Keramika

Keramos znači grnčar, grnčarija, zemljani proizvod, nastao pečenjem gline. Spaja četiri filozofsko-mitološka elementa:

–         osnovna sirovina glina uzima se iz zemlje

–         mora se povezati, vodom

–         mora se oblik sušiti, vazduh

–         ili peći, vatra.

Osnovne sirovine za dobijanje keramike:

–         plastična osnova, glina. Po hemijskom sastavu hidratisani aluminijum silikat
Al₂O₃ * SiO₂ * 2H₂O
glina može biti čista, bela glina kaolin (za dobijanje porculana) ili nečista: ilovača (jedinjenja gvoždja, žućkasto crvenkaste boje, za dobijanje crepa, opeka), laporac (portland cement, sive boje, ima krečnjaka u sebi, glina – zemljasta, mineralna masa, vezuje se sa vodom)

–         antiplastična tela, oplašćivači, imaju zadatak da smanje plastičnost gline i da spreče pucanje i deformisanje keramike prilikom sušenja i pečenja.
Plastičnost gline je svojstvo gline da zadrži oblik i po prestanku dejstva prese.

–         topitelji, zadatak im je regulacija režima toplotne obrade i da ispune pore u keramici kako bi se dobila neporozna keramika. Koriste se minerali: feldspati, dolomit, mermer.

 

 

Pomoćne sirovine za dobijanje keramike:

–         boje, oksidi ili silikati

–         providni staklasti premazi – glazure. Stavlja se sa ciljem da poboljša estetska i higijenska svojsva i da spreči prolaz vode

–         emajli, neprovidni staklasti premazi.

 

Tehnologija dobijanja keramike:

1. priprema sirovina podrazumeva mešanje sa vodom
2. oblikovanje na dva načina, ručno na grnčarskom točku ili industrijiski presovanjem i livenjem
3. sušenje, na vazduhu(16-36h) ili u sušionicama(temperatura 70-130stepeni, uz postepeno povećanje temperature)
4. pečenje, glavna faza jer se postiže prava mikrostruktura na temperaturi 800-1400 stepeni. Može da se vrši jednom, a više puta kada se pravi porcelan.
5. Hladjenje, postepeno, pažljivo.