,,Hamlet’’ prepričano – drama Vilijama Šekspira

,,Hamlet“ je tragedija koju je napisao čuveni engleski pisac i pesnik, Vilijam Šekspir. Ova drama se odvija u Danskoj i prati glavnog lika, princa Hamleta, dok se bori sa unutrašnjim konfliktima i želi da osveti smrt svog oca.

Šekspir je uzimao građu i motive iz drugih dela i stvaralački ih oblikovao kroz jednu od najpoznatijih tragedija. ,,Hamlet” je metafora za dansku istoriju, a čuvena rečenica ,,biti ili ne biti’’ poznata je i onome ko nije čitao ovo delo.

U nastavku teksta delimo sa vama prepričanu tragediju po činovima, analizu likova: Hamlet, Ofelija, Gertruda, stanari, Polonije, njegov sin, koji su nosioci drame, kao i obradu glavnih motiva: osvete, ludila, bratovog ubistva, predstava u predstavi, ljubavi.

Hamlet – prepričano po činovima

Drama ,,Hamlet’’ je strukturirana u pet činova. U nastavku teksta prepričavamo ovu dramu kroz najvažnije događaje po činovima.

Prvi čin predstavlja uvod u kojem se naznačava tragedija, dok se u drugom činu razvija zaplet radnje koji će kulminirati u trećem činu, tokom izvođenja Hamletove predstave „Mišolovka“.

U četvrtom činu, putem spletki vezanih za Hamletovo ubistvo, dolazi do preokreta u radnji, dok se poslednji, peti čin, zaključuje s više likova koji su podložni ubistvu.

I čin

Radnja tragedije dešava se u Elsinoru, danskome gradu i luci na severoistočnoj obali. Tragedija počinje u ponoć, tokom smene straže između Franciska i Bernarda.

Francisko obaveštava Bernarda da je smena prošla mirno i odlazi, nakon čega se pojavljuju Horacije i Marcel, koji će stražariti s Bernardom.

Oni razgovaraju o jednoj pojavi koju su već dva puta videli, a tada se baš prikazuje duh, od glave do pete u ratnoj opremi, s maršalskim štapom u ruci.

Uzbuna počinje kada duh Hamletovog oca, kralja Hamleta, dolazi i otkriva da ga je ubio njegov brat Klaudije kako bi preuzeo tron.

Teraju duha da progovori, ali petao zakukuriče, i duh opet nestane. Smatraju da petao označava buđenje Apolona, boga sunca, i da duhovi pred njim beže.

Stražari odluče da moraju obavestiti mladoga Hamleta, sina preminuloga kralja. Hamlet je šokiran ovim saznanjem i odlučuje da se pretvara da je lud kako bi otkrio istinu.

U ovom činu, takođe upoznajemo i lik Ofelije, Hamletove voljene drgae, i njenog brata Lartesa.

II čin

Hamlet nastavlja sa svojim planom da se pretvara da je lud. On se suočava sa Klaudijem i Gertrudom,svojom majkom, koja se udala za Klaudija nakon smrti Hamletovog oca.

Na dvor dolaze glumci zabavljači, a Hamlet zamoli jednog od njih da im ispriča priču o padu Troje i ubistvu kralja i kraljice. Kad ostane sam, odluči da će naterati kralja da prisustvuje predstavi čija radnja podseća na ubistvo njegovog oca.

Ako je kralj zaista kriv, sigurno će to nekako pokazati, pružajući Hamletu dokaz o ubistvu njegovog oca.

U ovom činu, Hamlet organizuje i predstavu, ,,Mišolovka’’, koja simulira ubistvo njegovog oca kako bi testirao Klaudija i video da li će on pokazati krivicu.

III čin

Klaudije reaguje na provokacije koje je prouzrokovala predstava. Ustaje sa mesta i odlazi. To je Hamletu bio dovoljno dobar dokaz. On je sada siguran ko je ubica njegovog oca.

Nakon predstave, Gertruda poziva Hamleta u svoju sobu. Namerava da ga napadne zbog njegovih strašnih insinuacija. Hamlet preusmerava razgovor prema njoj, optužujući je najviše zbog groteskne požude i tvrdeći da je time uvredila oca i njega udajom za Klaudija.

Tokom njihovog razgovora, Polonije se krije iza tapiserije; u jednom trenutku misli da će Hamlet napasti Gertrudu i viče u pomoć. Hamlet mačem probija Polonija, Ofelijinog oca, kroz tapiseriju, misleći da se tamo skriva Klaudije.

Ofelija, koja je duboko potresena smrću svog oca, polako gubi razum.

U ovoj sceni, Hamlet se takođe suočava sa svojim osećanjima prema Ofeliji i izražava svoju tugu.

IV čin

Hamlet zbog čina ubistva deportuju u Englesku. Tu biva u ropstvu, ali uspeva da se izbavi i vrati se kući. U međuvremenu, Ofelija se utapa u potok, što kod Hamleta izražavat već postojeću tugu i osećaj krivice.

Zbog vesti o smrti oca, Laert se vraća u Dansku, da bi saznao još jednu šokirajuću vest – sestra mu se utopila.

Hamlet se suočava sa Laertom,, koji želi da se osveti za smrt svog oca, i pristaje na dvoboj sa njim.

V čin

Peti čin počinje na groblju. U pitanju je sahrana Ofelije. S obzirom na sumnje u to da li je Ofelija umrla slučajno ili je počinila samoubistvo, njenom pogrebu nedostaju mnogi uobičajeni verski obredi.

Laert dramatizuje svoju tugu, podstičući Hamleta da izrazi svoju sličnu tugu zbog gubitka svoje nekadašnje ljubavi. Nakon kratkotrajne rasprave, Hamlet i Laert odlaze.

Kasnije, Hamlet objašnjava Horaciju da je otkrio Klaudijevu zaveru da ga ubije u Engleskoj i smislio lažno pismo koje predstavlja dogovor o smrti Rozenkranca i Gildensterna. Dok razgovaraju, Osric, smešni dvoranin, prilazi i predlaže dvoboj između Laerta i Hamleta. Hamlet na kraju prihvata ovaj izazov.

Dakle, u finalnom činu, Hamlet se suočava sa Klaudijem i ubija ga. Međutim, i Hamlet i Lartes bivaju povređeni u dvoboju i umiru.

Hamlet pobeđuje u prva dva kruga, što tera Klaudija da posegne za otrovnim pićem. Hamlet odbija vino. Umesto njega, Gertruda diže čašu za svog sina i pije iz otrovne čaše.

Drama završava kada Fortinbras, vođa Norveške, preuzima vlast nad Danskom, zahtevajući svoje pravo na krunu. Dogovara se da Hamlet dobije vojnu sahranu s punim vojničkim počastima koje zaslužuje.

Hamlet analiza likova – bogata paleta različitih karaktera

Analiza likova u ,,Hamletu“ otkriva bogatstvo Šekspirove karakterizacije, njegovu sposobnost da istražuje duboke ljudske emocije i sukobe, te da postavlja pitanja o moralu, vlasti i ljudskoj prirodi.

U nastavku teksta istaknućemo glavne karakteristike ovih junaka:

Hamlet: Glavni lik i princ Danske, Hamlet je kompleksan karakter čija unutrašnja borba predstavlja srž drame. On je duboko pogođen smrću svog oca, kralja Hamleta, i brakom njegove majke Gertrude s novim kraljem Klaudijusom.

Hamlet je poznat po svojoj introspekciji, sumnjičavosti, težnji ka pravdi i moralnoj dubini. Njegov poznat monolog ,,Biti ili ne biti“ odražava unutarnju konfuziju i sukobe koje prolazi.

Klaudijus: Hamletov ujak, koji ubija kralja Hamleta da bi preuzeo prestol. Klaudijus je suptilan i lukav antagonista.

Njegova krivica i moralna pokvarenost izazivaju sukobe u drami. On je manipulativan i spreman da sačuva vlast po svaku cenu.

Gertruda: Kraljica Danske i majka Hamleta, Gertruda je kompleksan lik čija se versnost dovodi u pitanje.. Njen brak s Klaudijusom izaziva sumnje o njenim motivacijama i moralnom integritetu.

Njena karakterizacija takođe postavlja pitanja o ženskoj ulozi u društvu i odnosu moći.

Ofelija: Mlada djevojka koja je zaljubljena u Hamleta, ofelija doživljava tragediju kroz gubitak oca, zatim razuma, što je dovodi do smrti. Njena sudbina ukazuje na teme mentalnog zdravlja, ljubavi i gubitka u drami.

Polonije: Otac Ofelije i Laerta, takođe, savetnik kralja Klaudijusa. Polonije je predstavljen kao savetnik koji teži vlastitim interesima. Njegova nespretnost i potreba za kontrolom dovode do tragedija unutar drame.

Laert: Brat Ofelije i sin Polonija, Laert je opisan i predstavljen kao impulsivan i odlučan u osveti. Njegov lik dodaje dimenziju sukobu i osveti u priči.

Horacijo: Najbolji prijatelj Hamleta, Horacijo je razuman, odan i moralan lik. On je Hamletov poverenik i svedok ključnih događaja u drami.

Večni Šekspir – Hamlet i njegvo čuveno pitanje

,,Biti ili ne biti“ monolog je jedan od najpoznatijih trenutaka u Šekspirovom ,,Hamletu“. U ovom monologu, Hamlet razmišlja o smislu života i razmatra moralne dileme koje su duboko ukorijenjene u ljudskoj egzistenciji.

Ključne stvari koje se ističu u ovom monologu uključuju:

Hamletova osnovna dilema odnosi se na pitanje postojanja i svrhe života. Pitanje ,,Biti ili ne biti“ odražava univerzalnu brigu o smislu vlastitog postojanja.

Hamlet razmišlja o tome da li je bolje izdržati nepravde i patnje života ili se suprotstaviti problemima prelaskom u smrt.

Glavni junak takođe pokreće ovim pitanje samoubistva i izražava strah od onoga što može doći nakon smrti. Na sve to, on razmatra hrabrost da se suoči s nepravdom života i strah od nepoznatog, preispitujući vlastitu hrabrost i odlučnost.

Ovaj čuveni monolog se događa u kontekstu političkih intriga i moralnih pokvarenosti na danskom dvoru. Hamlet razmišlja o nepravdi u svetu i oko njega, a pitanje ,,Biti ili ne biti“ odražava i šire moralne dileme u društvu, ne samo na individualnom planu.

Zašto je Hamlet lektira više od lektire?

Šekspir preko ovog monologa, a saim tim i celom tragedijom, preispituje osnovna pitanja ljudske egzistencije, moralne norme, hrabrosti i straha pred nepoznatim.

Hamletova introspekcija postavlja temelj za istraživanje dubokih psiholoških i filozofskih aspekata ljudske prirode. Ovim pitanjem, Šekspir podstiče publiku na razmišljanje o vlastitim moralnim uverenjima i vrednostima.

Prikaz likova u ,,Hamletu“ otkriva dar Šekspirove psihološke karakterizacije, njegovu sposobnost da istražuje duboke ljudske emocije i sukobe, te da ih prikaže na univerzalan način, čineći ga ispred bilo kog vremena.

Za više priča o književnosti, analiza likova, događaja i motiva, pratite i čitajte sajt Beleške.