Kako napisati akademski rad?

Akademski rad je, najbolje rečeno, vaš naučni rad. Njime morate pokazati naučnu objektivnost i pre svega, sposobnost akademskog pisanja i izražavanja. Pod pisanjem u ovakvom radu, podrazumeva se pisanje u akademsko-naučne svrhe.

Zašto je to važno i zašto je korisno?

Možda ste se zapitali, ako ste se već imali prilike da izrađujete neki od tipova akademskog rada, šta će vama to ili čemu će vam koristiti? Danas je širom sveta prihvaćen stav, da bi svako ko pohađa Univerzitet, trebalo da ovlada ovim veštinama. Akademske veštine vam omogućavaju veću prohodnost, kada su  u pitanju izrade bilo kakvih dokumenata. Postajete obučeni za sastavljane radova različitog tipa, što vam može biti od velike koristi u budućem poslu.

Pod formu akademskog rada spadaju: esej, seminarski rad, prikaz, diplomski rad, naučni članak, master/doktorski rad.

Kako odabrati temu?

Prvi problem koji se uvek javlja, jeste pitanje koje mnoge strašno muči – o čemu da pišem? U našem detaljnom vodiču kako napisati seminarski rad, do detalja smo objasnili kako izabrati temu. Ipak, i ovdem možemo reći da je spektar tema je veoma širok, jer sve što ulazi pod naučni okvir, može biti tema vašeg rada. Na vama je da odaberete, a mi vam možemo dati jedan savet. Kako biste sebi olakšali, i ujedno učinili sam rad vama zanimljivim, najbolje je da ukrstite dve ili više oblasti koje vas interesuju. Na taj način ćete suziti vašu temu, omogućićete sebi veću slobodu pisanja, kritikovanja i objektivnog sagledavanja, a što je najvažnije, lakše ćete izvući sadržaj koji vam je potreban.

Primeri naziva teme: Uticaj globalizacije na ekonomiju lokalne maloprodaje, Položaj žena u islamskoj zajednici, Korporacije i njihova politika….

Sadržaj

Sadržaj vašeg rada mora da obuhvati:

• Naslov – u vrhu naslovne strane pišemo naziv institucije (npr. Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu); na sredini strane stoji sam naslov rada (naziv vaše teme); u donjem levom uglu navodite ime vašeg mentora (npr. prof. dr. Petar Petrović); u donjem desnom uglu navodite vaše ime i prezime; u dnu strane obavezno pišemo mesto i godinu izrade našeg rada (npr. Beograd, 2017.).

• Sažetak – u sažetku navodite nekoliko rečenica koje obuhvataju suštinu vaše teme.

• Ključne reči – reči koje su ključne za vašu temu.

• Uvod – kraći deo teksta kojim uvodite čitaoca u temu; polazna tačka ka suštini vašeg rada.

• Razrada – najvažniji i najveći deo vašeg rada; pored citiranja, ovde iznosite i vaše mišljenje, kritikujete i analizirate.

• Zaključak – vaš konačni zaključak na temu koju ste obradili, u nekoliko rečenica; trebalo bi da bude jasan, upečatljiv i da iznosi vaše mišljenje o dotičnoj temi, nakon celokupne analize.

Plagijat?!

Ukoliko niste dovoljno oprezni kada pišete, vaš rad lako može biti označen kao plagijat! Kako je to moguće? Da pojasnimo prvo šta je plagijat. Kopiranje tuđeg teksta ili ideje i prestavljanje kopiranog materijala kao svog. Tuđ tekst ili ideja se moraju odvojiti od sopstvenog, a to ćete postići citiranjem i navođenjem izvora (nevedete autora, delo…).

Citiranje u naučnim radovima

Predstavlja korišćenje reči, ideja ili stavova drugih autora u sopstvenom naučnom radu i to je neophodno tokom izrade svakog naučnog rada. Citiranjem, naše istraživanje povezujemo sa drugim istraživanjima na istu temu, ukoliko postoje, a uvek ih treba istražiti.

Postoje tri načina da citiramo:

• Doslovno – navodimo tuđe reči koristeći znakove navoda i u napomeni navodimo autora.

• Parafraziranje – prenošenje tuđih reči koje nije doslovno, tj. tekst autora koji smo pročitali pišemo svojim rečima (izmenimo ga); ne koristimo znakove navoda, ali navodimo autora.

• Rezimiranje – skraćeno navođenje tuđih ideja.

Na sledećem linku pročitajte detaljnije informacije o tome: kako se vrši citiranje literature u naučnim radovima.

Stilovi navođenja

Postoje dva sistema navođenja izvora:

• Autor-datum sistem – u zagradi, na kraju rečenice, navodite prezime autora, godinu izdanja i broj stranice sa koje je preuzet tekst ili ideja. Primer: (Petrović, 2013:43).

• Sistem notacija – kreirate fusnote (u podnožju iste stranice, odvojeno linijom od teksta) ili endnote (na kraju teksta).

Autor-datum sistem

Navođenja po ovom sistemu mogu biti različita u zavisnosti od zastupljenosti ili broja citiranih autora. Kada se autor spominje u rečenici, onda posle prezimena autora navodimo godinu izdanja u zagradi, a na kraju rečenice, pre tačke, u zagradi pišemo broj stranice na kojoj se nalazi tekst koji citiramo. Kada se autor ne spominje u rečenici: (prezime, godina: broj stranice).

Ukoliko su u pitanju 2 ili 3 autora: (prezime i prezime, godina: stranica) ili (prezime, prezime i prezime, godina: stranica)

Kada navodimo više od 3 autora, onda posle prezimena prvog autora stavljamo “i dr.” (i drugi).

Sistem notacija

Bibliografija ili literatura (referensna strana)

Predstavlja navođenje svih izvora koje ste koristili tokom izrade vašeg rada. Nalazi se na kraju vašeg rada, na posebnoj strani. Podaci u bibliografiji moraju biti navedeni alfabetski po prezimenu autora.