adl adl

Ilijada Homer – prepričano delo i analiza Ilijade

1

Ilijada je epsko delo koje opisuje bitku Grka (Ahejaca) i Trojanaca (Ilijaca) oko VIII veka p.n.e. ispred zidina Troje i u samoj Troji. Delo nosi naziv po Iliju, drugom imenu grada Troje. U ovom istorijskom delu opisuju se događaji koji su se odigrali u poslednjih pedeset dana desetogodišnjeg rata između Grka i Trojanaca. Beleške Ilijada analiza dela će vam pomoći da se spremite za čas iz srpskog, dok će prepričana lektira Ilijada – Homer skratiti vreme za podsećanje.

Smatra se da je Iljadu napisao Homer, antički pisac.

Teorije o tome ko je napisao Ilijadu

U književnosti se najčešće javlja pitanje autorstva Ilijade i to se naziva “Homerskim pitanjem. Postoje različite teorije:

  • Pluralistička teorija: Ilijada je nastala mehaničkim spajanjem više pesama koje su ispevali  različiti slepi pesnici. Veruje se da tako složeno  delo nije mogao da napiše jedan čovek već da je Homer sakupio već ispevane pesme i napravio ep.
  • Unionistička teorija: Smatra se da Homer jeste napisao Ilijadu zbog jedinstva epa, kompozicije, jasne i planski izgradjene celine, kao i doslednosti opisa likova. Zbog toga vlada mišljenje da to ne bi bilo moguće da se radi o više autora.

Pisac Ilijade: Homer

Književni rod: epika

Književna vrsta: ep

Mesto radnje: okolina Troje

Vreme radnje: VIII vek pre nove ere

Ilijada fabula

Rat započinje zbog toga što Paris boraveći u Sparti zavodi i odvodi spartansku kraljicu Helenu, ženu kralja Menelaja. Kralj Menelaj i njegov brat Agamemnon okupljaju vojsku i dolaze do Troje kako bi se osvetili i vratili prelepu Helenu.

Osnovna tema Ilijade je ljutnja jednog od najvećih ahejskih junaka Ahila koji je besan jer mu je Agamemnon oduzeo najmiliju robinju Briseidu. Zbog toga je ljut i razočan i ne želi da učestvuje u bitkama zbog čega Grci počinju da trpe poraze.

Ilijada analiza dela

Ilijada ima 15 696 stihova, odnosno heksametara i podeljena je na 24 pevanja. Podela je izvršena prema broju slova u starogrčkom alfabetu pri čemu se nije vodilo računa o sadržini već o broju heksametara, odnosno da ni jedno pevanje ne prelazi broj od hiljadu stihova. Zbog toga je čest slučaj da se jedan događaj rastavlja na više pevanja ili nekoliko događaja spaja u jedno pevanje.

1. pevanje

Prvo pevanje počinje Ahilovim besom jer su se on i Agamemnon posvađali. Sveštenik Hris došao je kod Agamemnona želeći da otkupi svoju ćerku koju je Agamemnon uzeo za ljubavnicu. Agamemnon ne želi da vrati ćerku Hrisu i Hris odlazi kod Apolona u suzama. Obećava mu da će mu izgraditi hram ukoliko kazni Ahejce.

Apolon posluša Hrisa i počinje strelama da gađa prvo životinje a zatim ljude. Strele su padale po Ahejcima devet dana, a koga bi pogodila strela taj bi oboleo od kuge.

Desetog dana Ahilej saziva skupštinu jer je zabrinut za Ahejce. Kalkas, koji može da vidi budućnost savetuje Ahileja da vrate Hrisu ćerku jer inače neće biti mira. Agamemnon se žestoko buni, a zatim i posvađa sa Ahilom jer ne želi da vrati Briseidu ocu. Jedini uslov da je vrati je da dobije nešto zauzvrat. Ahil se mnogo naljuti jer misli da je Agamemnon drzak i lakom. Agamemnon kaže Ahilu da ukoliko Hrisu vrati ćerku, Ahilu će oduzeti robinju Briseidu što i čini

Kada Hris dobije ćerku nazad moli Apolona da spasi Ahejce od smrti.

Ahil se žali majci Tetidi i moli je da ode kod Zevsa i zamoli ga da Trojanci poraze Ahajce. Tetida odlazi kod Zevsa i on joj obeća pomoć, ali to mnogo naljuti njegovu ženu Heru. Hefest, Herin sin savetuje Heru da se ne meša i da sluša Zevsa jer niko nije jači od njega.

2. pevanje

Zevs razmišlja kako da pomogne Ahilu. Šalje Agamemnonu san sa porukom da sprema vojsku i da može posle devet godina ratovanja da porazi Trojance. Agamemnon se poverava starešinama i saziva skupštinu. Ipak odlučuje da ne krene u opsadu jer su Trojanci jaki i uvek imaju pomoć okolnih gradova. Savetuje svoje ratnike da krenu kućama što oni radosno prihvataju i počinju da spremaju brodove.

Nestor ipak tvrdi da treba da veruju u Agamemnonov san i spreme vojsku. Odisej, koji je po mudrosti ravan Zevsu takođe savetuje Agamemnona da krenu u bitku i ispriča mu proročanstvo po kome je deseta godina ključna i da mogu da poraze Trojance. Ratnici  ipak počinju da se pripremaju za ratovanje.

Trojanska glasnica Irida upozorava Trojance da je se Ahejci pripremaju za opsadu, da ih je previše i savetuje Hektora da potraži pomoć.

3. pevanje

Ahejska vojska se približava Troji. Kada Paris vidi Menelaja uplaši se i pobegne. Hektor ga žestoko opominje i podseća da mora da bude hrabar i snosi posledice jer je on izazvao rat time što je oteo Helenu.

Paris predlaže dvoboj između sebe i Menelaja. Ko pobedi u dvoboju dobija lepu Helenu. U dvoboju Menelaj rani Parisa, ali se umeša boginja Afrodita i spasi Parisa. U dvoboju je pobeđuje Menelaj ali Helena ipak ostaje sa Parisom.

4. pevanje

Agamemnon zahteva da se dogovor ispuni, da se Helena preda Grcima i okonča rat. Na Olimpu se održava skupština Bogova koji odlučuju da Troja propadne. Atina i Hera to žele od Zevsa na šta on nevoljno pristaje. Zevs šalje Atinu na bojište da izazove novo krvoproliće. Ona nagovara slavnog strelca Pondara da ubije Menelaja i da se proslavi. Međutim on ga samo rani.

Agamemnon smatra da su Trojanci prekršili dogovor i želi da se rat nastavi.

Ahil se i dalje ljuti i ne želi da učestvuje u ratu.

5. pevanje

U petom pevanju Diomed je u središtu pažnje. Hrabro se bori, bolje od ostalih ratnika. Pandar ga ranjava ali ga on ubija. Diomed zatim ranjava Eneju, ali se u rat umeša Enejina majka Afrodita i spašava ga. Diomed je ljut na Afroditu jer se meša u rat.

Diomed ponovo pokuša da ubije Eneju, ali ovaj put ga spašava Apolon. Diomed nasrće i na boga Apolona ali se povlači jer ga on opominje da se smiri jer nije ravan bogovima.

Ares je na strani Trojanaca dok je Atina na strani Grka i hrabri Diomeda da ubije Aresa. Diomed uz Atininu pomoć ranjava Aresa ali ga spašava boginja Hera.

Bogovi se ljute na Atinu što se meša u rat, a ujedno su ljuti i na Zevsa jer joj to dozvoljava.

6. pevanje

Ahejska vojska sve više jača i dolazi do zidina Troje. Hektor moli svoju majku Hekabu da sa ostalim ženama ode u Atinin hram i prinese joj potrebne žrtve. Mole Atinu da ih odbrani od Ahejaca posebno od Ahila i Diomeda.

Veliki junaci Glauk i Diomed odustaju od borbe jer su shvatili da su u daljem srodstvu kao unuci dvojice junaka.

Hektor traži Parisa, optužuje ga da je on uzrok rata i da ne treba da se krije već da učestvuje u ratu jer ga je sam izazvao.

Hektor i Andromaha se opraštaju. Žena ga moli da ne ide u boj jer nikog drugog više nema usled toga što joj je Ahil ubio celu porodicu. Hektoru je čast  ipak važnija od porodice i zajedno sa Parisom kreće u rat.

7. pevanje

Bogovi Atina i Apolon odlučuju da je bilo dosta krvoprolića i da bi rat trebalo da se okonča. Dogovaraju se da bi Hektor trebalo da izazove na dvoboj nekog Ahejca. Odluku bogova Hektoru saopštava njegov brat, vrač Helen i Hektor odluči da ga posluša.

Ahejci većaju i žrebom za dvoboj određuju Ajanta. Hektor i Ajant se bore do kasno u noć pa prekidaju borbu i daruju jedan drugoga mačem i pojasom.

Nestor predlaže primirje. Trojanci predlažu Parisu da vrati Helenu, ali on na to ne pristaje, već pristaje da vrati samo Helenino blago. Ahejci ne pristaju na to ali pristaju na jedan dan primirja kako bi se sahranili mrtvi.

8. pevanje

Zevs strogo naređuje bogovima da se ne mešaju u bitku. Odlučuje da Ahejci izgube bitku.

Boginja Hera se žestoko trudi da bogovi prekorače Zevsovu naredbu i pomognu ahejcima. I sama kreće kod Zevsa ali je glasnica Irida opominje da odustane i da ne pokušava da još više ljuti Zevsa.

Zevs je odlučan da će Ahejci gubiti bitke sve dok Hektor ne ubije Patrokla i dok se Ahil ne vrati u borbu. Nerešenu bitku prekida noć.

9. pevanje

Agamemnom skrhan porazima i stradanjem vojske predlaže da se vrate kući. Tom predlogu oštro se protive Diomed i Nestor.

Nestor savetuje Agamemnona da daruje Ahila i vrati mu robinju Briseidu kako bi ga oraspoložili i ubedili da počne da se bori. Šalju mu Odiseja. Odisej mu prenosi Agamemnonovu poruku ali Ahil ne pristaje na predlog, mnogo je ljut i ne želi da učestvuje u borbi. Šalje Odiseja da Agamemnonu prenese njegovu poruku.

Veće ipak odlučije da nastavi borbu bez Ahila.

10. pevanje

Menelaj i Agamemnon su izuzetno zabrinuti i razmišljaju šta da učine. Odlučuju da pošalju ljude da uhode Trojance. Šalju Diomeda i Odiseja.

Sa druge strane Hektor šalje Dolona da uhodi Ahejce. Kada se sretnu Diomed i Odisej zarobe Dolona i od njega iznude informacije da je u pomoć Trojancima pritekao trački kralj Res koji ima nadaleko čuvene konje.

Diomed i Odisej najpre ubiju  Dolona a zatim Resa i njegovu pratnju i ukradu konje.

11. pevanje

Vodi se neodlučna bitka. Zevs ipak odlučuje da se umeša pa u bitku šalje Eridu, boginju svađe i razdora. U borbi se posebno ističe Agamemnon i do izražaja dolazi njegovo junaštvo. Na trenutak se misli da Ahejci mogu dobiti bitku i osujetiti Zevsovu odluku ali Zevs je odlučan. Šalje glasnicu Iridu Hektoru i poručuje mu da ne ulazi u borbu dok je u njoj Agamemnon.

Nakon ranjavanja Agamemnon napušta borbu.

U borbi je ranjen i Diomed, a hrabrog Ajanta napada Hektor i njegova vojska. I Ajant se povlači iz borbe.

Sa svoje lađe Ahil posmatra borbu. Šalje Patrokla kod Nestora da mu on kaže koliko ima ranjenih. Nestor moli Patrokla da utiče na Ahila da se vrati u borbu ili ako neće da bar Patroklu da svoju opremu i dozvoli mu da se bori.

12. pevanje

U dvanaestom pevanju odvija se borba oko bedema. Trojanci navaljuju na Ahejce. Pulidamis savetuje Trojance da siđu sa kola jer ih kod bedema očekuju opasnosti. Jedini ratnik koji napada sa kola je Asij, ali on gine.

Trojancima se javlja loše predskazanje. Orao iznad Trojanaca nosi zmiju u kljunu, ona ga ujede i on je ispusti među Trojance. To se smatra lošim predznakom na Pulidamant savetuje Hektora da se povuku ali on na to ne pristaje.

Bitka nikome ne donosi pobedu. Napokon Hektor uzima kamen, gađa kapiju i probija je. Ahejci počinju da beže, a Trojanci počinju da se penju na bedeme.

13. pevanje

Kada Zevs skrene pogled sa bitke u bitku se umeša Posejdon. On se oglušuje o Zevsove naredbe jer ne može više da gleda stradanje Ahejaca. Ahejci potpomognuti Posejdonom ubijaju dosta Trojanaca.

Hektor nije ni svestan koliko ljudi mu je poginulo. Pulidamant ga savetuje da napusti borbu i smisli plan za novu. Takođe ga upozorava da Ahil neće dugo gledati stradanje Ahejaca i da će im se sigurno uskoro pridružiti.

Hektor sreće Parisa, ispituje ga ko je sve ranjen i sa njim kreće u pokolj.

14. pevanje

Ahejci i dalje trpe poraze iako im pomaže Posejdon. Zevs je još uvek odsutan.

Hera više ne može da gleda kako Ahejci stradaju pa odlučuje da prevari Zevsa. Ona ode kod njega lepo obučena i uz pomoć Afrodite uspeva da ga zavede i uspava.

Ajant kamenom pogađa Hektora i onesvešćenog ga iznose iz šatora. Kada Ahejci vide da je Hektor ranjen oni napadaju još jače i nanose gubitke Trojancima.

U ovom pevanju prikazane su slabosti bogova, odnosno da ni oni nisu imuni na intrige i preljube.

15. pevanje

Ahejci su sve jači jer im pomažu Posejdon i Hera. Zevs se budi iz sna i otkriva da ga je Hera prevarila. Poručuje Posejdonu da se više ne meša, a zatim proriče da će Hektor ubiti Patrokla, a da će Ahil ubiti Hektora.

Time jasno stavlja do znanja ishod rata. Odnosno da će Trojanci biti poraženi.

Hektor napada i potiskuje Ahejce prema lađama. Kada ga Tenkor zamalo ubije, spašava ga Zevs. U međuvremenu, Patroklo i dalje ohrabruje Ahila da treba da prestane da se ljuti i počne da se bori.

16. pevanje

Patroklo moli Ahila da mu dopusti da se bori ukoliko on sam neće da učestvuje u borbi. Ahil pristaje, daje mu svoju opremu i Mirmidonce da ih predvodi. Od njega zahteva da se odmah vrati čim otera Trojance od Ahejskih brodova. Patroklo se uspešno bori  i zanet uspehom zaboravlja na Ahilov zahtev.

Patroklo dolazi do zidina Troje i nasrće na boga Apolona, on ga žestoko opominje pa se Patroklo povlači iz straha od Apolonovog gneva.

Apolon podržava Hektora da krene u napad. Apolon najpre udara Patrokla u leđa i onesvešćuje ga, zatim za strelom rani Euforb. Kada se teško ranjeni Patroklo dovuče do svoje čete ubija ga Hektor misleći a ubija Ahila.

17. pevanje

Menelaj je ljut zbog smrti Patrokla i zbog toga ranjava Euforba koji umire od posledica ranjavanja. Menelaj i Ajas pokušavaju da spasu Patroklovo telo kako bi ga odneli Ahilu ali ih sprečava Hektor. Skida sa Patrokla njegovo oružje i odnosi ga. Stavlja na sebe oružje i kreće u bitku, ali to izuzetno ljuti Zevsa koji mu govori kako nije ni svestan koliko mu je smrt blizu.

Patroklovu smrt oplakuju Ahilovi besmrtni konji. Ahil još uvek ne zna da je Patroklo mrtav. Počinje borba za Patroklovo telo.

Zevs šalje maglu na mesto gde leži Patroklovo telo. Ajant tada moli Zevsa da im u borbi bar podari svetlost kako bi u svetlosti ginuli, što Zevs i čini. Tek tada Menelaj šalje glasnika da sopšti Ahilu da je Patroklo mrtav.

Ahajci i dalje trpe poraz od Trojanaca, mole se Zevsu iako znaju da je Zevs na strani Trojanaca. Menelaj i Ajant se dogovaraju da Ajant odvuče pažnju Trojancima kako bi uzeli Patroklovo telo. Uspevaju u tome.

18. pevanje

Ahil saznaje a je Patroklo mrtav. Njegova bol je neopisiva pa njegove jauke čuje i njegova majka Tetida na dnu mora. I Tetida se mnogo rastuži kada čuje za smrt Patrokla jer joj je on bio poput sina. Ahill besan želi u borbu ali ga Tetida smiruje i govori mu da sačeka da mu Hefest iskuje novo oružje. Aheji oplakuju Patrokla na odru.

Trojanci većaju. Pulidamant savetuje Hektora da se povuče u grad ali ga on ne sluša.

Hefes kuje Ahilu štit sa pet ploča. U središnjem krugu je nebeski svod a oko njega zemlja, nebesa, more i sunce.

19. pevanje

Patroklova smrt kod Ahila izaziva presudni obrt i on konačno pristaje da učestvuje u ratu. Sada ide u drugu krajnost, želi da krene u bitku odmah bez razmišljanja. Odisej ga savetuje da sačeka da se vojska odmori i jede, a isto savetuje i njega ali ga Ahil ne sluša. Ne želi da jede dok ne osveti smrt prijatelja.

Na Zevsovu molbu Atina okrepljuje Ahila božanskom hranom, nektarom i ambrosijom.

Ahil i Agamemnon se mire. Agamemnon priznaje svoju grešku, kune se da nije takao Briseidu i šalje darove za nju i Ahila. Briseida oplakuje Patroklovo telo.

Tetida donosi Ahilu novo oružje i on se sprema za boj.

20. pevanje

Zevs saziva veće Bogova. Dopušta im da se umešaju u bitku. Počinje najžešća i presudna bitka Ilijade.

Odigrava se bitka između Ahila i Eneje. Eneja je slabiji pa ga Posejdon savetuje da se kloni Ahila. Na Enejinoj strani je i Apolon.

Ahil nasrće na Hektora. Ahil bi ubio Hektora da ga nije spasio Apolon. To mnogo razljuti Ahila pa počije redom da ubija Trojance.

U ovom pevanju prikazana je naklonost bogova jednoj ili  drugoj strani.

21. pevanje

Bitka se nastavlja pored reke. Ahil zarobljava dvanaest Trojanskih mladića i odlučuje da ih žrtvuje na Patroklovoj sahrani. Zatim ubija jedog od Prijamovih sinova.

Ahil leševima puni reku Skamandar zbog čega se sukobljava i sa bogom Skamandra koji ga opominje da prestane jer od leševa ne može da izlije svoje vode u more. Ahil mu se žestoko suprotstavlja i Skamadar izliva svoje vode u ravnicu kako bi utopio Ahila i to bi ičinio da Ahilu u pomoć nisu pritekli Apolon i Atina.

Na drugoj strani odigrava se žestoka bitka medju bogovima.

Prijam sve to gleda sa zidina svoga grada i ostavlja kapije otvorene kako bi vojska mogla da uđe ukoliko odluči da se povuče.

22. pevanje

Svi Trojanci su se povukli u među zidine Troje osim Hektora. On želi da dočeka Hektora. On shvata da je pogrešio što svoju vojsku nije sklonio u grad i time uticao na poraz Trojanaca. Ipak, ponos mu ne daje da se povuče.

Kada vidi Ahila počinje da beži i tri puta ga Ahil juri oko grada. Hektoru se ukazuje Atina u obliku njegovog brata Dejfoba i nagovara ga da se sukobi sa Ahilom. Hektor shvata da je prevaren i gine u dvoboju. Zbog svoje ogromne srdžbe Ahil vezuje Hektorovo telo za svoja kola i danima ga vuče i mrcvari.

Sa zidina Troje sve to posmatraju Prijam i Hekaba, Hektorovi roditelji kao i njegova žena Andromaha.

23. pevanje

Patroklo i Hektor čekaju na sahranu. Ahil još uvek nije predao Hektorovo telo Trojancima. 28. dana održava se Patroklova sahrana, podiže se lomača i spaljuje Patroklovo telo. Ahajci oplakuju Patrokla. Sledećeg dana sahranjuju se kosti i održavaju ratne igre  u čast pokojniku.

24. pevanje

Od 30. do 38. dana Ahil mrcvari Hektorovo telo vozeći ga oko Patroklovog groba. Bogovi većaju i odlučuju da Hektorovo telo treba da se vrati Trojancima i dostojno sahrani. Irida saopštava Prijamu odluku bogova. Prijam počinje da se sprema za put. I dalje ne veruje da će mu Ahil vratii telo.

Prijam dolazi kod Ahila i obojica se rasplaču, Prijam za sinom a Ahil za prijateljem. Prijam se vraća kući sa Hektorovim telom. Ahejci daju Trojancima dvanaest dana primirja kako bi Hektora sahranili kako dolikuje junaku. 40. dana boja Hektora polažu na odar. Oplakuju ga roditelji i žena Andromaha. 50. dana Hektora spaljuju na lomači a sledećeg dana mu pokopavaju kosti.

Ilijada likovi

Likove u Iljadi možemo podeliti na Ahejce i Trojance i bogove:

  • Ahejci: Ahilej, Agamemnon, Patroklo, Odisej, Pelej, Diomed, Glauk, Ajant, Nestor, Menelaj;
  • Trojanci: Prijam, Hakuba, Paris, Hektor, Helena, Eneja, Andromaha;
  • Bogovi: Zevs, Hera, Apolon, Atena, Tetida, Afrodita, Hefest, Ares;

Bogovi u Ilijadi se razlikuju od ljudi samo po tome što su besmrtni i žive u izobilju. Inače, imaju sve osobine koje odlikuju i ljude. Oni su ćudljivi, sujetni, umeju da mrze i vole, čine nepravdu i skloni su preljubama.

Ahil

Ahil je bio najveći grčki junak. Polubog, sin kralja Peleja i morske boginje Tetide, bio je izuzetno hrabar, neustrašiv, vredan i pošten. Ipak, nije bio savršen. Njegove ljutnje često nisu bile opravdane, a bile su posledica muške sujete, ponosa i ćudljivosti.

Agamemnon

Menelajev brat. Kralj Mikene i vođa grčke vojske. Sebičan, arogantan, drzak, brzoplet. Često nepromišljen, ali snažne naravi i ponosa lako manipuliše drugima. Bitniji su mu sopstveni interesi od interesa naroda. Zbog toga često svoju vojsku dovodi u nevolje. Čak je uspeo da izazove bes boga Apolona.

Patroklo

Ahilov najbolji prijatelj. Odrasli su zajedno i smatrali su jedan drugog braćom. Veran Ahilu i domovini bio  je izuzetno hrabar i neustrašiv. Nažalost, zbog svoje velike želje za učestvovanjem u borbi gine u dvoboju sa Hektorom, glumeći Ahila.

Odisej

Po Homeru, Odisej je bio kralj Itake. Po drugim predanjima bio je Sizifov sin i otac sinova Kirke, Kalipso i drugih nimfi. Bio je najmudriji Ahejac, oštrouman i rečit. Odlično se snalazio u kriznim situacijama i rešavao nesuglasice medju Grcima. Njegova ideja je bila sa se pomoću drvenog konja zauzme Troja. Pripisuju mu sa zasluge za završetak Trojanskog rata, a poznato je i zasebno Homerovo delo Odiseja u kom je opisano desetogodišnje putovanje Odiseja nazad na svoju Itaku.

Pelej

Pelej je bio kralj Ftije. Ahilov otac i muž morske boginje Tetide.

Diomed

Diomed je posle Ahila bio najveći Ahejski junak. Imao je najveću flotu brodova posle Agamemnonove. Bio je mudar i hrabar ratnik, a njegovu mudrost između ostalih, izuzetno su cenili Agamemnon i Nestor.

Ajant

U grčkoj mitologiji bio je kralj ostrva Salamina. Uz Ahila bio je najlepši i najjači grčki vojskovođa. Bio je poznat po štitu koji je bio napravljen od koža sedam bikova. Nije se uzdao u pomoć bogova, smatrao je da je to kukavički, čime je navukao mržnju boginje Atene.

Nestor

Prema grčkoj mitologiji Nestor je bio kralj Pila. Nestor je bio najstariji ahejski zapovednik, mudar i dobronameran, pa je često savetovao Agamemnona i ohrabrivao vojsku.

Menelaj

Kralj Sparte, Agamemnonov brat i muž prelepe Helene zbog koje je započeo trojanski rat. Opisivan je kao mudar i pravedan vladar ali da je imao običaj da se ponaša nepromišljeno u presudnim trenucima.

Prijam

Kralj Troje. Bio je jedan od najmoćnijh kraljeva, uzdigao je potpuno opustošen grad koji je nasledio od oca. Živeo je u raskošnoj palati sa nekoliko žena sa kojima je imao više od pedesetoro dece. Prva žena bila mu je Hekaba sa kojom je imao devetnaest sinova i nekoliko ćerki.

Paris

Paris je mladi princ, sin kralja Prijama i kraljice Hekabe. Hektorov brat, ni nalik njemu. Mlad, nepromišljen, sebična kukavica iza koje uvek stoje bogovi ili brat Hektor. Izaziva rat, ali ne ume da se nosi sa posledicama.

Hektor

Hektor je bio najveći trojanski junak. Homer ga je predstavio kao odanog supruga i oca, sina i brata, a ne samo kao okrutnog ratnika. Borio se za svoj narod i domovinu. Ipak, kao i svi smrtnici imao je mana. Negova najveća mana bila je njegova svojeglavost, zbog koje na kraju i gubi život.

Helena

Helena je bila žena kralja Sparte, Menelaja. Smatrana je za najlepšu ženu toga doba. Helenu je oteo trojanski princ Paris. Različita su svedočanstva o njihovoj ljubavi. Neki izvori tvrde da su se mnogo voleli, pod uticajem Afrodite. Drugi izvori ipak tvrde da nikada nije napustila Spartu, da je bila okrutna i sebična žena i da ga je mrzela.

Andromaha

Andromaha je Hektorova žena. Odlikuju je lepota i plemenitost. Dostojanstvena žena kojoj je na prvom mestu porodica. Kako bi sačuvala porodicu moli Hektora da ne ide u rat i nema razumevanja za njegove herojske podvige.

Zevs

Zevs je u grčkoj mitologiji vrhovni Bog svih bogova i ljudi. BIio je pravedan i nije bio ni na jednoj strani. Dužnost mu je bila da se stara da volja sudbine bude izvršena.

Hera

Zevsova žena i zaštitnica porodice, braka i udatih žena. Svojom vernošću daje primer bogovima i ljudima, a oštro kažnjava neverstvo i ljubavnice svoga muža.

Apolon

Mladi bog sunca, svetlosti i proročanstva. Na strani je Trojanaca i veliki je prijatelj Hektora koga jer više puta spasio od Ahila.

Atina

Boginja mudrosti i rata. U Trojanskom ratu je na strani Grka. U većini situacija postupa pošteno, mada zarad svojih ciljeva ponekad ume da bude i nepravedna.

Tetida

Boginja mora i Ahilova majka. Puna majčinske ljubavi trudi se da ispuni svaku želju sinu, ali se u većini situacija trudi da bude poštena.

Afrodita

Grčka boginja lepote, ljubavi i plodnosti. U nekim oblastima smatrana je boginjom rata, možda zbog toga što je podržavala Aresa, boga rata.

Hefest

Bog rata i kovačkog zanata. Takođe jedan od retkih bogova koji se nisu direktno mešali u ishod trojanskog rata. Prikazivan je kao mirotvorac. U njegovoj nadležnosti bili su zanati. Skovao je bogovima dvorove od bronze, nakit Afroditi I novo oružje Ahilu po molbi njegove majke Tetide. Oženio je Afroditu, boginju lepote i ljlubavi.

Ares

Bog rata, najstariji sin Zevsa i Here. Radovao se smrti i ubijanju. Nikada ga nije zanimao ni uzrok ni ishod rata, važno mu je bilo samo ratovanje. Mrzeo je ostale Bogove kao i oni njega a posebno Atinu. Izuzetak je bila Afrodita koja je u njemu negovala strast i sa kojom je imao dva sina.

Zaključak Ilijade

Ilijada je pesničko delo čija vrednost ni do danas ne prolazi. Ni jedno slično delo nije uspelo da ga nadmaši.

Homer se jasno izražavao i uspeo da opiše jasne karakteristike ljudi iz tih vremena. Homerova dela su ostala uzor epske poezije koja svojom originalnošću iznova osvaja čitaoce.            

O Homeru

Prvo pitanje koje se postavlja o Homeru jeste da li on uopšte i postojao. Zbog toga što se o njemu ne zna mnogo postoje mnoge verzije njegovog života i stvaralaštva.

Najverovatnije je da je poreklom iz Smirne, grada u maloj Aziji i da je živeo u XII veku p.n.e. Takođe veruje se da je on autor dva najveća antička epa Ilijada i Odiseja. Smatra se ne samo najvećim antički pesnikom već i začetnikom evropske književnosti. Veruje se da je bio slep ali i da je pripadao aristokratiji jer je delio njihove poglede i shvatanja.

Komentari1 коментар

Ostavite komentar