Monetarno – kreditna multiplikacija

Monetarno-kreditna multiplikacija predstavlja proces preko koga bankarski sistem vrši emisiju i povlačenje novca iz privrede. Može biti:

• makromultiplikacija,
• mikromultiplikacija,
• pozitivna multiplikacija,
• negativna multiplikacija.

Makromultiplikacija

Makromultiplikacija je proces stvaranja i poništavanja novčane mase od strane poslovnih banaka. Naziva se još i sekundarnom emisijom novca i predstavlja ubedljivo najvažniji tok kreiranja novčane mase. Može da bude pozitivna i negativna makromultiplikacija.

Postoje dve osnovne vrste organizovanja bankarskog sistema:

• Banke sa 100 procentnim rezervama. U tom slučaju ne bi bilo multiplikacije, tj. banka ne bi mogla da stvori dodatni novac iz novog depozita. Ulagač bi dao 1000$ u novčanicama za 1000$ na računu.

Aktiva				Pasiva
Rezerve		+1000	Depoziti		+1000
+1000			+1000

• Banke sa delimičnim rezervama. Monetarna multiplikacija zavisi od procenta rezervi.

Primer za makromultiplikaciju sa delimičnim rezervama:

• Putem operacija na otvorenom tržištu Centralna Banke je kupila (državne) obveznice u iznosu od 1000 novćanih jedinica od nebankarskog subjekta. Stopa obaveznih rezervi iznosi 10% i usvojićemo pretpostavku da banke ne drže višak rezervi.

Aktiva Bilans stanja Centralne Banke – početno stanje Pasiva Državne hartije od vrednosti 1000 Depozit banke 1(rezerve) 1000 1000 1000	FAZA 1
Aktiva Bilans stanja banke 1 – početno stanje Pasiva Ukupne rezerve 1000 Depoziti 1000 Obavezne rezerve 100   Višak rezervi 900   1000 1000
Aktiva Bilans stanja banke 1 – krajnje stanje Pasiva Ukupne rezerve 1000 Depoziti 1000 Obavezne rezerve 100   Višak rezervi 0   Zajmovi i investicije 900   1000 1000
Aktiva Bilans stanja Centralne Banke – krajnje stanje Pasiva Državne hartije od vrednosti 1000 Depozit banke 1(rezerve) 100   Depozit banke 2 900 1000 1000

 

 

Aktiva Bilans stanja banke 2 – početno stanje Pasiva Ukupne rezerve 900 Depoziti 900 Obavezne rezerve 90   Višak rezervi 810   900 900	FAZA   2
Aktiva Bilans stanja banke 2 – krajnje stanje Pasiva Ukupne rezerve 90 Depoziti 900 Obavezne rezerve 90   Višak rezervi 0   Zajmovi i investicije 810   900 900
Aktiva Bilans stanja Centralne Banke – krajnje stanje Pasiva Državne hartije od vrednosti 1000 Depozit banke 1(rezerve) 100   Depozit banke 2 90   Depozit banke 3 810 1000 1000

 

Aktiva Bilans stanja banke 3 – početno stanje Pasiva Ukupne rezerve 810 Depoziti 810 Obavezne rezerve 81   Višak rezervi 729   810 810	FAZA   3
Aktiva Bilans stanja banke 3 – krajnje stanje Pasiva Ukupne rezerve 81 Depoziti 810 Obavezne rezerve 81   Višak rezervi 0   Zajmovi i investicije 729   810 810

Proces makromultiplikacije pokazuje kako banke odobravanjem kredita stvaraju novčanu masu. To je pozitivna multuplikacija.

Proces makromultiplikacije se završava kada ni jedna banka u sistemu ne poseduje višak rezervi – kada je iznis ukupnih obaveznih rezervi bankarskog sistema jednam početnom rastu rezervi banaka(monetarne baze).

Do procesa ne bi došlo da centralna banka nije intervenisala, odnosno da nije bilo transakcije koju obavlja centralna banka, što predstavlja preduslov za proces makromultiplikacije. Centralna banka utiče na promenu primarnog novca(rezerve banaka), a ovim procesom se obavilo kreiranje novčane mase(sekundarna emisija).

Kupovina državnih hartija od vrednosti – kupac Centralna Banka, prodavac nebankarski sektor:

	Vrednost kuplenih hartija od vrednosti 1000
		Višak rezervi 900	Obavezne rezerve 100
Krediti bankarskog sistema 9000			Prvi depozit 1000

Monetarni multiplikator je broj(ili koeficijent) koji pokazuje koliko se jedinica depozita može kreirati na osnovu rasta rezervi banaka(primarnog novca) od jedne jedinice.

Maksimalna multuplikacija – neki drugi faktori mogu da utiču na njeno smanjenje

ΔD – promena depozita r – stopa obaveznih rezervi ΔR – promena rezervi

Promena novčane mase M1

M1 – novčana masa B – monetarna ba

Negativna makromultiplikacija

Negativna makromultiplikacija je proces  poništavanja i povlačenja novčane mase. Da bi se desila negativna makromultiplikacija, preduslov je da se pre nje odvije pozitivna.

Primer za negativnu makromultiplikaciju sa delimičnim rezervama:

• Neka Centralna Banka proda državne hartije od vrednosti u svom posedu u iznosu od 1000 novčanih jedinica i neka je stopa obavezne rezerve 10% a banke ne drže višak rezervi.

Prva metoda pokazuje ovaj proces na isti način kao i pozitivnu multiplikaciju a u alternativnoj metodi može da se vidi kako izgleda kad banka ima više depozita a smanjuje se samo jedan. Tada banka uzima otplatu od zajmova ali ne odobrava nove kredite.

Aktiva Bilans stanja banke 1 Pasiva Ukupne rezerve -100 Depoziti -1000 Obavezne rezerve -100   Višak rezervi 0   Zajmovi i investicije -900   -1000 -1000	PRVI   METOD
Aktiva Bilans stanja banke 2 Pasiva Ukupne rezerve -90 Depoziti -900 Obavezne rezerve -90   Višak rezervi 0   Zajmovi i investicije -810   -900 -900

 

Aktiva Bilans stanja banke 1 Pasiva Ukupne rezerve 10.000 Depoziti 100.000 Obavezne rezerve 10.000   Višak rezervi 0   Zajmovi i investicije 90.000   100.000 100.000	ALTERNATIVNI  METOD
Aktiva Bilans stanja banke 1 Pasiva Ukupne rezerve 9.000 Depoziti 99.000 Obavezne rezerve 9.000   Višak rezervi 0   Zajmovi i investicije 90.000   99.000 99.000
Aktiva Bilans stanja banke 1 Pasiva Ukupne rezerve 9.000 Depoziti 90.000 Obavezne rezerve 900   Višak rezervi 0   Zajmovi i investicije 81.000   90.000 90.000

Faktori koji ograničavaju proces multiplikacije

Četiri najvažnija faktora koji ograničavaju proces multiplikacije su:

• Stopa obavezne rezerve(r) – što je stopa obavezne rezerve veća to su manji krajnji dometi multiplikacije. Ako je r=0 onda su teorijski maksimalne mogućnosti multiplikacije. Ako je r=100% , odnosno banke drže 100% rezervi, ne postoje mogućnosti za multiplikaciju.
• Odliv depozita u gotovinu – što su veći ovi odlivi to je mogućnost multiplikacije manja.
• Postojanje viška rezervi – višak rezervi se drugačije naziva stopa rezervi likvidnosti(valjda).
• Neiskoriščeni kreditini potencijal – neiskorišćeni kreditni potencijal se javlja u dva slučaja, kada nedovoljno ljudi traži da uzme kredit i kada su zajmotražci loši pa im banka ne odobrava kredit.

Mikromultiplikacija

Mikromultiplikacija se odvija na nivou pojedinačne banke. Početna pozicija u analizi je ravnoteža u bilansu banke. Ova ravnoteža biva poremećena na osnovu delovanja pozitivnog impulsa koji se najčešće javlja u tri oblika:

• priliv sredstava u depozitni potencijal banke na osnovu platno-bilansnih transakcija deponenata banke,
• na osnovu uzetih kredita Centralne Banke ili drugih banaka,
• ·smanjenje stope obavezne rezerve.

Nakon pozitivnih impulsa koji ju je izbacio iz ravnoteže, banka izdvaja obavezne rezerve i rezerve likvidnosti i preostali višak rezervi plasira u vidu kredita ili kupovine hartija od vrednosti.

Kreditna ekspanzija na nivou pojedinačne banke počinje kada se deo prvobitno plasiranih sredstava preko platno-prometnih transakcija njenih deponenata vrati nazad u depozitni potencijal banke. Tada banka rekreira prvobitno plasirani kreditni potencijal ali na umanjenoj osnovi.

Koeficijent rekreacije kreditnog potencijala(h) pokazuje koji se deo sredstava odlivenih putem kredita vraća nazad u depozitni potencijal banke. Uzima vrednost između 0 i 1. h=0 kada se ništa od sredstava koja su se odlila iz depozitnog potencijala banke neće vratiti u banku, a h=1 kada se sva sredstva odlivena putem kredita vraćaju nazad u banku.

Primer za mikromultiplikaciju:

• Neka je Centralna Banka odobrila kredit poslovnoj banci u iznosu od 10.000.000 novčanih jedinica i neka je r₀=20%(stopa obavezne rezerve), r₁=5%(stopa rezervi likvidnosti) a h=50%(koeficijent rekreacije kreditnog potencijala).

	Depoziti	Rezerve	Krediti
Faza 1	/	/	10.000.000
Faza 2	5.000.000	1.250.000	3.750.000
Faza 3	1.880.000	470.000	1.410.000

Naglasak mikromultiplikacije nije na rastu novčane mase već na kreditnoj ekspanziji jedne banke – koliko jedna banka odobri kredita u procesu multiplikacije. Suma ukupnih kredita koje banka odobri se označava sa.

– suma kredita K1,K2,K3… – krediti

r0– stopa obavezne rezerve r1– stopa rezervi likvidnost h – koeficijent rekreacije kreditnog potencijala

z –

k – 1+z+z2+…

k – kreditni multiplikator

Kreditni multiplikator(k) pokazuje koliki iznos kredita na nivou pojedinačne banke u procesu mikromultiplikacije kreira jedna jedinica prvog kredita.

Multiplikacija označava koliko puta se pare vrate u banku, odnosno obrnu kada se jednom izda prvi kredit.