Kako fizička aktivnost utiče na koncentraciju, produktivnost i osećaj zadovoljstva?

Puno puta smo već čuli kako fizička aktvnost pozitivno utiče na opšte stanje organizma, što su i pokazala brojna istraživanja širom sveta  ‒ ljude koji se bave fizičkom aktivnošću odlikuje bolje fizičko zdravlje, ali i dobro raspoloženje i osećaj ispunjenosti.

Osim što pomaže u prevenciji i borbi protiv mnogih bolesti koje moderan način života samo podstiče, fizička aktivnost takođe pozitivno utiče na tvoju koncentraciju, produktivnost i opšti uspeh, ali i na mentalno zdravlje, jer te oslobađa od stresa i čini srećnijim i ispunjenijim.

U nastavku teksta pročitaj na koje sve načine fizička aktivnost pozitivno utiče na tvoje raspoloženje, zadovoljstvo, produktivnost i uspeh, kako u poslovnom, tako i u privatnom životu.

Fizička aktivnost – karta za uspeh koja je dostupna svima

Prvo, ostavi sve izgovore po strani.

Nemam vremena, nemam uslova, nemam novca i ne znam kako nisu opcija. Da bi se bavio fizičkom aktivnošću, nije nužno da ideš u teretanu i plaćaš mesečne članarine. Možeš i da ideš u šetnju, trčiš po parku ili komšiluku, ili radiš lagane vežbe kod kuće.

Takođe, nisu obavezne ni nikakve velike sprave. Sve zavisi od onoga što treningom želiš da postigneš, a osnovnu opremu poput prostirke za vežbanje, elastične trake, tegića ili pilates lopte možeš pronaći u svakoj prodavnici sportske opreme.

Ako ciljaš na određene grupe mišića, biće ti potrebne i određene sprave, ali i njih možeš vrlo lako nabaviti za kućne uslove. Najbolje je da posetiš prodavnicu sportske opreme kao što je https://www.gorillasports.rs/, koja u ponudi ima i sprave za treniranje i dodatnu opremu, i konsultuješ se sa stručnim osobljem koje će ti pomoći da odabereš ono što ti treba za postizanje željenih ciljeva.

Fizička aktivnost poboljšava koncentraciju i pamćenje

Fizička aktivnost utiče na bolju koncentraciju, lakše učenje i bolje pamćenje. To iznova i iznova pokazuju brojna istraživanja koja se sprovode ne samo nad odraslim ljudima, već i nad decom školskog uzrasta, što je zapravo uzrast kada nam se ove sposobnosti možda čine i najbitnijima.

Deca koja su fizički aktivna imaju bolju pažnju i koncentraciju na časovima, bolje pamte, brže rešavaju zadatke, i imaju bolji opšti uspeh i više ocene u školi.

Takođe, do skoro se mislilo da se moždane ćelije ne mogu obnoviti, ali novija istraživanja ukazuju na to da kada se jednom izgube, one ipak nisu izgubljene zauvek, a jedan od najboljih načina da se obnove moždane ćelije jeste fizička aktivnost.

Fizičkom aktivnošću možeš ustaliti režim spavanja

Fizička aktivnost pozitivno utiče na još jedan bitan aspekt života svakog pojedinca, a to je san.

Pravilan režim sna podrazumeva spavanje noću a budnost danju, što je kod mnogih ljudi danas nažalost poremećeno, a sve zbog brojnih obaveza na poslu, fakultetu i u školi. Međutim, sigurno primećuješ kako se bolje osećaš i više postigneš kada legneš i probudiš se u dogledno vreme.

U tome ti takođe može pomoći fizička aktivnost. Dokazano je da redovno bavljenje fizičkom aktivnošću stimuliše metabolizam i reguliše cirkadijalni ritam, odnosno ciklus budnosti i sna, takozvani režim spavanja.

Fizička aktivnost smanjuje stres i negativne emocije

Fizička aktivnost je najbolji način da se oslobodiš stresa, izduvaš i izbaciš sve negativne emocije. Živimo brzim tempom, u modernom svetu, i bez obzira da li mi to osećamo ili ne, stres je konstantno prisutan. U školi, na fakultetu ili na poslu, u svakom period života pred nas se stavljaju novi zadaci koje treba da rešimo, a u kontakt dolazimo sa kolegama, profesorima i šefovima, sa kojima ponekad ulazimo u konflikte.

Sve ovo utiče na rast nivoa stresa, a u nama se gomila pritisak koji je potrebno negde otpustiti. 

Kortizol i adrenalin su najpoznatiji hormoni stresa. Ljudi su danas konstatno pod stresom, što znači da su kortizol i adrenalin konstatno povišeni, što kao posledicu ima negativan uticaj ne samo na psihičko, već i na fizičko zdravlje i tvoj imunitet.

Fizička aktivnost je najbolji način da se izboriš sa stresom. Bez obzira da li džogiraš, trčiš u mestu, preskačeš konopac, udaraš u vreću za boks ili se baviš plesom, fizička aktivnost će smanjiti nivo hormona stresa i podići nivo hormona sreće, ti ćeš se bolje osećati, a tvoj imunitet će ojačati.

Fizička aktivnost podstiče sreću, smanjuje anksioznosti i leči depresiju

Tokom fizičke aktivnosti, podiže se nivo serotonina, endorfina i dopamina, poznatih kao hormoni sreće, a ppšte je poznato da manjak dopamina i serotonina dovodi do lošeg raspoloženja, depresije i anksioznosti.

Ono na šta prvo pomislimo kada pomislimo na hormon sreće je verovatno čokolada. Da, to je ona čuvena rečenica čokolada luči hormon sreće.

Međutim, osim čokolade, na njihovo lučenje u velikoj meri utiče i fizička akitvnost. Dokazano je da bavljenje fizičkom aktivnošću popravlja raspoloženje i luči hormone sreće i zadovoljstva. Nakon dobre serije, svi se osećamo ispunjeno i motivisano!

Ono što je zapanjujuće jesu rezultati jedne studije iz 1999. godine sprovedene u Sjedinjenim američkim državama, nad pacijentima sa dijagnozom teške depresije, koja je istraživala uticaj fizičke aktivnosti na depresiju.

Rezultati su pokazali da fizička aktivnost ima bolji uticaj na depresiju od lekova, pa čak i od kombinacije lekova i fizičke aktivnosti – u grupi koja se bavila fizičkom aktivnošću, bez uzimanja lekova, bio je najveći broj onih koji su izlečeni, i najmanji broj onih kojima se bolest vratila.

Dakle, sledećeg puta kada se osećaš tužno ili neraspoloženo, upusti se u neku fizičku aktivnost, i videćeš kako će ti se raspoloženje vratiti, ili još bolje – počni sa upražnjavanjem fizičke aktivnosti već sada, i ne daj lošem raspoloženju priliku da se ikada i pojavi!