Kreditni proces

Lice koje je zaduženo za sprovođenje kreditnog procesa je kreditni referent(loan credit officer, relationship manager). Njegovi zadaci su:

• marketing proizvoda banke, kako među postojećim, tako i među ciljanim klijentima,
• učešće u pregovorima i priprema predloga novih kreditnih aranžmana,
• redovna analiza kredita i podnošenje izveštaja o rezulatima analize,
• blagovremeno prepoznavanje nekih znakova koji ukazuju da klijent možda neće biti sposoban da ispuni obaveze prema banci onako kako je ugovoreno,
• izrada korektivnih mera u cilju vođenja problematičnih kredita.

Kreditni proces predstavlja proces ubeđivanja banke da nam odobri kredit. Dalji tekst će se odnositi na proces kreditiranja malih i srednjih preduzeća.

 Podnošenje zahteva za kredit

Prilikom podnošenja zahteva za kredit, potrebni su:

• Obrazac zahteva za kredit – navode se osnovni podaci o preduzeću, svrha kredita, iznos kredita, rokovi…
• Finansijski izveštaji – bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o novčanim tokovima, izveštaj o promenama u kapitalu – za tri godine unazad, pruža sliku o poslovanju preduzeća kroz vreme.
• Biznis plan – potreban je kako bi se banci pokazalo da preduzeće ima plan kako će se posao odvijati i šta treba da se učini kako bi se konkuretska pozicija preduzeća poboljšala.

Biznis plan sadrži sledeće informacije:

• podaci o trenutnoj poziciji potencijalnog korisnika kredita:
• opšte informacije o preduzeću – datum osnivanja, pravni status, broj akcionara, podaci o povezanim i zavisnim preduzećima, podaci o broju i stručnoj spremi zaposlenih, da li su zaposleni sindikalno organizovani, podaci o menadžmentu (biografije, vreme u preduzećum pozicija na kojoj se nalaze, godine starosti),
• informacije o postojećim proizvodnim linijama,
• informacije o postojećim dobavljačima,
• informacije o postojećim tržištima;
• neke predpostavke vezane za faktore koji određuju uspeh projekta – biznis plan ne može da postoji bez određenih pretpostavki, poput predviđenih cena sirovina, projekcija o novom tržištu, pretpostavljenog deviznog kursa…
• ciljna pozicija potencijalnog korisnika:
• promene u proizvodnim linijama, koje mogu da podrazumevaju uvođenje novih proizvoda, unapređenje kvaliteta postojećih proizvoda, proširenje postojećih kapaciteta,
• promene vezane za dobavljače,
• promene u tržištima;
• finansijski resursi potrebni za realizaciju projekta – koliko će projekat da košta i kolika je stopa učešća preduzeća, a koliko treba da finansira banka.
• Privrednici kod nas retko sastavljaju biznis plan ukoliko niko to od njih ne traži. Čarobna       formula za sastavljanje biznis plana ne postoji, već zavisi od preduzeća do preduzeća. Banka nikad ne učestvuje u sastavljanju biznis plana.
• Projekcije finansijskih izveštaja – za banku su najvažnije projekcije o bilansu uspeha i izveštaju o novčanim tokovima.

Postupak procene kreditnog zahteva

Banka analizira sledeće stavke:

• Analiza finansijskih izveštaja, i to:
• Bilans stanja:
• stanje imovine(dugoročna aktiva),
• obrtna imovina(kratkoročna aktiva),
• kratkoročne obaveze
• dugoročne obaveze,
• kapital.
• Bilans uspeha.
• Finansijski indikatori:
• Racio sigurnosti svih poverioca – ukupne obaveze : kapital ;
• gornja granica – 1 : 1 – ne sme da se pređe,
• što je manja vrednost ovog racia, to je bolje, a niža vrednost je važna iz dva razloga:
• preduzeće u slučaju niske vrednosti Racia sigurnosti svih poverilaca kada se suočava sa problemima u poslovanju mora da podmiri manji kvantum obaveza što mu daje osnovu da prebrodi probleme u poslovanju,
• u slučaju promene i niske vrednosti racia preduzeće ima veće šanse za dodatnim zaduživanjem što pozitivno utiče na izlaz iz problema.
• Racio zaduženosti prema bankama – obaveze po kreditima banaka : sopstveni kapital ;
• gornja granica – 0,75 : 1 .
• Racio sigurnosti svih poverioca i Racio zaduženosti prema bankama zajedno ukazuju na opštu sigurnost kreditiranja preduzeća.
• Racio tekuće likvidnosti – obrtna imovina : kratkoročne obaveze ;donja granica – 1,25 : 1 .
• Racio redukovane likvidnosti – obrtna imovina – zalihe : kratkoročne obaveze ;donja granica – 1 : 1 .
• Racio tekuće likvidnosti i Racio redukovane likvidnosti zajedno ukazuju na likvidnosni  položaj poslovnog subjekta.
• Racio obrta potraživanja od kupaca – prihod od prodaje : prosečno stanje potraživanja od kupaca ; prihodi od prodaje koji potiču od kreditiranja kupaca, racio pokazuje koliko se puta svaki dinar uložen u potraživanje od kupaca vrati kroz prihode u toku jedne godine; poželjno je da vrednost ovog racia bude što veća, kod analize Racia obrta potraživanja od kupaca od značaja su tendencija njegovog kretanja u vremenu i gransko poređenje, vreme obrta potraživanja od kupaca(VOPK) pokazuje prosečeno vreme u kome jedan dinar uložen i potraživanja od kupaca donese jedan dinar prihoda od prodaje; ROPK – Racio obrta potraživanja od kupaca.
• Racio obrta zaliha – prihodi od prodaje(ukupni) : prosečno stanje zaliha ;  kod Racia obrta zaliha bitni su tendencija njegovog kretanja u vremenu i gransko poređenje.
•  Iz Racia obrta potraživanja od kupaca i Racia obrta zaliha izvlačimo zaključak o efikasnosti upravljanja imovinom preduzeća.
• Racio servisiranja duga – dobitak pre plaćanja kamata i poreza : otplata glavnica banci ; dobitak pre plaćanja kamata i poreza – EBIT, donja granica – 3 : 1 , najviše jedan od tri dinara EBIT-a se sme izdvojiti za otplatu glavnice banci, odnosno onog dela glavnice koji se otplaćuje u godini u kojoj je taj EBIT realizovan.
• Racio pokrića kamata –  dobitak pre plaćanja kamata i poreza : rashodi kamata donja granica – 4 : 1 .
•   Racio servisiranja duga i Racio pokrića kamata upućuju na zarađivačku sposobnost preduzeća koja definiše kapacitet za servisiranje duga.
• Stopa prinosa na kapital – dobitak posle oporezivanja(neto dobitak) : kapital .
• Stopa dobitka pre oporezivanja – dobitak pre oporezivanja : prihod od prodaje .
• Stopa prinosa na kapital i Stopa dobitka pre oporezivanja ukazuju na profitabilnost                    preduzeća – opšta ocena uspešnosti poslovanja.
• Terenska poseta. Svrha terenske posete je: da se kvalitetno sagleda poslovanje preduzeća, da se procene sposobnosti, integritet i iskustvo menadžmenta preduzeća, da se provere podaci sadržani u finansijskim izveštajima, biznis planu i projektima, prikupljanje informacija koje nisu sadržane u biznis planu, da se oceni utrživost imovine i proceni njena vrednost na tržištu, da se korisnik informiše o kreditnim uslovima.
• Analiza izvora otplate kredita. Glavno pitanje je, kako će se banci otplaćivati dug. Bankare prvenstveno interesuje gotovina. Univerzalno pravilo je da kreditni referent mora identifikovati najmanje dva međusovno nezavisna izvora otplate kredita. Načini na koje preduzeće obezbeđuje gotovinu su sledeći: Tokovi gotovine iz poslovanja – u idealnoj situaciji to su prvenstveno tokovi vezani za konkretan projekat. Jedino što iz tokova gotovine može da se zaključi je da su pogrešni! Najveće opasnosti za tokove gotovine su: kvalitet rukovodstva korisnika kredita, tržišta – istraživanje tržišta, promene na tržištu, kupci(što diversikovaniji, to bolje), troškovi – kontrola, pritisci(obezbeđenje prostora da se povećanje troškova prenese na kupce), dobavljači – dobavljači za opremu, alternativni dobavljači za sirovine i komponente, devizni rizik – javlja se svaki put kada preduzeće raspolaže prihodima ili sredstvima u jednoj, a rashodima ili obbavezama u drugoj valuti. Analizira se osetljivost na devizni rizik – definisanje najvišeg nivoa deviznog kursa pri kome klijent može uredno servisirati svoj dug banci. Preduzeća kod nas su posebno izložena deviznom riziku. Refinansiranje – isplata postojećeg duga iz novog. Priliv svežeg kapitala – da li su akcionari ili vlasnik spremni i sposobni da ulože dodatna sredstva. Prodaja imovine – realizacija kolaterala(zaloga). Banka se ne oslanja na knjigovodstvenu vrednost imovine, već samo na cenu koju je neko spreman da plati.
• Formiranje cene kredita i analiza profitabilnosti odnosa sa klijentom. Cilj je maksimirati prihode iz kreditnog odnosa sa klijentom(lending relationship). Posebno se treba fokusirati na dodatne i prateće poslove. Referentna vrednost je prinos na plasirana sredstva iz svakog odnosa sa klijentom. Prihodi mogu biti: Direktni:
• kamatni spred(marža) – razlika između nominalne kamatne stope na kredit i cene izvora sredstava za banku,
• naknade po kreditu:
• naknada za postupak pripreme kredita ili pregovora,
• naknada za odobrenje kredita(0,5-2%),
• naknada za neiskorišćena sredstva – samo kod kreditnih linija(0,5-1%),
• naknada za otplatu pre roka(1-3%). Indirektni:
• prihodi vezani za tekući račun:
• naknade po tekućem računu,
• prihod po osnovu raspoloživog stanja(compensating balance – kompenzirajući saldo) – javlja se ili u formi izdvojenog računa na koji klijent polaže sredstva u toku korišćenja kredita ili kao minimalno stanje na tekućem računu ispod kojeg klijent ne sme ići u toku korišćenja kredita;
• akreditivi, garancije, dokumentarne naplate,
• devizni poslovi.

Profitabilnost:

• Obezbeđenje kredita: poslednji izvor otplate kredita je realizacija obezbeđenja(kolateral) i mora biti apsolutno siguran, za imovinu koja služi kao sredstvo obezbeđenja mora postojati raspoloživo tržište(nepokrenosti, mašine, osnovna sredstva, obrtna sredstva), osiguranje predmeta obezbeđenja i roku trajanja kredita, procena vrednosti mora biti nezavisna, loan to value ratio – iznos kredita : vrednost obezbeđenja – gornja granica 1 : 1 .
• Odobravanje kredita: Kreditni referent podnosi predlog za odobrenje kredita, a odluku donosi kreditni odbor ili za to posebno ovlašćena lica u banci uz odgovarajuće limite. Predlog kreditnog referenta ima dva elementa: Informacije o uslovima kredita – namena, kamatna stopa, naknade, obezbeđenje, odložni uslovi, preuzete obaveze kredita, akcelerativna klauzula. Akcelerativna klauzula se aktivira u slučaju materijalne povrede obaveza i tada potraživanja kredita dospevaju u celosti i to odmah.
• Informacije o proceni kredita – sadrži sve relevantne činjenice za analizu.

Forma za izradu ovih informacija:

činjenice → analiza → zaključak.

• Donošenje odluke o dodeli kredita.
• Isplata sredstava kredita.