Maršal Goldsmit: O uspešnim liderima koji žele da pređu na „sledeći nivo“

Ove godine imaćemo jedinstvenu priliku da upoznamo dr Maršala Goldsmita, vrhunskog mislioca iz oblasti liderstva i menadžmenta, koji će, zajedno sa Brajanom Trejsijem, održati seminar2 najbolja poslovna dana u 2017. u Beogradu, 29. i 30. maja, a u organizaciji BBEE kompanije.

držanje govora

slika

„Srećan je onaj koji čuje kako mu ljudi pronalaze greške, pa onda može i da ih otklanja“, V. Šekspir, Mnogo buke ni oko čega

Ukratko o Maršalu Goldsmitu

Maršal Goldsmit (1949–) je edukator svetskog renomea iz oblasti poslovanja (biznisa), sa ekspertizom u edukaciji o liderstvu. Autor je preko trideset knjiga koje su prodate u preko 2 miliona primeraka širom sveta, prevedene na 28 jezika, od kojih Ono što vas je dovelo ovde neće vas odvesti tamo može da se pronađe i na srpskom tržištu.

Goldsmit je rođen u mestu Vali Stejšn, država Kentaki, a diplomirao je na odseku za matematičku ekonomiju na Rouz-Hulman institutu tehnologije u Teri Houtu (Luizijana). Potom je završio MBA studije u Poslovnoj školi Keli pri Univerzitetu Indijane 1972. godine, a zatim i doktorske studije (1977) u UCLA Anderson školi menadžmenta u Los Anđelesu (Kalifornija).

Na početku svoje karijere (1976–1980) radio je kao vanredni profesor i prodekan na Univerzitetu Lojola Merimaunt, a trenutno predaje na Dartmaut koledžu. Edukacijom u oblasti menadžmenta počeo je da se bavi još 1977. godine nakon sustreta sa Polom Hersijem. Bio je jedan od osnivača firme Keilty, Goldsmith and Company. Nešto kasnije postaje i jedan od osnivača kompanije Maršal Goldsmit Group. Kao kouč, radio je sa direktorima preko 150 uspešnih kompanija.

slika

Ovaj „vrhunski edukator za izvršne menadžere“, kako ga je nazvao The Wall Street Journal, godinama razvija sve bolje programe za obuku lidera, a prema anketi Thinkers 50 proglašen je najuticajnijim misliocem u oblasti liderstva (2011. i 2015. godine).


Dobio je nagradu za životno postignuće u edukaciji u oblasti menadžmenta, a prema Forbes-u, „jedan je od pet najcenjenijih trenera za izvršne direktore“. Ekonomist ga smatra jednim od „najverodostojnijih mislilaca u novoj poslovnoj eri“… Najvažnije priznanje su svakako rezultati koje Maršal Goldsmit postiže pomažući drugima da pobede. Najčešće da pobede sebe. Promeniti sebe na bolje, makar i samo malo, čini se najvećim izazovom!

Rad sa kompanijama – liderstvo zasnovano na istinskim vrednostima

Svojom oštroumnošću, Maršal Goldsmit uspeva da pronikne ispod površinskih problema jedne kompanije i otkrije suštinske potrebe i slabe tačke zaposlenih čije razrešavanje i poboljšanje unapređuje čitav tim, na čelu sa liderom koji iznosi glavnu promenu. To je razlog zašto danas mnogi primenjuju vođenje virtuelnog preduzeća za razvoj liderstva.

#1 Prvi korak

Radeći kao trener za lidere uspešnih kompanija, prvi i osnovni korak koji M. Goldsmit sprovede u jednoj kompaniji jeste anketa u kojoj skoro svi zaposleni iznose svoj stav o lideru te kompanije.

To je alatka koju Maršal naziva „Vi ste ovde“ ili „feedback od 360 stepeni“. Nakon analize ankete, lider se suočava sa svojim prednostima i nedostacima. Teško je već uspešnim osobama predočiti greške koje prave u odnosima sa ljudima oko sebe (ova metoda nije samo primenjiva na poslovne saradnike, već i na članove porodice). Otvoreni lideri odmah prihvataju kritiku i pristaju da se poprave. Sa druge strane, manje otvoreni lideri, budući da su već uspešni i da im kompanija dobro posluje, ne pristaju na promenu jer smatraju da rade stvari na pravi način. Međutim, liderstvo u 21. veku ne podrazumeva da se radnicima obezbedi samo plata, već i harmoničan međuljudski odnos pun poštovanja. Najbolji lideri će biti oni koji poseduju razvijenu interpersonalnu inteligenciju.

#2 Drugi korak

Drugi korak koji Maršal sprovodi je „follow-up“ metoda, što je zapravo provera rezultata promene ponašanja lidera koja se sprovodi oko godinu dana na mesečnom nivou. U njoj učestvuju i lider i zaposleni koji prate napredak ponašanja. Kako kaže Goldsmit, to je proces koji traje minimum godinu dana, a ne događaj. Mi ne postajemo bolje osobe samo zato što smo rešili da to postanemo ili razumemo šta treba da promenimo kod sebe, već tako što činimo svestan napor iz dana u dan. A zaposleni su tu da potvrde da li napredak postoji. Zato lider treba da saopšti zaposlenima da je rešio da se promeni i da ih zamoli da mu pomognu u tome i prate njegovo ponašanje jer sami to neće primetiti.

slika

Maršal Goldsmit koristi veoma jednostavne metode koje kao da smo zaboravili da postoje, a koje, kako kaže, spadaju u čudotvorne. Prvi i osnovni korak je da se izvinimo svim ljudima koje smo povredili svojim ponašanjem, svesno ili nesvesno. Drugi korak – kada ljudi iznesu svoju kritiku prema nama, sve što smemo da uzvratimo jeste „Hvala!“, bez odbrane ili ulaženja u raspravu. To je sastavni deo follow-up metode.


Postoji jedan aspekt u analizi osobina ljudi koji je veoma zanimljiv, kako ističe Maršal. Ono što drugi znaju o nama jeste javno znanje. Ono što mi znamo, a drugi ne znaju je privatno. Postoji i ono što je nepoznato i nama i drugima, pa zato nije bitno. Najinteresantnije su informacije koje su poznate drugima, ali su nepoznate nama. Kada nam budu otkrivene, one dovode do „prelomne tačke“ koja izaziva dramatičnu promenu. To su trenuci zaslepljujuće istine o nama koju nismo znali, a koja, iako bolna, vodi ka promeni nabolje.

Goldsmit koristi i kovanicu koju je sam osmislio – „feedforward alatka“ koja predstavlja metodu izmamljivanja saveta o tome šta možemo učiniti kako bismo popravili svoje ponašanje. Jedino u iskrenoj i dobronamernoj komunikaciji sa drugima možemo postati bolje osobe, a taj aspekt poboljšanja neke naša slabe tačke unapređuje odnose sa ljudima ne samo na poslu, već i sa prjateljima i članovima porodice.

Jedini prirodni zakon koji je Maršal Goldsmit primetio kod ljudi jeste sledeće: „Ljudi će učiniti nešto – uključujući promenu ponašanja – samo ako im predočite da je to u njihovom najboljem interesu i u skladu sa njihovim vrednostima. Kad se podvuče crta, osnovni prirodni zakon glasi – Šta ja imam od toga?

Ono što svi dobijaju time su bolji i kvalitetniji odnosi sa kolegama, ukućanima, prijateljima, a manje stresa i nerviranja. Verujem da smo saglasni – dobri međuljudski odnosi su nešto na čemu vredi raditi.

Piše: Ana Todorović Radetić

Podeli