanjem daju veliku količinu nuklearne energije, Uran U₂₃₅