Kako podnosite pobedu?
Poznato vam je da mnogi ljudi nisu u stanju da istrpe poraz i da se nose sa njim. A da li ste nekad razmišljali o ljudima koji nisu u stanju pa prihvate pobedu?
Svi poznajemo te ljude koji nisu u stanju da istrpe poraz. Oni uvek imaju izgovore i opravdanja, uvek im je neko drugi kriv i sreća im stalno i nezasluženo okreće leđa. Ili jednostavno postaju agresivni i preterano nervozni kada im stvari ne idu na ruku. Sve nas takvi ljudi nerviraju.
Postoji li nešto iritantnije od njih? Da.
To su osobe koje nisu u stanju da istrpe pobedu. Tačnije, nisu u stanju da prepoznaju i prihvate pobedu i samim tim prestanu sa borbom i orjentišu se na neke nove ciljeve. Ne, oni u svom stvorenom ekosistemu u kom se osećaju dobro nastavljaju da se bore i mlate praznu slamu, uglavnom zato što ne znaju mnogo drugih stvari da rade. Ili se jednostavno plaše da priznaju sebi da su uspeli u nečemu.
Tipični primeri su borci za razna prava koje ovde nećemo poimenice navoditi. Koliko god njihov cilj bio plemenit i dobronameran u početku, veoma često se dešava da njima nakon duge i naporne borbe za ostvarivanje tih prava promakne trenutak kada su u tome zapravo i uspeli. Nakon toga oni nastavljaju da se bore protiv nepostojećih vetrenjača, postaju preterano paranoični i defanzivni i nanose više štete nego koristi svom nekadašnjem legitimnom cilju. Drugi dobar primer su političari koji su mnogo bolji u pobeđivanju nego zapravo u vladanju, i nastavljaju da se ponašaju kao opozicija dugo nakon pobede.
Koji je koren ovakvog ponašanja? Inercija donekle. Kada se ljudi naviknu na određenu ulogu i dug vremenski period igraju za isti tim postanu previše uvučeni u tu priču i mnogima se desi da izgube određeni kontakt sa realnošću, odnosno objektivno sagledavanje okolnosti. Zbog svoje iskrivljene slike ne budu u stanju da primete promenjene okolnosti.
Druga mogućnost je činjenica da su neki ljudi jednostavno rođeni sa pobedničkim ili gubitničkim mentalitetom. Dok su nekome trijumfi i uspesi nešto prirodno, nekome drugom sopstveni uspeh može čak da bude i previše, veoma često zato što nije ni svestan svojih mogućnosti. To je donekle povezano i sa fenomenom straha od uspeha. Ukoliko je neko previše naviknut i pomiren sa ličnim neuspesima može vrlo lako može da mu se desi da podsvesno razvije strah od uspeha, zato što bi za njega ili nju to bio nov, nepoznat teren.
Sa druge strane postoje ljudi koji su rođeni pobednici, kojima su uspesi nešto sa čime se prirodno lako nose. Ukoliko ne znate u koju grupu spadate možda bi trebalo da stanete i da razmislite, kako bi ste se nosili sa tim da vaš najvažniji aktuelni poslovni ili privatni projekat doživi ogroman uspeh? Da li bi bili u stanju da šampionski prihvatite pobedu i pritisak koji ona nosi sa sobom i okrenete se daljim projektima?
Ukoliko je odgovor potvrdan, svaka čast. Ukoliko nije, ne očajavajte, nego poradite na sebi. Pobednički mentalitet može da se stekne napornim radom i zalaganjem, pogotovo ako vas prate uspesi 🙂
