Inflacija i platni bilans

Inflacija u svim privredama ima negativno dejstvo na platni bilans u smislu da dovodi do njegovog deficita. Ova posledica se objašnjava na sledeći način: u početku u privredi dolazi do inflatornog rasta novčane tražnje koji je veći od rasta ponude na tržištu. Tada se razvijaju pritisci na domaćem tržištu koji se završavaju rastom cena. Ipak, deo nezadovoljene tražnje se usmerava prema inostranstvu što dovodi do rasta uvoza. Zbog rasta cena u zemlji cene domaćih proizvoda postaju veće od cena inostrane robe što čini uvoz povoljnijim. U isto vreme izvoz se ne isplati pošto realizacija robe u zemlji jeste sigurnija nego u inostranstvu i zato što se ostvaruju gubici po osnovi precenjenosti domaće valute.

Devalvacija i depresijacija valute

Devalvacija se primenjuje kod fiksnog, a depresijacija kod fluktuirajućeg deviznog kursa.

Unutrašnju vrednost novca određuje njegova kupovna snaga, dok njegovu spoljnu vrednost determiniše devizni kurs. U dugom roku on se određuje u skladu sa teorijom pariteta kupovnih snaga. Zbog toga će inflacija ili deflacija koje vode promenama kupovne snage novca uticati i na promene deviznog kursa. Pošto inflacija smanjuje kupovnu snagu novca time domaća valuta postaje precenjena i nužno dolazi do devalvacije ili depresijacije, odnosno smanjenje vrednosti domaće valute u odnosu na neku stranu valutu.

Osnovni cilj devalvacije ili depresijacije je približavanje domaćeg nivoa cena svetskom, tj. smanjenje uvoza i porast izvoza i po tom osnovu ostvareno uravnoteženje plantog bilansa. Upseh devalvacije/depresijacije zavisi od četiri cenovne elastičnosti:

• elastičnost domaće tražnje za uvozom,
• elastičnost domaće ponude izvoza,
• elastičnost inostrane tražnje za uvozom,
• elastičnost inostrane ponude izvoza.

Cenovne elastičnosti su usko povezane sa direktnim efektima devalvacije/depresijacije:

• Devalvacija bi trebalo da smanji izvoz koji poskupljuje. Da li će zaista doći do pada uvoza zavisi od njegove strukture, pa ako se radi o nebitnoj potrošnji(npr. luksuzni proizvodi) uvoz će se smanjiti ali ako se radi o bitnim proizvodima njihovo poskupljenje neće smanjiti njihovu potrošnju a samim tim ni njihov uvoz.
• Nakon devalvacije bi trebao da se poveća izvoz pošto izvoznici za istu količinu izvoza dobijaju više domaće valute, ali da li će do toga zaista doći zavisi od više faktora, npr. postojanja  zaliha spremnih za izvoz, postojanje neiskorišćenih kapaciteta, ali i od mogućnosti da se ponuda sa domaćeg tržišta prebaci na inostrano.
• Devalvacija domaće valute bi trebalo da poveća inostrani uvoz, ali da li će do toga doći zavisi od diversifikacije domaće ponude, od njenog kvaliteta, odnosa razmene, itd.
• Inostrana ponuda izvoza zavisi od toga koliko je zemlja koja vrši devalvaciju važno tržište za inostranog izvoznika. Ako jeste važna, onda će strani izvoznik na devalvaciju domaće valute reagovati sniženjem svoje cene, pa se ni uvoz neće smanjiti.

Osim direktnih, postoje i indirektni efekti devalvacije/depresijacije:

• Rast investicija iz inostranstva – i to po osnovu relativno jeftinijih faktora proizvodnje. Ovaj rast zavisi od stope devalvacije, od odnosa na svetskom tržištu, od odnosa u neposrednom okruženju i od stabilnosti nakon devalvacije.
• Beg kapitala – na samu mogućnost devalvacije ili značajnije depresijacije, kraktoročni kapital beži u stabilne valute. Nakon devalvacije/značajne depresijacije može se očekivati da će se jedan deo odbeglog kapitala reparorati(vratiti nazad u zemlju) i to u skladu sa perspektivama privrede i stabilnošću deviznog kursa.
• Rast turističkih usluga.
• Teret dugova prema inostranstvu – vrednost duga iskazana u domaćoj valuti raste pošto izvoznici lakše ostvaruju devizne prilive i dobijaju više domaće valute.  Za isti iznos izvoznici će lakše servisirati i inostrane i domaće dugove, dok oni subjekti koji vrše realizaciju samo na domaćem tržištu veoma teško servsiraju inostrane dugove jer im je neophodno više domaće valute za isti iznos strane. To je prisustvo deviznog rizika.
• Redistribucija dohotka od uvozno zavisnih ka izvozno zavisnim granama privrede – izvoznici za nepromenjen iznos mogu pribaviti veću količinu domaće ponude-

Valutni damping

Valutni damping se definiše kao situacija u kojoj se stopa devalvacije/depresijacije izrazito veća od razlika u ostvarenim stopama inflacije između zemalja.

U prvoj instanci(trenutku) poboljšava se konkurentska pozicija domaće privrede, ali ako se nastavi sa ovakvom praksom u dugom roku dolazi do prikrivanja fundamentalnih slabosti privrede i njene pojačane nestabilnosti. Osnovni nedostatak valutnog dampinga je što podstiče inflaciju. Uvozni imputi i roba prekomerno poskupljuju dok u isto vreme rast izvoza smanjuje ponudu na domaćem tržištu i dovodi do dodatne emisije novca po osnovu deviznih transakcija.

Pošto rast cena snižava životni standard valutni damping mora biti praćen stabilizacionim merama(restriktivna monetarna politika, zamrzavanje cena…) kako inflacija ne bi značajno porasla.

Revalvacija i apresijacija valute

Revalvacija je povećanje vrednosti domaće valute u odnosu na stranu odlukom monetarnih vlasti, što znači da je u pitanju fiksni devizni kurs. Apresijacija je kad se taj isti proces odvija na tržištu, znači pri fluktuirajućem deviznom kursu.

Pri revalvaciji/apresijaciji uvoz raste pošto iskazan u domaćoj valuti pojeftinjuje, a izvos se smanjuje pošto iskazan u stranoj valuti poskupljuje.

Do revalvacije/apresijacije dolazi usled suficita platnog bilansa koji je svojom monetizacijom dovodio do prevelike emisije novca i inflacije. Međutim, u praksi do revalvacije/apresijacije najčešće dolazi iz dva razloga:

• uticaj političkih faktora i međunarodnih ekonomskih odnosa,
• želje za međunarodnim prestižom.