adl adl

Legenda o Potopu prepričano i analiza

Legenda o Potopu, jedna je od najstarijih legendi i shodno tome zauzima posebno mesto biblijskim knjigama. Nalazi se u okviru Starog zaveta, a konkretno je u pitanju Prva knjiga Mojsijeva, odnosno Knjiga postanja. U ovom delu Biblije, fokus je na stvaranju sveta, na Bogu kao tvorcu svega živog, ljudskoj sudbini i poreklu, kao i na čovekovom odnosu naspram Dobra i Zla. Knjiga Postanja u drugom delu govori o Božjim praocima, izabranom narodu, Izraelcima i najzad o prvim ljudima koje je Bog spasao i sa kojim počinje spasavanje čitavog sveta.

Legenda o Potopu priča je o čoveku pod imenom Noje, poštenom i neiskvarenom biću, koji živi u svetu osuđenom na propast. Taj svet je duboko zaglibio u greh, nakon što su se ljudi dovoljno razmnožili na zemlji. Bog nije mogao da posmatra kako sve što je stvorio se međusobno uništava, te je doneo odluku da pošalje potop kako bi uništio sve živo na zemlji.

Nojeva barka je možda i najpoznatija priča iz Biblije u koju su upoznati kako hrišćani, tako i ljudi drugih veroispovesti. Da je Legenda o Potopu Biblija iznedrila je poznata činjenica, međutim ovaj mit se pominje i u predanjima mnogih narodima, između ostalog u grčkom Deukalionu, indijskom spisu Mahabharata i u sumerskom Epu o Gilgamešu. Kako je Biblija, a samim tim i Stari zavet Legenda o Potopu, kompleksno i arhaično napisano i predstavljeno, pred vama se nalazi Legenda o Potopu prepričano delo sa analizom i poukom, koji će vam umnogome olakšati razumevanje ove priče.

Nojeva barka – priča o gnevu i milosti

Legenda o Potopu je još poznata i kao Nojeva barka. Legendu, koju vezujemo za vreme oko 3246. godine pre nove ere po biblijskim izvorima govori o Božijem razočaranju u njegovu najbitniju kreaciju – čoveka. Gospod je bio toliko gnevan da je isprva želeo da uništi sve na zemlji, međutim On se smiliovao nad sudbinom jedinog poštenog čoveka koji je opstao takav, iako u rđavom svetu. Dovoljan je bio samo Noje da spasi čitavo čovečanstvo, a njegovi sinovi su nastavili da ponovo osvajaju zemlju, zajedno sa svim živim bićima u svojoj vlasti.

Osim Božijeg gneva koji je nastao usled bezakonja na zemlji, drugi najznačajniji motiv je i Njegovo pomilovanje. Božiji bes, iako u prvi mah veliki, bio je jednokratan: On je nakon toga dao zakletvu čoveku da više nikada neće da pošalje vodu na njega. Sklopljen je savez između Gospoda i čoveka, koji je predstavljen dugom, dok duga i danas  predstavlja simbol mira između nebesa i zemlje.

Legenda o Potopu analiza i sadržaj

Kada su ljudi počeli da se množe na zemlji, božiji sinovi su zapazili lepe ćerke čovečije, pa su počeli da ih i uzimaju kako su želeli. U ovo vreme su živeli i divovi, a žene bi rađale dugovečne i silne ljude u kojima je preovladavalo telesno u odnosu na Duha Božijeg. Tada je Bog zapazio da su ljudi postali nevaljali i grešni, te se odmah zatim i pokajao što ih je stvorio. Legenda o Potopu govori kako je Bog, videvši šta se na zemlji dešava, poželio da istrebi sve, počevši od ljudi, preko životinja, pa do najmanjeg živog stvora.

Ipak, među svim pokvarenim ljudima, živeo je i Noje, pravedan i pošten čovek koji je imao tri sina Šima, Hama i Jafeta. Bog je pogledao zemlju u kojoj vlada bezakonje i poruči Noji da će takvu zemlju da zatre. Zbog toga mu je i rekao da sačini kovčeg od drveta gofera, da napravi pregrade u njemu i sve unutra i vani da zalije smolom.

Knjiga postanja zatim objašanjava kako je Bog rekao da će pustiti veliki potop na zemlju koji će da zatre svako telo koje dušu ima, ali će sa Nojem da napravi novi zavet. Nojeva barka je bila predviđena za njegovu ženu, sinove i sinovljeve žene. Bog je takođe rekao da se u kovčegu nađe sve što je za jelo, da bi bilo hrane i za njih i za životinje, a Noje to i učini.

Nastaje veliki potop

Prva knjiga Mojsijeva dalje opisuje veliki potop. Gospod tada naredi Noji da uđe u kovčeg sa svima svojima. Takođe, kaže mu da uzme životinje, od čistih po sedam, sve mužjake i jednu jednu ženku, od nečistih po dvoje – mužjaka i ženku i po sedam ptica. Za sedam dana će Gospod pustiti kišu na zemlju, a za četredeset dana i četrdeset noći, pusitće dažd koji će sve potopiti.

Noje, koji je tada imao 600 godina, uđe u kovčeg onako kako mu Bog naredi. Nakon četrdeset dana, voda je podigla kovčeg sa zemlje. Voda je navalila svuda po zemlji, prekrila je i najviša brda i sa vremenom se digla i petnaest lakata iznad najvišeg uzvišenja. Tada je svako telo na zemlji izginulo i ostao je samo Noje sa svojom porodicom. Ta voda je nad zemljom stajala čitavih sto i pedest dana.

Nojeva barka i kraj potopa

Legenda o Potopu govori dalje o vetru, poslatom od Boga, koji je trebalo da odnese vodu sa zemlje. Tada se zatvore svi izvori na zemlji i na nebu, pa je voda opadala sto i pedeset dana. Tačno sedamnaesti dan, sedmog meseca se zaustavi kovčeg na planini Ararat. Prvog dana desetog meseca su se pokazali najviši vrhovi brda, a nakon četredeset dana Noje otvori vrata svog kovčega.

Pustio je gavrane da provere da li se sasušila voda, međutim, oni su se stalno vraćali. Kasnije, Noje pusti golubicu, ali se ona nije vratila jer nije imala kuda da se spusti. Nakon sedmog dana, on je opet pustio golubicu, a ona mu se više nije vratila. Prvi dan, prvog meseca, prve godine Nojeve, usaknula je voda na zemlji i tada pravednik otvori vrata kovčega i ugleda suvu zemlju. Tada mu se javi i Gospod koji ga ohrabri da napusti kovčeg zajedno da porodicom i svim životinjama.

Prvo što je Noje uradio kako Stari zavet Legenda o Potopu kaže, bilo je pravljenje žrtvenika za Gospoda. Prineo je žrtvu od svake čiste životinje i Bog tada oseti ugodni miris zbog kog je odlučio da više neće da proklinje zemlju, kao što je to tada učinio. Svevišnji je onda rekao da u novom svetu neće da nedostaju ni setve, ni žetve, ni dani ni noći, ni leta, ni zime.

Legenda o Potopu i zakoni za novi svet

Bog je blagoslovio Noja i njegove sinove i naredi im da se množe i napune zemlju. Gospod odluči da predaje sve životinje i da će one od tada biti u čovečijoj vlasti. On dade životinje da se čovek njima hrani, ali im zabrani da jedu išta sa dušom, tj. krvi jer će im u suprotnom on tražiti i njihovu krv. Tada Bog postavi znak zaveta koji je sklopio s ljudima i svim životinjama, a to simbolično beše duga.

Knjiga postanja dalje opisuje kako se od trojice Nojevih sinova naselila cela zemlja. Noje je počeo da obrađuje zemlju, napio se od svog vina i otkrio nasred šatora. Nojinu obnaženost je video sin Han, pa je to rekao i braći na polju. Tada Sim i Jafet ogrnuše oca haljama, obraćajući pažnju da ne vide oca nagog. Nakon što se Noje probudio, otkrio je šta mu je učinio najmlađi sin. On je zato prokleo Hana i rekao mu da će on da bude sluga svojoj braći. Noje je nakon velikog potopa živeo još 350 godina.

Kako je Legenda o Potopu analiza pomalo teška za razumevanje, Beleške tim se potrudio da vam na najjednostavniji način približi temu priče iz Starog zaveta. Uz Legenda o Potopu prepričano delo, lakše ćete savladati lektiru i imaćete bolji uvid u ono što ova priča predstavlja.

Podeli