Koronavirus u Srbiji i svetu – simptomi korona virusa i mere zaštite

Koronavirus u Srbiji i ostatku sveta je tema broj jedan nedeljama unazad! Da li imaš dovoljno neophodnih informacija o ovoj zaraznoj bolesti da li znaš kako da zaštitiš sebe i svoje bližnje? Odgovore na ova pitanja potraži u nastavku teskta!

Čini se da skoro niko ni u najluđim snovima nije mogao da pretpostavi da će se u 21. veku pojaviti nešto što će potpuno zaustaviti svet i milijardama ljudi ograničiti slobodu, kretanje, pa čak i ugroziti život. 

Pojedini koji su potencijalno mogli da zamisle takav scenario, verovatno su zaplet videli u Trećem svetskom ratu ili možda čak invaziji vazemaljaca. Ipak, svet je ovaj put napao i ozbiljno ugrozio nevidljivi i nemilosrdni protivnik – koronavirus! 

I dok ceo svet, svi mediji i cela javnost neprestano pričaju o korona virusu i upozoravaju na poštovanje mera kako bi se ova pošast što pre suzbila – mi ti donosimo sveobuhvatnu priču o ovom virusu, uz obaveznu poruku koju bi svako on nas trebalo i morao ozbiljno da shvati – #ostanikodkuće!

U nastavku teksta saznaj koji su to simptomi korona virusa, kako je uopšte došlo do epidemije i kako se zaštititi od korona virusa u vreme masovnog širenja  ovog zaraznog oboljenja.

Šta je koronavirus i kako je nastao?

Koronavirus o kojem ovih dana, sedmica, pa i meseci non-stop slušamo ima svoj zvanični naziv Covid-19. Međutim korona virusi su zapravo velika porodica virusa, koji su stručnoj javnosti poznati već dugi niz godina, a koji izazivaju različite bolesti kod ljudi ili životinjai. 

Zna se da nekoliko vrsta koronavirusa uzrokuje respiratorne infekcije kod ljudi, koje se mogu kretati u rasponu od obične prehlade, pa sve do težih bolesti kao što su respiratorni sistem Bliskog istoka (MERS) ili teški akutni respiratorni sindrom (SARS). 

Uobičajeni humani koronavirusi, najčešće izazivaju blage do umerene bolesti gornjih disajnih puteva. Većina ljudi se zarazi tim virusima u nekom trenutku svog života, ni ne znajući od čega zapravo boluje, a te bolesti obično traju nekoliko dana.

Otkud odjednom zloglasni Covid-19 koji je paralisao svet?

Koronavirus koji je nedavno otkriven uzrokuje respiratornu bolest koja je dobila naziv Covid-19. S obzirom na to da se radi o novoj podvrsti korona virusa, i da se do sada ništa nije znalo o njoj, još uvek se vode istraživanja o tome kako je uopšte Covid-19 nastao i kako je došao do ljudi. 

Među teoretičarima zavere prvo se razvila ideja da je korona virus veštački stvoren u laboratoriji i pušten namerno ne bi li se redukovala populacija i napravila neka vrste prirodne selekcije prema kojoj opstaju samo najjači. U prilog tome išle su i tvrdnje lekara da virus najčešće napada stare i bolesne i da je kod ovakvih pacijenata klinička slika najteža. 

Međutim, sve te spekulacije ozbiljni naučnici bez pogovora odbacuju, o čemu svedoče i najnovija istraživanja koja su jasno pokazala da Covid-19 nije laboratorijski konstruisan. 

Naime, istraživanjem je utvrđeno da je ovaj koronavirus potpuno drugačiji od ranije poznatih podtipova istog virusa, te da samim tim ljudi nikako nisu mogli da budu njegovi kreatori već isključivo priroda.  

Odakle je krenula epidemija korona virusa?

Novi koronavirus Covid-19 i prvi simptomi korona virusa primećeni su u Kini, u gradu Vuhanu krajem 2019. godine. Za sada postoje dve teorije o tome kako je on dospeo među ljude. Prema prvom scenariju ljudi su se zarazili direktno od životinje (kao što je bio slučaj kod SARS-a koji je na ljude prešao sa cibetke ili MERS-a kojim su se ljudi zarazili preko kamile). 

U slučaju Covida 19 istraživači sugerišu da je životinja prenosnik bila slepi miš koji je virus preneo na drugu životinju, a potom i na ljude. Naučnici smatraju da bi ta druga životinja mogao biti ljuskavac. 

Druga verzija zastupa tezu da su se sva patogena obeležja virusa razvila tek nakon što je virus prešao sa svog životinjskog domaćina na ljude. Neki koronavirusi koji su nastali u ljuskavcima imaju šiljke kojima se kače na domaćina, slično kao kod ovog korona virusa.

Postoje tvrdnje da su ljudi došli u kontakt sa ovim virusom putem zloglasne pijace u Vuhanu na kojoj se prodaje meso različitih vrsta životinja, pa između ostalog i gorepomenutih vrsta koje se smatraju izvorom zaraze. 

Kada je proglašena pandemija koronavirusa?

Ubrzo nakon Kine, virus je počeo da se širi prvo po susednim zemljama u Aziji, a potom i u ostale delove sveta. U Evropu virus je prvo stigao u Italiju (koja je trenutno najugroženija zemlja na svet), a nedugo zatim se proširio i po celom starom kontinentu. 

Virus je stigao na gotovo sve meridijane, obuzeo šest kontinenata, što je bio dovoljan razlog da 11. marta 2019. godine Svetska zdravstvena organizacija proglasi pandemiju koronavirusa. 

To je alarmiralo celo čovečanstvo i poslalo jasnu poruku da je čitavo svetsko stanovništvo ugroženo od koronavirusa. 

 

Kako se prenosi korona virus?

Iako virus izvorno potiče od životinja, kada jednom dođe među ljude počinje da se širi sa osobe na osobu (prenos sa čoveka na čoveka), čime se rapidno povećava njegova rasprostranjenost. Trenutno dostupni epidemiološki podaci još uvek nisu dovoljni pokazatelji kojom lakoćom i sa kakvom uspešnošću se virus širi među ljudima. 

Ipak, uzimajući u obzir da su ljudi socijalna bića, u stalnoj interakciji jedni sa drugima, jasno je zbog čega je od decembra kada je krenula epidemija u kineskom Vuhanu, do februara ona zahvatila čitavu planetu. 

Sigurno želiš da znaš kako se prenosi korona virus?

Koronavirus, kao uostalom i većina drugih virusa, se uglavnom prenosi kapljičnim putem – prilikom kijanja ili kašljanja zaražene osobe. 

Ono što je prema prvim istraživanjima poznato, jeste da se radi o “teškom” virusu, koji se ne zadržava previše dugo u vazduhu, pa je infekcija tim putem moguća samo ukoliko ste u neposrednoj blizini zaražene osobe dok ona kašlje ili kija. 

Svakako ne bi trebalo da se sa prevelikom sigurnošću pouzdate u ovu informaciju, jer naučnici rade na ograničenom uzorku i nedovoljno vremena je prošlo da bi se moglo znati kakvo je zaista ponašanje ovog virusa. 

Ipak, bez obzira na to koliko se virus zadržava u vazduhu i kakav je stepen prenosa tim putem, činjenica je da on u nekom trenutku padne na određene površine. Takođe, svakim kijanjem ili kašljanjem zaražene osobe u ruku, virus se dalje prenosi na svaki predmet koji ta osoba dodirne. 

Koliko se virus zadržava na predmetima?

Vreme zadržavanja virusa na različitim površinama je još uvek nedovoljno ispitano, ali postoje informacije koje navode, da se u zavisnosti od temperature prostora, virus na određenim materijalima zadržava između nekoliko sati i nekoliko nedelja. 

Najduže se zadržava na metalu (ključevi, kovanice), ali i na keramičkim materijalima (posuđe), papiru, staklu, drvetu… Zbog toga se smatra da je najčešće prenošenje korona virusa putem “prljavih” ruku, tj. kada rukom dodirnete neki predmet na kojem se nalazi virus, a zatim istom rukom pipnete oko, nos ili usta.

Period inkubacije koronavirusa i  da li su ljudi i tada zarazni?

Preliminarna istraživanja o korona virusu ukazuju na to da je prosečan period inkubacije 5–6 dana, dok se kao maksimum uzima razdoblje između 14 i 28 dana. Iako su ljudi najzarazniji kada se jave simptomi korona virusa (povišena temperatura, kijanje, kašljanje), činjenica je da prenosioci mogu biti i asimptomatski bolesnici (ljudi koji su zaraženi, a ne ispoljavaju nikakve vidljive simptome). 

Zbog toga se iznova i iznova apeluje, pa čak i uvode restriktivne mere, kako bi se ograničilo kretanje ljudi i smanjili kontakti s obzirom na to da je to jedini način da se uspori epidemija i ograniči prenošenje bolesti i njeno dalje širenje. 

 

Na koji način se ljudi mogu zaštititi od korona virusa?

Preventiva je ključna u borbi protiv korona virusa. Upravo iz tog razloga sve više i više zemalja uvodi vanredno stanje na svojoj teritoriji, zatvara granice i obustavlja svaki vid drumskog ili vazdušnog saobraćaja. 

Zbog toga je izuzetno važno poštovati mere države i postupati prema uputstvima stručnjaka. Prva i osnovna stvar koju bi trebalo da ispoštuješ jeste da NE IZLAZIŠ IZ KUĆE. Ostati kod kuće u vreme širenja zaraze je najbolja moguća stvar koju svako od nas može da uradi kako bi zaštitio i sebe i svoje voljene. 

HIGIJENA RUKU je takođe od presudnog značaja, s obzirom na to da smo već rekli da virus ima tendenciju da se zadržava na predmetima i površinama oko nas. Izbegavaj da dodiruješ lice rukama, osim ako ih prethodno temeljno ne opereš sapunom i toplom vodom u trajanju od najmanje 20 sekudni. 

Svaki izlazak napolje je rizik. Međutim, ukoliko moraš da ideš na posao ili po namirnice, važno je da se adekvatno zaštitiš. Korišćenje hirurške maske, rukavica, izbegavanje dužeg kontakta sa ljudima i držanje odstojanja od najmanje 2 metra – mere su koje bi trebalo da preduzmeš kako bi se zaštitio u spoljašnjoj sredini. 

Kako ne bi uneo virus u svoj dom, važno je da po povratku kući izuješ obuću ispred vrata, dezinfikuješ je asepsolom ili redstvom koje sadrži najmanje 70% alkohola, pa tek onda uneseš u kuću. Obavezno OPERI RUKE, skini svu odeću koju si nosio i stavi je na pranje, na miminum 60 stepeni. 

Sve što si dotakao pre pranja ruku obavezno dezinfikuj (kvake, prekidač za svetlo, slavinu…), kao i sve ono što si uneo sa sobom – ključeve, telefon, namirnice, kese, torbu… Takođe, preporuka lekara je da skinete sav nakit sa ruku (narukvice, prstenje, satove) i da izbegnete njihovo nošenje, s obzirom na to da se na njima mogu zadržati virusi. To su jedini načini da sačuvaš svoje zdravlje i sprečiš širenje virusa!

Ovo su neke opšte smernice kojih bi trebalo da se pridržavaš ako boraviš u područjima gde postoji intenzivno prenošenje korona virusa:

• izbegavaj kontakt sa bolesnim ljudima, pogotovo ljudima koji kašlju;
• izbegavaj tržne centre i mesta gde se drže žive ili mrtve životinje;
• pridržavaj se opštih pravila o higijeni ruku i hrane;
• pre jela, nakon toaleta ili diranja životinja operi ruke sapunom i vodom ili koristi sredstvo za dezinfekciju na bazi alkohola;
• izbegavaj kontakt sa životinjama i njihovim izlučevinama;
• izbegavaj putovanja i duže zadržavanje na mestima gde se nalazi više ljudi.

Kako pripremiti telo za borbu sa korona virusom?

Opet ponavljamo da je prevencija koronavirusa osnovna stvar kako bi se smanjila mogućnost zaraze. Međutim, veoma je važno i na pravi način pripremiti telo za eventualnu borbu sa virusom. Niko ne želi da dođe u situaciju da nedeljama leži u bolnici, da se bori za život, ali i da ugrozi živote drugih ljudi. 

Oslobodi se stresa

Stres je glavni okidač za slabljenje imuniteta. I znamo da je teško reći ostani smiren, u momentima kada ne postoji medij koji ne emituje zabrinjavajuće poruke i potresne slike iz celog sveta. Zbog toga je važno ostati priseban – ozbiljno shvatiti situaciju, ali ne paničiti! 

Pronađi nešto što će ti zaokupiti pažnju dok si u izolaciji – gledaj filmove, serije, slušaj muziku. Posveti se sebi, jer sada imaš sasvim dovoljno vremena za sve ono što si toliko dugo odlažeš (upiši neki online kurs, nauči strani jezik, nauči da kuvaš…)

Naspavaj se

San je tvoj glavni saveznik za jačanje imuniteta. Telu je važno da se odmori, kako bi imalo dovoljno snage za sve one izazove koji mu tokom dana predstoje. Dobar i miran san su od izuzetne važnosti kako imunitet ne bi oslabio, a preporuka je da odspavaš svake noći između 7 i 9 sati. 

Hrani se zdravo

Zdrava ishrana je takođe izuzetno bitan faktor za dobar imunitet. Iako nijedan prirodni lek ne može da suzbije virus, postoje namirnice koje mogu da pomognu telu da se lakše izbori sa njim. Voće i povrće su u prvoj liniji odbrane, s obzirom da sadrže vitamine i minerale neophodne svakom organizmu. 

Unos masti i ugljenih hidrata se takođe preporučuje, kao i ribe i omega 3 masnih kiselina. Pij dosta tečnosti – voda i čaj, a izbegavaj gazirane napitke i alkohol. Slatkiše takođe treba smanjiti, a pušači nadamo se da već znaju da svaka cigareta izaziva oksidativni stres u organizmu, koji je poguban po imunitet. 

Vežbaj u kućnim uslovima

Trening je izuzetno dobar za osnaživanje tela i duha. Ali imaj na umu da ne treba da preteraš. Lagana fizička aktivnost je sasvim dovoljna, pogotovo jer se tokom dana provedenog u kućnim uslovima ne trošiš previše. Jak inztenzitet treninga može imati kontraefekat po organizam koji je izložen virusu, zato vodi računa o umerenosti.

 

Simptomi korona virusa – kako ih prepoznati?

Simptomi korona virusa se u početku ne razlikuju previše od drugih respiratornih oboljenja – prehlade i gripa. Ono što je takođe za sada poznato o korona virusu jeste da oko 80% obolelih ima asimptomatske reakcije na virus (nemaju izražene simptome). 

Problem kod ovih pacijenata jeste taj što ipak mogu da prenose virus, pa je zbog toga važno poštovati mere zabrane kretanja i ne dolaziti u kontakt sa drugim ljudima bez preke potrebe. Iako nemaju simptome, jedini način da znaju da su zdravi jeste da urade test za koronavirus.

Kod onih ljudi kojima se razviju simptomi (najčešće to bude u periodu između 7 i 28 dana od kontakta sa virusom), prvo dolazi do blago povišene telesne temperature, bola u grlu, a zatim se javlja uporni suv kašalj, kratak dah i bol u grudima, pokazale su dosadašnja ispitivanja ovog virusa. 

Ono što je opasno kod koronavirusa jeste to što direktno napada disajne organe, prvenstveno pluća, pa se kod ozbiljnih pacijenata javlja teška upala pluća. Takođe, virus može da ugrozi i rad srca, bubrega, jetre, pa u određenom broju slučajeva dolazi do smrtnog ishoda. 

Kod pacijenata sa teškom kliničkom slikom javlja se teška upala pluća, sindrom akutnog otežanog disanja, sepsa i septički šok koji mogu uzrokovati smrt. Osobe koje boluju od hroničnih bolesti podložnije su težim manifestacijama korona virusa.

Kako razlikovati prehladu i grip od korona virusa?

Kao što smo već rekli, u početnoj fazi je veoma teško razlikovati korona virus od nekog drugog respiratornog oboljenja, međutim kod onih koji imaju tendenciju da im se razvije teža klinička slika, javljaju se simptomi atipični za druge infekcije.

Za prehladu su karakteristični simptomi poput kijavice, curenja nosa, bola u grlu. Grip je karakterističan po kašlju, bolovima u zglobovima i mišićima, glavobolji… Međutim, simptomi korona virusa koji ovu zaraznu bolest izdvajaju od drugih su suv kašalj, kratki dah i groznica!

Ovo su dosadašnji podaci određenog uzorka obolelih od korona virusa i njihovi simptomi:

• Groznica – 88%
• Suvi kašalj – 68%
• Umor – 38%
• Ispljuvak ili iskašljavanje gnoja iz pluća – 33%
• Kratak dah – 19%
• Bol u kostima ili zglobovima – 15%
• Bol u grlu – 14%
• Glavobolja – 14%
• Mučnina ili povraćanje – 5%
• Zapušen nos – 5%
• Dijareja – 4%
• Iskašljavanje krvi – 1%
• Otečene oči – 1%

Ukoliko imaš bilo kakve simptome važno je da se izoluješ od drugih! Društvena odgovornost i samosvest su od krucijalne važnosti u trenucima kada svet bije bitku sa opasnim protivnikom. Nemoj da ugroziš druge – ostani kod kuće!

Šta podrazumeva samoizolacija?

Ukoliko si bio u bliskom kontaktu sa osobom koja je obolela od koronavirusa ili si se za vreme trajanja epidemije našao u društvu osobe koja je nedavno putovala, onda je važno da se  nađeš u samoizolaciji. Takođe, država je propisala mere obavezne izolacije za sve one koji su doputovali u zemlju za vreme trajanja epidemije. 

To znači da osoba mora biti u kućnoj izolaciji pod zdravstvenim nadzorom, ne sme dolaziti u kontakte ni sa svojim ukućanima, mora meriti telesnu temperaturu jednom dnevno i biti u svakodnevnom kontaktu sa nadležnim epidemiologom. Izolacija se propisuje na period između 14 i 28 dana. 

Ukoliko ova osoba razvije znake respiratorne bolesti, epidemiolog koji sprovodi nadzor postupa prema propisima i predlaže testiranje na koronavirus! Test za koronavirus je jedini način da saznaš da li si zaražen ili ne!

Kome da se obratim ako imam simptome korona virusa?

Ukoliko imaš simptome infekcije organa za disanje (povišena temperatura, kijavica, kašalj, curenje iz nosa, otežano disanje ili drugo), trebalo bi da odmah staviš masku preko usta i nosa, pojačaš higijenu ruku (pranje toplom vodom i sapunom u trajanju od najmanje 20 sekundi), i da izbegavaš bilo kakav kontakt sa drugim osobama (ukućanima i ljudima sa strane). 

Samoizolacija je ključna u tim momentima, a zatim je važno da telefonom pozoveš epidemiologa instituta ili zavoda za javno zdravlje nadležnog za područje u kome boraviš. Od epidemiologa ćeš dobiti detaljna uputstva o daljem postupku i važno je da uradiš baš onako kako je predočeno!

Ovo su brojevi telefona na koje se možeš obratiti ako imaš bilo kakve sumnje i pitanja o korona virusu:

• Ministarstvo zdravlja – 064/89-45-235
• Institut za javno zdravlje Srbije – 011/26-84-566 i 060/018-02-44
• Gradski zavod za javno zdravlje Beograd – od 8 do 17 časova 011/20-78-672, 20-78-673, 20-78-677 i od 17 do 22 časova 064/85-03-057
• Institut za javno zdravlje Niš – 060/4119-416 i 064/48-988-25
• Institut za javno zdravlje Kragujevac – 065/8776-914, 065/87-77-000 i 034/504-518
• Institut za javno zdravlje Vojvodine – 064/8028-894, 064/8028-895 i 064/802-88-96
• Zavod za javno zdravlje Požarevac – 064/8649-028 i 064/808-44-86
• Zavod za javno zdravlje Ćuprija – 061/6638-692
• Zavod za javno zdravlje “Timok” Zaječar – 063/479-649 i 062/803-65-78
• Zavod za javno zdravlje Užice – 064/8577-507 i 060/8577-519
• Zavod za javno zdravlje Čačak – 032/310-365, 064/8638-802 i 064/863-8800
• Zavod za javno zdravlje Kraljevo – 064/8855-006 i 064/88-55-001
• Zavod za javno zdravlje Kruševac – 037/438-794, 064/8942282 i 064/89-42-283
• Zavod za javno zdravlje Leskovac  – 064/864-8825, 064/864-8815 i 064/839-2405
• Zavod za javno zdravlje Vranje – 064/1403-289, 064/4242326, 062/718820 i 017/421-310
• Zavod za javno zdravlje Šabac – 064/8605-211 i 015/343-605
• Zavod za javno zdravlje Valjevo – 062/202-701, 062/202-719 i 062/202-721
• Zavod za javno zdravlje Pirot – 069/3452-108 i 069/45-21-130
• Zavod za javno zdravlje Novi Pazar – 063/1623-776
• Zavod za javno zdravlje Subotica – 064/1009-276 i 064/80-52-963
• Zavod za zaštitu zdravlja Zrenjanin – 069/210-11-02 i 069/310-11-02
• Zavod za javno zdravlje Pančevo – 062/8869-721 i 066/86-66-836
• Zavod za javno zdravlje Sombor – 062/1956-866, 064/421-58-50 i 063/468-034
• Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica – 064/8092-911, 064/ 8092-938 i 064/80-92-930
• Zavod za javno zdravlje Kikinda – 062/8833841, 062/8833877 i 063/584-420
• Zavod za javno zdravlje Kosovska Mitrovica – 028/498-275, 064/8252-820 i 064/487-42-37

S obzirom na veliku potrebu građana za informacijama u vezi sa novim korona virusom COVID-19, Ministarstvo zdravlja otvorilo je u Institutu za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” novih deset telefonskih brojeva koji su građanima dostupni svakog dana od 8 do 22 časa: 064 88 11 908 / 064 88 11 909 / 064 88 11 910 /  064 88 11 911 / 064 88 11 912 / 064 88 11 913 / 064 88 11 914 / 064 88 11 915 / 064 88 11 916 / 064 88 11 917.

Osim toga, otvoreno je i još deset dežurnih telefonskih linija koje građani mogu dobiti pozivanjem broja telefona 011/2684566.

OVDE možeš pronaći koji su to brojevi hitnih službi, odnosno svih domova zdravlja u Srbiji kojma se možeš obratiti ako imaš bilo kakve simptome!

Koronavirus lečenje i oporavak od bolesti

Do danas nije pronađen lek za lečenje koronavirusa. S obzirom na to da se radi o novoj bolesti, o virusu koji je prvi put zabeležen kod ljudi pre svega nekoliko meseci, teško je i očekivati skoro pronalaženje efikasnog leka za korona virus. 

Sva ispitivanja o eventualnim vakcinama i delotvornim lekovima su još uvek u početnoj fazi i njihova primena svakako se ne može očikvati bar za još godinu dana, ukoliko se naravno pronađe odgovarajuće rešenje. 

Trenutna terapija koja se koristi za lečenje koronavirusa podrazumeva lekove za grip i druga teška virusna oboljenja, poput lekova za HIV. Međutim, ovakva terapija ne leči ljude od korona virusa, već samo ublažava respiratorne simptome i daje organizmu šansu da se izbori sa zarazom. 

Oporavak od korona virusa, kod pacijenata sa lakom i srednje teškom kliničkom slikom, uglavnom traje između dve i tri nedelje, dok oni sa teškom kliničkom slikom mogu ostati u bolnici i na respiratorima i duže od mesec dana. 

Koronavirus smrtnost – broj zaraženih i umrlih se uvećava iz dana u dan

Dosadašnji podaci pokazuju da skoro 80% obolelih ne zahteva hospitalizaciju, a da se kod ostalih mogu javiti ozbiljna respiratorna oboljenja – upala pluća, nemogućnost disanja, otkazivanje drugih organa. Najugoroženiji su stariji od 60 godina i pacijenti sa već razvijenim zdravstvenim tegobama – maligna oboljenja, bolesti srca, visok krvni pritisak, dijabetes, bolesti bubrega.

Kada je u pitanju koronavirus smrtnost pacijenata zaraženih korona virusom iznosi između 7 i 8 procenata, mada sve zavisi od oblasti i obolele populacije (U Italiji je smrtnost trenutno na oko 10%, dok je u Kini 4%). 

U svetu se broj zaraženih, ali nažalost i broj umrlih, povećava iz sata u sat, a samo od lične odgovornosti svakog pojednca zavisi do kada će širenje korona virusa trajati. 

Svi mogu da se zaraze

Iako su prvobitni podaci kineskih lekara, koji su se prvi suočili sa ovom ozbiljnom zaraznom bolešću, bili da najčešće virus pogađa starije od 60 godina, ispostavilo se da to i nije baš toliko tačno. Činjenica je da su stariji i svi oni koji imaju neku bolest najugroženiji, ali da obole mogu svi. 

Kod mlađih, zdravih ljudi klinička slika je po pravilu dosta bolja i često takve osobe na nogama izguraju bolest. Međutim, to što ti spadaš u mlade i zdrave i što ti u 99% slučajeva korona virus ne može previše naškoditi, ne znači da ne možeš da se zaraziš i da širiš bolest. 

Naprotiv!

Među najčešća pitanja o koronavirusu je i ko može da oboli? Svi mogu da se zaraze i svi mogu da prenose korona virus. Deca koja obole uglavnom nemaju nikakve simptome, ali su veliki prenosilac virusa, kao i svi oni naizgled zdravi. Zbog toga je važno da svedeš na minimum kontakt sa svojim roditeljima i bakama i dekama, kako bi ih zaštitio od ove opake zaraze.

Koronavirus u Srbiji – epidemija korona virusa u Srbiji

Prvi slučaj korona virusa u Srbiji registrovan je 6. marta 2020. godine, a reč je bilo o povratniku iz Italije. U narednih nekoliko dana svi novi slučajevi bili su importovani (povratnici sa putovanja iz zemalja sa povećanim širenjem virusa). 

Međutim, kao što je to slučaj i u svim ostalim zemljama, krenula je i lokalna transmisija virusa, odnosno prenošenje sa čoveka na čoveka i u Srbiji, pa je 15. marta proglašeno vanredno stanje na teritoriji cele zemlje. 

Usledile su nove mere, poput zabrane kretanja starijima od 65 godina (koji spadaju među najugroženije), zatvaranje škola, obdaništa, fakulteta, obustava javnog prevoza, zatvaranje aerodroma, zabrana prelaska granice drumskim, železničkim i vodenim putevima, zatvaranje kafića i restorana, zabrana okupljanja u parkovima, ali i uvođenje policijskog časa (trenutno je policijski čas na snazi od 17:00 do 05:00).

Koronavirus u Srbiji uzima maha!

Sve ove mere, koliko god teške bile, donete su kako bi se ograničilo kretanje ljudi, smanjili kontakti i tako usporilo širenje koronavirusa u Srbiji. Broj obolelih u našoj zemlji raste iz dana u dan i tek se očekuje nagli porast obolelih. Zabeleženi su i prvi smrtni slučajevi, pa je od izuzetne važnosti da svako pojedinačno shvati ozbiljnost situacije u kojoj se kao društvo nalazimo!

Sada kada imaš sve nephodne, do sada dostupne, informacije o koronavirusu, važno je da ozbiljno shvatiš problem sa kojim se ceo svet suočava, poštuješ propisane mere države i ponašaš se u skladu sa svim preporukama lekara i epidemiologa.  Ukoliko nešto pođe po zlu, brojevi hitnih služni su na raspolaganju!

I znamo da je svako od vas ovu poruku i ovaj važan apel čuo milion puta – u medijima, na društvenim mrežama. Ali nije zgoreg pronoviti jer je važno da se širi ova poruka, a ne virus – OSTANI KOD KUĆE – NE UGROŽAVAJ NI SEBE NI DRUGE!