Monetarni agregati

 Pojam monetarnih agregata

Monetarni agregati predstavljaju merila ukupne količine novca u opticaju i najčešće se definišu kao skup finansijksih aktiva istog stepena likvidnosti. Pošto promene u ukupnoj ponudi novca i stopa rasta ponude novca jesu povezane važnim makroekonomskim veličinama, tako je i jedan od osnovnih zadataka monetarne politike postizanje optimalne ponude novca.

Monetarna politika prilikom defninisanja agregata ima tri zahteva:

• čvrsta veza između teorijske i empirijske definicije novca,
• postojanje mogućnosti kontrole empirijski definisanog novca sa instrumentima koji stoje na raspolaganju nosiocima monetarne politike,
• empirijski definisan novac mora biti usko povezan sa glavnim ekonomskim ciljevima.

Monetarni agregati su zapravo različite definicije novca. Novac je varijabla koje utiče na sve bitne ekonomske veličine u privredi – stopu privrednog rasta, nivo nacionalnog dohotka i društvenog proizvoda, nivo cena, kamatne stope, … S obzirom na to, Centralna Banka može preko promena novčane mase da utiče na ostvarenje osnovnih ciljeva ekonomske i monetarne politike. Ti ciljevi vezani su za višu stopu rasta, veću zaposlenost, stabilnost cena i ravnotežu u međunarodnim plaćanjima. Uspeh u ostvarivanju ovih ciljeva zavisi od mogućnosti Centralne Banke da precizno definiše šta je novac i kontroliše stopu rasta.

Pristupi u definisanju i merenju monetarnih agregata

Imamo dva pristupa u definisanju i merenju monetarnih agregata:

• Transakcijski pristup merenju novca – naglašava funkciju novca kao sredstva razmene. Po njemu se novac zbog vršenja ove funkcije kvalitativno razlikuje od drugih oblika finansijske imovine. Empirijski definisan novac bi onda obuhvatao samo one finansijske aktive koje se koriste kao sredstvo razmene i koje ne nose kamatu. To je zbog toga što ako nose kamatu onda imaju i oportunitetne troškove u vidu izgubljene kamate pa ljudi minimiziraju iznos novca koji drže. Prema ovom pristupu suština novca je u tome što se njime vrši plaćanje za robu i usluge. Ovaj pristup u novac uključuje sva sredstva koja služe kao sredstva razmene – kovanice, papirni novac i tekući računi na koje se mogu vući čekovi. Ovako obuhvaćen novac ne nosi kamatu.
• Princip likvidnosti – naglašava funkciju novca kao sredstvo očuvanja vrednosti pa se po ovom pristupu novac smatra najlikvidnijim oblikom imovine. Likvidnost imovine predstavlja lakoću sa kojom neku imovinu možemo prodati u bilo kom trenutku u budućnosti ali po poznatoj i stabilnoj vrednosti uz minimalne troškove i u kratkom roku. Po ovom pristupu novac se kvalitativno ne ralikuje od drugih oblika finansijske imovine jer je sva imovina likvidna samo u različitom stepenu. Ovaj pristup je širi u odnosu na transakcijski jer uključuje i brojne finansijske aktive koje su visoko likvidne što znači da se mogu pretvoriti u novac bez gubitka vrednosti. Pod novcem se mogu podrazumevati sve finansijske aktive na kojima nije moguće ostvariti ni kapitalni dobitak ni gubitak.

Monetarni agregati FED-a

• M0(Monetarna baza):
• gotovina (kovanice i papirni novac) izvan Centralne Banke.
• rezereve depozitnih institucija (obavezne rezerve) – sredstva koje depozitne institucije drže na računima kod Centralne Banke
• M1(Novčana masa):
• gotovina (van bankarskog sistema)
• transakcioni računi
• depoziti po viđenju
• drugi depoziti po viđenju (NOW, ATS)
• NOW – kamatonosni, odnosno štedni računi, koji omogućavaju slobodno raspolaganje sredstvima na njima ali uglavnom preko čekova. Sa njih se mogu vršiti plaćanja.
• ATS – kombinacija štednog računa na koji se plaća kamata i običnog tekućeg računa na koji se ne plaća. Na tekućem računu se drže minimalna sredstva i sa njega se mogu vršiti plaćanja. Ostatak se drži na štednom računu i to donosi kamatu. Kada saldo na tekućem računu padne ispod nule sredstva se sa štednog prebacuju na tekući račun i obrnuto.
• putnički čekovi koje emituju nebankarske organizacije
• M2(pristup likvidnosti):
• M1
• štedni depoziti i depozitni računi na tržištu novca(MMDA) – otvaraju ih banke koje tako prikuplenjim sredstvima kupuju kratkoročne hartije od vrednosti a vlasniku depozita daju ograničenu slobodu raspolaganja sredstvima na računu
• mali oročeni depoziti – depozitni certifikati(do 100.000$) – hartije od vrednosti sa određenim rokom dospeća, ordeđenom kamatnom stopom, malih denominacija(do 100$), nisu prenosivi(ne mogu se prodati pre roka dospeća)
• depoziti kod zajedničkih fondova na tržištu novca(MMMF) – otvoreni investicioni fondovi koji javno prodaju svoje akcije(učešće u fondu) i iz tako prikupljenih sredstava kupuju isključivo kratkoročne hartije od vrednosti a svojim vlasnicima omogućavaju raspolaganje uloženim sredstvima uz određena ograničenja(npr, da minimalni iznos na čeku bude 500/1000$ i to zbog obaveze da na zahtev vlasnika otkupe od njih akcije po tekućoj tržišnoj vrednosti). Posebna pogodnost kod ovih fondova je što ne podležu obavezi držanja obavezne rezerve
• svi elementi M2 osim M1 predstavljaju kvazi novac.
• M3(šira definicija novca):
• M2
• veliki oročeni depoziti – depozitni certifikati čija je nominalna vrednost veća od 100.000$ a njihovi kupci su uglavnom preduzeća
• REPO sporazum(repurchase agreement) – finansijski instrument kojim se prodavac REPO-a(banka) obavezuje da će prodati određenu hartiju od vrednosti(i to uglavnom prvoklasne i državne hartije od vrednosti) kupcu REPO-a po određenoj ceni uz preuzimanje obaveze da će istu tu hartiju od vrednosti otkupiti od kupca po novoj ceni koja je veća od prvobitne jer uključuje akumuliranu kamatu. U suštini pordavac se nalazi u poziciji zajmoprimca a kupac zajmodavca. Za obračun monetarnih agregata relevantni su samo oni REPO-i u kojima kupac nije banka. Ročnost ovog sporazuma se kreće od svega jednog dana pa do godinu dana, pri čemu su najčešći do 7 dana
• evrodolarski depoziti – depoziti koje rezidenti SAD drže u stranim bankama ili inostranim filijalama SAD banaka a koji su denominirani u dolarima i imaju relativno kratak rok dospeća
• depoziti kod zajedničkih fondova sa tržišta novca koje poseduju preduzeća
• L(mera likvidnosti):
• M3
• druga likvidna sredstva(koja su instrumenti tržišta novca, manje su likvidna od prethodnih, ali se mogu pretvoriti u novac pa se tretiraju kao supstituti novca):
• štedne obveznice(državne hartije od vrednosti koje emituje američka vlada a koje mogu da kupe samo fizička lica)
• bankarski akcenti
• evrodolarski depoziti sa dugim rokom dospeća
• komercijalni zapisi(emituju ih preduzeća)
• kratkoročne državne hartije od vrednosti

Monetarni agregati Evropske Centralne Banke

Evropska Centralna Banka je osnovana 1.1.1999. a sedište ima u Frankfurtu. Zadužena je za monetarnu politiku Evrozone(17 članica).

Izvršena je harmonizacija obračuna monetarnih agregata na evropskom nivou, i to harmonizacija tri ključne definicije:

• Definicija sektora koji emituje novac – sve monetarno-finansijske institucije koje emituju obaveze visokog stepena likvidnosti rezidentima Evrozone. Tu su uklučene Evropska Centralna Banka, nacionalne centralne banke, kreditne institucije(banke, štedionice…), i druge finansijske institucije koje primaju depozite ili njima bliske supstitute i koje za svoj račun odobravaju kredite ili investicije u hartije od vrednosti(investicioni fondovi sa tržišta novca).
• Definicja sektora koji drži novac – nemonetarni rezidenti Evrozone(osiguravajuće kompanije, penzioni fondovi) i nefinansijski rezidenti Evrozone(stanovništvo, preduzeća, organi lokalne samouprave…).
• Definicija kategorije obaveza MFI(monetarno-finansijskih institucija)

 

	Uski agregati	Intermedijarni	Široki agregati
Gotovina	X	X	X
Depoziti po viđenju	X	X	X
Depoziti sa rokom dospeća do 2 godine		X	X
Depoziti sa otkaznim rokom do 3 meseca		X	X
REPO sporazum			X
Akcije fondova tržišta novca(investicione jedinice)			X
Dužničke hartije od vrednosti sa rokom dospeća do 2 godine			X