Kako se razvijala javna rasveta – od antičkih vremena do danas
Ulična, odnosno javna rasveta je neizostavan deo svakog naselja, njen koncept postoji od davnina u različitim oblicima. Od prvih naseljenih lokaliteta, sve do danas, ulična rasveta je prevalila dugačak put od najprimitivnijih do savremenih tehnologija.
Budući da javna rasveta u velikoj meri doprinosi bezbednosti građana, veoma je važno da svetiljke na javnim mestima budu kvalitetne i efikasne u smislu da pružaju optimalan nivo vidljivosti, ali i da u isto vreme imaju mali nivo potrošnje energije.
Kada je u pitanju ulična rasveta, cena ugradnje i održavanja može biti prilično visoka. Međutim, razvitkom savremenih tehnologija i obnovljivih izvora energije, ta cena se može drastično smanjiti i omogućiti gradovima kvalitetna i održiva rešenja po pristupačnoj ceni kada je u pitanju osvetljavanje javnih površina.
Antičko doba – prve javne svetiljke se javljaju u drevnim vremenima
Prve javne svetiiljke su se pojavile još u vreme antičke Grčke a kasnije i Rimskog carstva, gde su najviše doprinosile bezbednosti putnika.
Kao i danas, pre nekoliko hiljada godina, svetiljke su bile postavljene duž jedne strane puta, kako bi putnici u noći bili svesni prepreka koje ih čekaju, ali i da bi svetlo oteralo razbojnike i kriminalce.
U antičko doba, za rasvetu su se koristile uljane lampe jer su pružale stabilan i umeren plamen, a za njihovo održavanje i upravljanje bili su zaduženi robovi koji su, u rimskom carstvu, nosili naziv “lanternariusi”.
Srednji vek – strukturno uređenje zaduženja održavanja javne rasvete
Tokom srednjeg veka održavanje ulične rasvete se razvilo u pravo malu industriju koja je imale radnike zadužene za različite poslove. U velikim gradovima, postojala je čitava armija dece čiji je zadatak bio da nose baklje i prate ljude od jednog mesta do drugog, pružajući dodatno osvetljenje u mračnim delovima grada.
Pre razvitka inakandescentne rasvete, javna rasveta, odnosno bandere su pružale svetlost zahvaljujući velikim svećama koje je u sumrak svakog dana palili ljudi čiji je to bio posao.
Različiti izvori tvrde da je 1417. godine, gradonačelnik Londona, ser Henri Barton naručio da se svaki deo grada osvetli javnom rasvetom, mada za ovaj podatak ne postoje čvrsti dokazi.
Popularizacija javnog osvetljenja u gradovima širom Evrope
Prvi projekti osvetljavanja čitavih gradova, javili su se u 16. veku, što je usledilo razvojem tehnologije na tom polju. 1588. godine, parlement u Parizu je doneo zakon da svaka raskrsnica u gradu mora imati instaliranu rasvetu a nekoliko godina kasnije, uvedeni su i zakoni koji bi strogo kažnjavali ljude koji bi vandalizovali uličnu rasvetu.
Razvitak lampe na gas, omogućio je još stabilniji i praktičniji izvor svetlosti. Gasne lampe su koristile ugljeni gas koji bi goreo i pružao svetlost što je dovelo do razvijanja prvih uličnih svetiljki koje su još tada bile, po izgledu, slične onima koje viđamo danas.
Najpoznatiji model ulične svetiljke na ugljani gas je čuvena “Farola Fernandina” ulična svetiljka, dizajnirana u neo-klasičnom, francuskom stilu koja je napravljena krajem 18. veka, se i danas može videti na nekim ulicama u Španiji.
Moderno osvetljenje – prednosti i mane
Danas se, za osvetljavanje javnih prostora, najviše koriste natrijumske sijalice koje su postale svetski standard nakon Drugog svetskog rata, a krajem 20. veka, su se razvile i napredne verzije koje su dodatno poboljšale vidiljivost.
Kako vreme prolazi, razvoj novih tehnologija pruža priliku za dodatno napredovanje javne rasvete, tako je Milano, glavni grad italijanske regije, Lombardije, postao prvi grad koji u potpunosti prešao na LED javnu rasvetu.
Svetlosno zagađenje – problem 21. veka
Međutim, jedan od većih problema sa kojim se svet susreće u savremenom vremenu naprednih tehnologija je pojava koja se zove svetlosno zagađenje. Svetlosno zagađenje nastaje usled velike koncentracije osvetljenja na određenoj površini kao posledica urbanizacije i brzog širenja velikih gradova.
Mnogi stručnjaci tvrde da svetlosno zagađenje narušava zdravlje mnogih ljudi i dovodi do uništavanja eko-sistema koji se nalazi u okolini, međutim, istraživanja koja bi potvrdila ovu teoriju se još uvek sprovode. Ono što za sada znamo jeste da su štedljive sijalice, kao što je LED osvetljenje, bolji izbor s aspekta životne sredine, kao i solarna rasveta.
Kako će se rasveta razvijati u budućnosti – možemo samo da nagađamo
Uz ove informacije, sigurno ste mnogo bolje upućeni u dug proces tehnološkog razvitka koji nam je omogućio da lako i efektivno osvetlimo ulice naših gradova i naselja.
Javna rasveta, budući da je u pitanju koncept čija se suština nije menjala hiljadama godina, dok je njegova forma drugačija nego što je iko mogao zamisliti, stvar koja se konstantno razvija na jedinstvene načine, ostaje nam samo da nagađamo koje ćemo izvore svetlosti koristiti u budućnosti.
