Industrijska revolucija u Engleskoj – evo kada se dogodila i kako je uticala na svet

Vremenski ne može da se odredi kada se Prva industrijska revolucija tačno dogodila, odnosno u kojoj godini, jer je to bio čitav jedan proces koji je trajao. Ali sa sigurnošću možemo da kažemo da je započeta industrijska revolucija u Engleskoj u drugoj polovini 18. veka.

Posle Engleske je počela postepeno da se širi i razvija širom sveta, počevši od zapadne Evrope pa sve do Sjedinjenih Američkih Država.

Šta je industrijska revolucija, koji je njen uticaj?

Period industrijske revolucije je bio izuzetno važan za čitavu civilizaciju. U ljudskoj prirodi je urođena stalna potreba za istraživanjem, proučavanjem i eksperimentisanjem novih stvari. Da nije tako, danas verovatno svet, kakav znamo, ne bi postojao.

Industrijska revolucija je pojam koji se odnosi na nagli društveni razvoj, prelaskom sa manufakturnog rada na parne mašine. Njena pojava će kasnije u potpunosti uticati na političke, privredne, kao i društvene sisteme.

Podela industrijske revolucije

Kada se pojavila Prva industrijska revolucija u Engleskoj, izumom parne mašine, ona nikada nije prestala da se dalje razvija. Svet je konstantno tragao za novim izumima. Zato je istorija posle prve, zabeližila drugu, treću, čak i četvrtu industrijsku revoluciju.

Ovo su industrijske revolucije i izumi koji su ih obeležili:

  1. Prva industrijska revolucija – Parna mašina, druga polovina 18. veka.
  2. Druga industrijska revolucija – Tehnološka revolucija, oko 1850. godine.
  3. Treća industrijska revolucija – Digitalna revolucija, sredina 20. veka.
  4. Četvrta industrijska revolucija – Automatizacija proizvodnje, pojava robota, u toku je.

#1 Prva industrijska revolucija

Prva industrijska revolucija je označila izuzetnu prekretnicu u istoriji i čovečanstvu. Predstavlja prelaz sa ručnih proizvodnih procesa, nama poznat u istoriji pod pojmom manufaktura, na nove mašinske proizvodnje. 

Industrijska revolucija u Engleskoj je započeta u razdoblju od 1760. do 1830. godine, a onda se proširila na Belgiju i Francusku. Druge zemlje su malo kasnile, ali zato kada su Nemačka, SAD i Japan dostigli industrijsku moć, daleko su nadmašili početne britanske rezultate.

Nove mašine su bile pokretane parom i vodom i koristile su se za proizvodnju tekstila i drugih proizvoda u fabrikama u kojima je radilo na stotine radnika.

Prva parna mašina je napravljena 1698. godine, međutim ona nije bila dovoljno razvijena, tako da nije ni mogla da se koristi kako je primarno bila ideja. Tek dolaskom škotskog pronalazača Džejms Vata, parne mašine dobijaju pravi oblik i funkciju. 

On je vremenom usavršavao mašine Tomasa Njukomena, i pravio nove što je uticalo da se dogodi  1. industrijska revolucija!

Džejms Vat – pronalazač parne mašine

Džejms Vat je bio škotski fizičar i inženjer. Rođen je 19. janura 1736. godine u lučkom gradu Grinoku i svoje zanje je kasnije stekao kroz praktični rad, radeći u raznim radionicama u Londonu i Glazgovu.

Tokom školovanja pokazao je izuzetan dar za matematiku, ali i za ručnu izradu mehaničkih naprava. Posle se u to uverio i čitav svet. Džejmsa Vata, danas, svi poznajemo kao nekoga ko je najviše uticao na razvoj i usavršavanje parne mašine.

Godine 1757. je u Glazgovu otvorio radionicu pri Univerzitetu. Ovde je Džejms Vat popravljao i pravio sva instrumenta namenjena za astonomsku opservatoriju univerziteta. Taj momenat je bio ključan jer je u potpunosti unapredio sva svoja znanja i umeća.

Radeći na Univerzitetu u Glazgovu, Vat se zainteresovao za tehnologiju parnih mašina. Shvatio je da su postojeće parne mašine konstruisane tako da gube, odnosno troše mnogo energije, naglim hlađenjem ali i ponovnim grejanjem cilindra.

Džejms Vat je uveo nova značajna konstruktivna rešenja. Izradio je novi odvojeni kondenzator za paru koji smanjuje rasipanje energije, poboljšava snagu, kao i efikasnost u radu i isplativosti parnih mašina. 

Potom je mehanički prilagodio svoju parnu mašinu da vrši rotaciono kretanje čime je proširio njenu upotrebu. Džejms Vat je je na taj način postavio temelje za njeno dalje unapređenje i korišćenje, kao na primer za pogon prvih fabričkih parnih mašina, parnih lokomotiva, parobroda i poljoprivrednih parnih mašina.

Godine 1769. je patentirao prvu svoju parnu mašinu, a prvu fabriku parnih mašina na svetu, Vat je osnovao 1782. godine u Sohou blizu Birmingena.

A sada hajde da vidimo kako su funkcionisale parne mašine zašto su bile toliko važne.

Fotografija industrijske mašine

Evo kako je funkionisala parna mašina

Osnovna stvar kod parnih mašina je ta što zapravo predstavljaju jedan motor koji transformiše toplotnu energiju vodene pare u mehaničlki rad pomoću rotacionog kretanja. Ove mašine imale su kondenzator i uređaj za izvlačenje vazduha i kondenzovanje pare. 

Para se proizvodila u kotlu koja je tekla do cilindra gde pod delovanjem pritiska ide u jednu stranu klipa, ili naizmenično na jednu pa na drugu stranu klipa. I tako se tim prelaskom formira rotaciono kretanje i transformacija toplotne energije u mehaničku. 

Parne mašine su koristile kao pogon pumpi, parnih lokomotiva, parobroda i parnih traktora. 

Kako je Prva industrijska revolucija uticala na društvo?

Pronalazak parne mašine izazvao je čitav jedan niz promena u svetu. U drugoj polovini 18. i prvoj polovini 19. veka bile su primetne korenite promene u društvu. Prelazak iz feudalnog sistema i režima u moderno građansko društvo je samo jedan od primera promena.

Veliki broj fabrika je počelo da se otvara, samim tim je trebalo i dosta radnika da se zaposli. Nek ljudi su počeli da napuštaju svoja sela kako bi prešli u razvijenije delove gde su mogli da rade.

Međutim, 1. industrijska revolucija nije zaobišla ni razvoj poljoprivrede u selima. U prvoj polovini 19. veka napravljeni su neke mašine za proizvodnju tako da poslove koji su seljaci nekada radili ručno, više nisu morali.

#2 Druga industrijska revolucija

Kao što smo već zaključili, Prva industrijska revolucija je izazvala apsolutno brz razvoj privrede. Međutim, njen dolazak nije mogao da stagnira i prođe nezapaženo kod mnogih naučnika i izumitelja. Zato je 1. industrijska revolucija uslovila i nastank druge.

Druga industrijska revolucija je u svetu još poznata kao Tehnološka revolucija, i odigrala se u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka

Za drugu industrijsku revoluciju vezujemo niz izuma s kojim se svet susreo. Tehnološka revolucija je uticala na razvoj nauke, tehnike, privrede i društva. Evo koji su to sve izumi i događaji upotpunosti izmenili dotadašnji način proizvodnje i života uopšte.

    • prvi izvor nafte, kao nova pogonska sila  – 1859. godine.
    • prvi kanal otvoren – Suetski kanal, koji spaja Sredozemno i Crveno more 1869. godine.
    • prvi upotrebljiv telefon – američki pronalazač Alexander Graham Bell, 1876 godine.
    • prva elektirčna sijalica – američki pronalazač Tomas Alva Edison 1879. godine.
    • otkriveni uzročnici tuberkuloze i kolere – nemački lekar Robert Hok 1882. godine.

 

  • prva vakcina protiv besnila – francuski biolog i hemičan Luj Paster 1885. godine.

 

  • naizmenična električna energija – srpski pronalazač Nikola Tesla, 1887. godine.
  • prvi vazdušni brod – nemački oficir Ferdinand fon Cepelin, oko 1893. godine.
  • radio – italijanski pronalazač Guglielmo Marconi 1902. godine.

Međutim, glavni pokretač Tehnološke revolucije je uvođenje naizmenične električne struje jer je kasnije postala primarni izvor energije. Naizmenična električna struja nalazila je primenu u skoro svakoj delatnosti.

Svi nedostaci jednosmerne struje su bili rešeni novom dvosmernom. Struja je tada mogla da se prenosi na daljinu bez velikih i značajnih gubitaka. A tome možemo da zahvalimo srpskom pronalazaču Nikoli Tesli

Fabrike više nisu morale da se grade blizu elektrana, već su se gradile blizu glavnih izvora sirovina i radne snage.

Tehnološka revolucija – metalna industrija i saobraćaj

Za prenos električne energije koristili su se kablovi i provodnici, napravljeni od legura i metala. A kako je električna energija počela masovno da se koristi, bili su neophodne velike količine provodnika i kablova.

To je uslovilo da metalna industrija zabeleži izuzetan rast proizvodnje metala. Takođe i zbog pravljenja posebnih metalnih motora za pokretanje određenih mašina za proizvodnju izrada metala je postala i više nego neophodna.

Na razvoj saobraćaja je uticala 2. industrijska revolucija. Kako je poboljšan metod proizvodnje zahtevao dobro povezano tržište, intenzivno se radilo na novim prevoznim sredstvima.

Pa su tako počele da se izgrađuju sve bolje lokomotive. Prva transkontinetalna železnička pruga  je izgrađena 1869. godine u Sjedinjenim Američkm Državama i povezivala je istočnu i zapadnu obalu amerike. 

Kako je Druga industrijska revolucija uticala na nauku?

Razvoj nauke u periodu Tehnološke revolucije je bio toliko neverovatan, da su se samo nizala otkrića u oblasti medicine, hemije, fizike.

Švedski hemičar Alfred Nobel je 1867. godine izumeo dinamit. Svi dobro znamo da je dinamit vrsta eksploziva na bazi nitroglicerina i kiseonika, koja se na žalost kasnije mnogo koristila u ratovima.

Ruski hemičar Dimitrij Ivanovič Mendeljejev je 1869. godine je sastavio svima dobro poznat Periodni sistem elementa formirajući sve hemijske elemente prema atomskoj masi. 

Nemački lekar Robert Hok je 1882. godine otkrio pomoću mikroskopa uzročnike bolesti tuberkuloze i kolere. U to vreme, ove opake bolesti su bile neizlečive.

Francuski biolog i hemičar Luj Paster je zabeležio nekolko neverovatnih dobrinosa u oblasti medicine i farmacije. Jedna od njegovih najvažnijih dostignuća je pronalazak vakcina koje leče besnilo i koleru. Vakcinu protiv besnila je otkrio 1885. godine i time spasio mnoge živote. 

Kako je Druga industrijska revolucija uticala na društvo?

Da je 2. industrijska revolucija je mnogo više uticala na društvo nego prva, govore nam podaci koji beleže mnogo veću stopu migracija iz sela u gradove. Tamo gde su bili veliki industrijski centri bila je i mnogo veća gustina naseljenosti.

Zemlje su se dičile svojim najnovijim dostignućima na svetskim izložbama. Jedan od primera, Ajfelova Kula, koja je podignuta povodom otvaranja izložbe Stogodišnjica od Francuske revolucije. Ajfelov toranj je tada predstavljao pravi simbol ekonomskog napretka.

#3 Treća industrijska revolucija

Treća industrijska revolucija podrazumeva period digitalizacije. Zato je drugačije ova revolucija poznata kao Digitalna revolucija koja je počela da se odvija sredinom 20. veka.

Toliko je bila jaka i uticajna da je u potpunosti zamenila sve tradicionalne metode komunikacije, poslovanja, školovanja, sa novim digitalnim. Pojavom interneta, kompjutera, štampača, telefona i drugih digitalnih uređaja životi svih ljudi su se promenili.

Šta znači proces digitalizacije?

Najlakši način da objasnio šta znači proces digitalizacije je kada kažemo da je to prebacivanje jednog dokumenta iz analognog oblika u digitalni. Na pramer, ako papir, kao tradicionalnu podlogu za pisanja, skeniramo, dobićemo njen digitalni oblik na kompjuteru.

Digitalizacia je moguća i kada su slike u pitanju ili zvukovi. Izrađivanje filmova je davno zaboravljena stvar. Za fotografisanje su počeli da se koriste fotoaparati, mobilni telefoni.

Digitalna revolucija kao početak informacionog doba

Treća industrijska revolucija je označila potpuno jednu novu eru, a to je informaciono doba

Pojava globalne mreže, interneta, omogućila je svima da budu “na klik” do bilo koje željene informacije. Brz pristup znanju je jedna od osnovnih karakteristika kako digitalne revolucije tako i informacionog doba. 

Internet je najveća distributivna mreža na svetu i povezuje računare širom sveta. Nema prepreka ukoliko želite da dođete do interneta, jedino što vam treba je odgovarajuća oprema.

Podeli