Jovan Dučić biografija
Jovan Dučić (1874 – 1943) rođen je u Trebinju, a umro je u Americi, a živeo je neko vreme u Mostaru.
Družio se sa Šantićem i Svetozarom Ćorovićem, uređivao je časopis Zora.
Školovao se u Švajcarskoj i Francuskoj (pravo).
Bavio se diplomatijom i kao ambasador živeo je u Sofiji, Atini, Rimu, Madridu, Ženevi, Budimpešti, a kada je izbio II svetski rat otišao je u Ameriku.
U srpsku poeziju uneo je duh francuskog parnasizma i simbolizma.
Pisao je pesme, putopise, eseje i kritike.
Prvu zbirku pesama štampao je 1901, a zatim i 1908, 1911 i 1914. godine.
Najpoznatiji pesnički ciklusi su Carski soneti, Dubrovačke pesme, Jadranski soneti, Senke po vodi, Duša i noć, Jutarnje pesme, Sunčane pesme, Večernje pesme, Pesme ljubavi i smrti.
Pisao je ljubavne, refleksicvne, elegične, deskriptivne i rodoljubive pesme.
Putopisi – Gradovi i himere (1930)
Knjga eseja – Blago cara Radovana
Pesme u prozi – Plave legende
Bavio se i kritikom, pisao je o Stankoviću, Kočiću i Šantiću.
Ugledao se na francuske uzore iz redova parnasista, postao je jedan od najvećih zagovornika larpurlartizma (pesma mora da postoji radi pesme, da bude čista i uzvišena, ne postoji da bi nečemu koristila već radi lepote).
Pesma Moja poezija je njegov poetički manifest.
Dva osnovna motiva njegove poezije su priroda i ljubav – puno melanholije, javlja se misao o rastanku, prolaznosti; sumorna raspoloženja, uzdasi, tugovanja, jesenji pejzaži.
Pred II svetski rat bio je diplomata u Madridu.
Poslednja knjiga Lirika izašla je mesec dana nakon njegove smrti.
Poezija mu je bila u stalnom usponu.
Pesnički vrhunac je bio između 20ih i 30ih i ostaje do njegove smrti.
Jablanovi
Ambijent oslikava unutrašnje stanje; osnovno osećanje je strah, samoća, usamljenost.
Javaljaju se boje (žuta, crna, siva) i zvukovi (šumi) – priroda ima određenu funkciju.
Voda – duše mrtvih odlaze u vodu (pagansko verovanje).
Uvode se čula.
Naslućuju se različite emocije – strah, nemir, sumnja, zebnja, tuga…
Pesma mora biti cela lepa, jasna, ima određen stih.
Zalazak sunca.
Tri faze stvaralaštva, bio je konzul u mnogim evropskim državama.
- vojislovska (Vojislav Ilić imao je uticaj)
- parnosimbolistička, traje do prvog svetskog rata
- postimbolistička, Vojislavistička
Težnja je savršenstvo poezije u svakom pogledu, poetika velikih tema.
Smatrao je da liričar može postati veliki pesnik, samo onda kad bude kazao istine o trima velikim pesmama poezije i najfatalnijim motivima života i umetnosti. Bog, ljubav, smrt.
“Blago cara Radovana” je zbirka filozofske proze.
Pisao je pesme, eseje, filozofske proze, knjizevne kritike.
Motivi u pesmi su želja, ljubav, priroda. Peva o nepoznatoj ženi.
