Nervoza stomaka – zašto osećam bol u stomaku kada sam nervozan/a?

U svakodnevnom životu, mnogi ljudi su izloženi raznim stresnim situacijama i suočavaju se sa velikim brojem izazova. Problemi kod kuće, na poslu, u međuljudskim odnosima mogu da imaju mnogo veće posledice na čoveka, pogotovo ako je reč o osetljivom biću.

Jedna od najčešćih psihosomatskih manifestacija stresa jeste nervoza u stomaku. Kada čovek oseti neprijatni bol u stomaku, to može da bude znak da je tenzija prešla u stres koji se ispoljava fizički, kao nervoza stomaka.

Ovakva manifestacija psiholoških problema se drugim rečima naziva i somatizacija koja podrazumeva fizičko reagovanje na stres i nervozu. Osim digestivnog trakta, ona se najčešće manifestuje na kožu i glavu. 

Kako uopšte nastaje nervoza u stomaku?

Veoma bitna komponentna autonomnog nervnog sistema jeste enterički nervni sistem koji pomaže u regulisanju digestivnog sistema. On se drugačije naziva i “drugi mozak” jer se oslanja na istu vrstu neurona i neurotransmitera koji se nalaze u centralnom nervnom sistemu (mozak i kičmena moždina).

Kada se hrana unese u organizam, neuroni u digestivnom traktu signaliziraju mišićnim ćelijama da pokrenu niz crevnih kontrakcija koji hranu potiskuju dalje, razbijajući je na hranljive materije i otpad. Istovremeno, enterički nervni sistem koristi neurotransmitere poput serotonina za interakciju sa centralnim nervnim sistemom.

Ova povezanost mozga i digestivnog trakta dosta pomaže istraživačima koji žele da shvate kako psihološki ili socijalni stres može da utiče na probleme u digestivnom traktu i zašto se javlja nervoza stomaka. 

Primera radi, u stresnim situacijama je dokazano da varenje može da se uspori ili skroz zaustavi kako bi se sva energija tela usredsredila na suočavanje sa uočenom pretnjom. Takođe, probavni proces može da se uspori ili poremeti prilikom situacija koje čine čoveka nervoznim, što izaziva bol u stomaku.

Najčešće situacije u kojima se javlja nervoza u stomaku

Život odraslog čoveka gotovo da ne može da se zamisli bez stresa i nervoze. 

Svakodnevni izazovi prosto moraju kad-tad da utiču na raspoloženje i opšte stanje kod ljudi. Reakcija na takav stres je individualna i može na najrazličitije načine da se ispoljava, a najčešći su stomačni problemi i nervoza želuca.

Prilikom javnih nastupa, mnoge osobe priznaju da osećaju tremu. Neprijatan osećaj koji se manifestuje kao nervoza stomaka, odnosno nervoza creva, može da poremeti sistem za varenje, tako da osoba koja se sa tim suočava mnogo češće mora da ide do toaleta. 

Često se dešava da ljudi neprijatno reaguju na važnim, poslovnim sastancima, prilikom polaganja ispita, razgovora sa strancima, kada su uplašeni ili anksiozni, itd. Nervoza želuca i bol u stomaku ne biraju mesto. Isključivo se pojavljuje u skladu sa tim koliko osoba ozbiljno shvati situaciju u kojoj se nalazi i da li se javlja stres.

Osim navedenih situacija, stres može da se javi i prilikom nepredviđenih okolnosti, a nervoza stomaka se javlja kao posledica toga što organizam u datom trenutku ne može drugačije da odreaguje na veliku količinu napetosti i stresa.

Nervoza stomaka kao simptom digestivnih poremećaja 

Prema istraživanjima, svaka peta osoba u Srbiji pati od nepravilnog rada debelog creva, ili kako ga lekari stručno nazivaju “iritabilni kolon”. Ovaj poremećaj nema svoj organski uzrok, već se smatra da su upravo stres i nervoza glavni okidači za nervozna creva.

Simptomi kojima se najčešće ispoljava ovaj poremećaj jesu bol, zatvor, dijareja ili kombinacija zavora i dijareje. Ovi simptomi se takođe pojačavaju kod bolesnika tokom ili nakon stresnih situacija. Česti su i bolovi u stomaku, praćeni sa mučninom, slabošću i bledilom. Ponekad, bolove u stomaku izaziva i pomeren želudac koji ume da se pomeri prilikom stresne situacije ili fizičkog napora. 

Kako bi se pravilno lečio ovaj poremećaj i nervoza stomaka, pored prepisane terapije od lekara, bitne su dve stvari. Prva stvar je da se osoba zaštiti od stresnih situacija koliko je to moguće, jer je stres najveći faktor poremećenog digestivnog trakta. Druga je ishrana koja mora da bude umerena i da sadrži mnogo vitamina i hranljivih materija.

Ipak, ne mora da znači da svaki od ovih simptoma podrazumeva da osoba pati od iritabilnog kolona. Ukoliko se takvi simptomi ne ispoljavaju učestalo, onda je najverovatnije nervoza stomaka izazvana prviremenim odgovorom tela na stresnu situaciju. Ukoliko se tako nešto nastavi i ako je praćeno depresivnim epizodama, najbolji način je pregled kod doktora specijaliste.

Kako se izboriti sa problemom nervoznog stomaka?

Veoma često ljudi ne žele da priznaju da imaju problem sa stomakom jer ih je sramota. Zato izbegavaju da idu na pregled kod doktora koji bi mogao da im pomogne sa prepisivanjem odgovarajuće terapije ukoliko je nervoza creva učestala.

Kako bi se otklonila bilo kakva sumnja na druge bolesti, kada se jave stomačni problemi koji traju duže od nekoliko dana, veoma je važno da se ode na pregled kod doktora koji će ustanoviti da li pacijent pati od ozbiljnije bolesti koja zahteva posebne mere lečenja.

Odgovarajuća ishrana koja obiluje voćem, povrćem, vlaknima i dosta tečnosti može dosta da pomogne u ublažavanju i otklanjanju ovih neprijatnih simptoma. Preporučuje se izbegavanje kafe, mleka i masne hrane. 

Ukoliko ne patiš od poremećaja digestivnog trakta i nemaš nikakav organski problem, nervoza stomaka može biti posledica tvoje psihe i zato je vrlo bitno da radiš na svom unutrašnjem miru kako ne bi dozvolio svakoj stresnoj situaciji da te poremeti na bilo koji način.