Kultura i ličnost – socijalizacija
Socijalizacija je plansko prenošenje znanja, umeća, navika, na nove generacije.
Socijalna funkcija porodice, formiranje ličnosti. Tradicija je sve ono što se prenosi. Cilj je da svaki čovek stasa u kreativnu ličnost koja će sama stvarati i prenositi ih na druge generacije.
Faze socijalizacije, čovek se socijalizuje ceo život:
- Hominizacija (homo – čovek), postajanje čovekom. Za razliku od životinja, bebama su potrebne pomoć roditelja i drugih osoba. Traje od rodjenja do 7. godine. Čovek stiče govornu sposobnost, hod, predmetne aktivnosti (učimo sami da jedemo, oblačimo se), umeća, navike, simbolizam, sistem vrednosti.
- elementarna socijalizacija, započinje od prilike sa polaskom u školu i traje kroz celokupan period školovanja. Karakteristike: usvajanje znanja, kulturnog nasledja, uključivanje u grupni život društva (pripadamo odredjenim grupama, imamo prijatelje), stičemo motivaciju za rad, sticanje osnovnih stavova o kulturi (itgradjujemo ukus).
- inkulturacija, počinje kada se posle školovanja zapošljavamo. Aktivan odnos prema nasledju. Polovina 20. godina. Imamo specifične sklonosti (razne tipove sklonosti, znamo šta želimo i šta ne), imamo jasan odnos prema društvu i svetu u kojem živimo, razvijamo senzibilitet. Čovek postaje stvaralačka egzitencija (zato što radi odredjeni posao i stvara)
- kreacija, ne ulaze svi nego samo neki posebni pojedinci koji stvaraju neke posebne vrednosti, nešto što niko nije stvorio. Cilj socijalizacije je da što više ljudi udje u ovaj period. Period zrelosti – 30. i 40. godine, kad se svi činioci u društvu slože.
Procesi, prate socijalizaciju:
- konformizam, nekritičko prihvatanje svega onoga što društvo prenosi na pojedince. Ljudi koji nemaju svoje mišljenje, ispiranje mozga.
- nonkonformizam – kritičko promišljanje datog. Ljudi koji razmišljaju glavom, prvo promisle i onda iznesu svoj stav.
