Kulturni životni standard stanovništva

Začeci pismenosti vode trag iz praistorije. Najstarije slikovno pismo potiče iz rodovske zajednice. Ovo najstarije pismo naziva se piktografsko pismo jer se izražavanje misli i prenošenje poruka obavlja uz pomoć crteža – piktografa.

U starom veku razvijaju se hijeroglifsko i klinasto pismo.Od prostog piktografskog pisma u obliku crteža razvilo se u drevnom Egiptu hijeroglifsko pismo. Ono je nastalo na taj način što su crteži uprosečeni i pretvarani u neku vrstu znakova. Prihvaceno je i u staroj Kini, ali sa više od 2000 znakova. U Mesopotamiji pojavilo se klinasto pismo koje se sastoji od kombinacije horizontalnih i vertikalnih znakova u vidu klinova.

Glasovno fonetsko pismo stvorili su Feničani. Kao svetski pomorci i trgovci, Feničani su imali potrebu za takvim pismom koje ce biti praktično za upotrebu u svakodnevnim trgovačkim poslovima. Oni su iskoristili hijeroglifsko i klinasto pismo za izdvajanje glasovnih znakova. Feničansko fonetsko pismo nazvano je alfabet. Iz feničanskog alfabeta razvilo se grčko pismo, a iz njega su Rimljani razvili latinicu. Ona se prema prvim slovima azbuke a,b,c naziva jos i abeceda.

Evropa koristi kao pismo latinicu i ćirilicu. Većina evropskih zemalja prihvatila je latinicu kao pismo, sa različitim brojem slova u azbuci. Ćirilica je kao pismo u upotrebi u Istočnoj Evropi kao i u Srbiji.

Amerika i Australija prihvatile su kao pismo latinicu.

Afrika je prihvatila latinicu i arapsko pismo.