Inflacija i indeksacija
Postoje dve moguće reakcije na inflaciju. Po jednoj nužna je potreba za borbom protiv inflacije i njeno suzbijanje se smatra prioritetom, dok druga reakcija polazi od spremnosti za prihvatanje inflacije i prilagođavanje na nju. Indeksacija odgovara drugoj reakciji i definiše se kao stalno prilagođavanje cena svih faktora proizvodnje stopi inflacije. Njen osnovni cilj je da zaštiti dohodak nekih kategorija od (nepravedne) preraspodele. Tako se prvo indeksiraju penzije i plate, zatim kamatne stope a na kraju i devizni kurs kako bi se sprečilo njegovo negativno delovanje na platni bilans.
Indeksacija je pokušaj da se inflacija drži pod kontrolom u smislu sprečavanja njenih negativnih efekata i da imamo tzv. regulisanu(kontrolisanu) inflaciju. Ona se sprovodi najčešće u onim zemljama u kojima je prioritet dodeljen privrednom rastu a po cenu žrtvovanja stabilnosti cena.
Glavni nedostaci indeksacije su:
- nema automatskog usklađivanja cena svih faktora proizvodnje – uvek postoji neki vremenski period u kom dolazi do preraspodele,
- ne reaguju svi sektori istom brzinom na promene cena pa su sektori direktno povezani za tržište u povoljnijem položaju a sprecifičan je i položaj javnog u odnosu na privatni sektor,
- ne može se zaštititi akumulacija koja se preliva pravo u dohodak koji ide u potrošnju što ugrožava razvojnu bazu društva,
- odvaja realnu i monetarnu sferu – odvaja dohodak od produktivnosti i rezultata rada i podstiče inflaciju troškova.
Indeksacija se često korstila kao sastavni deo sveobuhvatnog anti-inflatornog programa koji je uključivao restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku i politiku cena i dohotka. U ovom kontekstu indeksacija se koristila isključivo u kratkom roku i bila je povezana sa programiranom stopom inflacije u budućem periodu. Na dugi rok njeno korišćenje je bilo kontraproduktivno.
Idenksacija zarada – implikacije
Kolektivne ugovore zaključuju sindikati i poslodavci i u njima je definisana osnovna zarada. Na osnovu nje određene su individualne zarade u određenim proizvodnim granama i sektorima. Osnovna zarada može biti fiksirana i prilagodljiva.
Indeksacija zarada je vezivanje zarada za opšti nivo cena tako da se zarade automatski prilagođavaju promenama nivoa cena. Postoje dva tipa indeksiranja zarada:
- potpuno – jednoprocentualnom rastu cena odgovara jednoprocentualni rast nominalne zarade,
- delimično – stopa rasta cena nije jednaka stopi promene nominalne zarade koja je po pravilu manja.
| MR – marginalni prihodMC – marginalni troškovi |
| MPL– broj jedinica autputa novog zaposlenog(fizički granični proizvod rada)P – ceneW – nadnic |
| Ukoliko se gleda pojedinačno preduzeće imamo cene P, a ako je celo tržište, Pe, očekivani nivo cena.We– dogovorena nadnica.P1=8% >Pe; P2=3% <PeUkoliko nema prilagođavanja, W1i W2ne postoje.U preseku MPL*Pei Wena L-osi se nalazi L0. U ostalim presecima L1i L2 |
Potpuno indeksacija zarada rezultuje potpuno vertikalnom krivom agregatne ponude.
Potpuno indeksirane zarade su optimalno rešenje ako je nestabilnost agregatne tražnje jedini uzrok ekonomskih problema.
