Kako su izgledale prosidba i veridba nekad i sad?
Iako mnogi ne prave razliku između veridbe i prosidbe, treba naglasiti da su ovo dva različita pojma. Tradicija i običaji u vezi sa oba čina menjali su se tokom vremena i prilagođavali ovdašnjim potrebama i željama duštva.
Ipak, jedna stvar ostala je tokom svih tih godina nepromenjiva, a u pitanju je verenički prsten.
Ali i suština i simbolika kroz vekove ostala je ista i ona se odnosi na to da je oba čina predstavljaju jedan od najvažnijih trenutaka u životima kako tog mladog para tako i njihovih porodica, da je to nešto što se zauvek pamti i nešto što svima menja tokove života.
Prosidba se vezuje za darivanje vereničkog prstena
Prosidba podrazumeva momenat kada mladić u ranije planiranim oklonostima uz verenički prsten pita devojku da li želi da se uda za njega. Ovaj čin je intimnije prirode i okuplja ili mladi bračni par ili uži krug ljudi u zavisnosti od toga kako budući mladenci žele.
Razlike postoje u tome da li ovaj čin darivanja vereničkog prstena treba obaviti u intimnoj atmosferi, daleko od očiju javnosti ili pak to treba obaviti javno. Svakako u vreme društvenih mreža čak i privatni čin ubrzo postaje javan jer se svi bitni trenuci dele sa pratiocima, a dobre vesti brzo šire.
Izbor vereničkog prstena treba da bude poseban čin i trenutak za budućeg mladoženju koji treba da se potrudi da odabere odgovarajući model, veličinu i boju koji će buduću mladu oboriti sa nogu.
Veridbe su služile da se upozanju roditelji mlade i mladoženje
Istina, naša tradicija nalaže da se nakon čina prosidbe kada verenički prsten ima ključnu ulogu sprovodi veridba koja podrazumeva upoznavanje budućih roditelja, u nekim slučajevima i najuže porodice. Ona se obično obavlja u kući buduće mlade u skromnoj i veseloj atomosferi.
Nekada, čin prosidbe i veridbe odvijali su se istovremeno, odnosno budući mladoženja dolazio bi sa svojom porodicom i najbližima u kuću buduće mlade gde su dočekani ljubazno uz gozbu i piće. Tom prilikom bi mladoženja od mladinog oca tražio njenu ruku i na nju stavljao verenički prsten.
U nekim slučajevima zabeleženo je i da mlada dobija čak tri prstena pre zajedničkog života sa mladoženjom i to: jedan pri prosidbi, drugi verenički prsten i treći na venčanju – burma. Ono što je sigurno jeste da je jedini obavezan ovaj treći.
Postoji još nekoliko običaja
Neki od običaja koju su vremenom izbledeli ili su se potpuno izgubili odnose na to da kada mladoženja krene u prosidbu da se za njim prospe voda ili da se puca ispred zatvorenih odnosno zaključanih vrata mlade, jer se verovalo da se time štite mladenci od demona i nečistih sila.
Još jedan običaj u pojedinim delovima naše zemlje odnosi se na to da se na budućeg mladoženju baci čičak jer se verovalo da će se na taj način i zbog toga čvrsto držati braka.
Običaj koji je i danas delimično sačuvan odnosi se na darivanje buduće mlade od strane svekra i svekrve koji podrazumeva zlatni nakit u znak zahvalnosti i dobrodošlice u porodicu. A ostali gosti mladu daruju poklonima po želji jer se verovali da će na taj način u braku tih poklona imati u izobilju.
