Njihovo veličanstvo – baze podataka
Bilo da ste u školama učili o njima, koristili ih u praksi ili da niste imali direktnog dodira sa njima, o bazama ste verovatno čuli mnogo. Baze podataka su jedan od izuma koji je promenio svet svakako. Koliko puta ste želeli da u nekom udžbeniku nađete tačno određenu rečenicu ali niste bili sigurni u kome delu i na kojoj strani se nalazi? Koliko puta ste se našli u situaciji da u prostorijama državne uprave čekate minutima, ako ne i satima da bi čika iza stakla pronašao papir koji vam treba u gomili istih poređanih po čitavim prostorijama koje liče na groblja dokumenata?
Baze podataka su svuda oko nas iako ih možda ne vidimo direktno ili ne razmišljamo o njima. Iza skoro svakog sajta koji posmatramo, pa i iza ovog teksta koji čitate, iza kasa u prodavnicama, računa u bankama, lista u kladionicama, studentskih servisa fakulteta, skoro svuda…
Šta ih čini tako bitnim? Brzina rukovanja podacima, počev od unosa do kasnijeg isčitavanja. Olakšavanje poslova, rešavanje problema, uštede prostora, novca, čak i uticaja na ekologiju. Upotrebom kompjutera i baza podataka sačuvano je više šuma, verovatno, od primene bilo koje druge nove tehnologije.
Baze podataka su pronašle više zločina nego čitava odeljenja „efikasne“ policije širom sveta. Zamislite čuvenog Horejšija bez korišćenja baza podataka u modernim sistemima, ne bi mogao ni da prismrdi policajcu sa petlovog brda. Kako baze rešavaju zločine? Recimo da je počinitelj ostavio neki otisak iza sebe, pretragom za podudaranjem otiska u bazi građana lako će se doći do odgovora, a zamislite tek kada se uradi filtriranje pretrage na one koji već imaju neki prekršaj iza sebe, brzina pronalaska će biti verovatno mnogo brža.
Naravno, ne smemo ovo uzimati olako, ozbiljni sistemi i ogromne baze podataka zahtevaju neverovatne resurse, jake mašine, servere ili čitave data centre, profesionalce koji rade na njihovom održavanju, kilovate i kilovate struje itd. Mada, ukoliko pogledate Murov zakon koji kaže da se snaga računara udvostučuje približno svakih 18-24 meseca. biće vam jasno koliko je upotreba i brzina korišćenja baza od nastanka do danas napedovala i koliko će tek biti moćne u godinama koje slede.
Mogućnost manipulacije ogromnim količinama podataka, dali su razne odgovre na pitanja na koje se inače odgovri ne bi mogli dobiti jednostavnim posmatranjem i istraživanjem. Ukoliko niste čuli za „Big data“ koncept vreme je da pogledate nešto o njemu, nije nov, ali verovatno jeste budućnost…
Koliko god ovi sistemi bili napredni, ljudi su idalje najbitniji faktor za njihov rad, a razlog je prost:
- Ljudi su osmislili baze podataka
- Ljudi rade na dizajnu baza
- Baze se izrađuju kako bi rešile problem ljudima
- Ljudi upisuju podatke u bazu i iz nje ih isčitavaju
- Ljudi koriste rezultate isčitane iz baze
Sve se idalje vrti oko ljudi, ne zaboravite to koju god tehnologiju posmatrali i koliko god vam izgledalo da smo „zastranili“ kao rasa kako neki kažu, zatim da ćemo zaglupeti i da će roboti vladati svetom itd.
Pređimo malo na tehnički deo baza i primenu, kao i gde možete istražiti više informacija ako sam vas zainteresovao. U microsoftovom office paketu nalazi se program Access koji zapravo služi za kreiranje i manipulaciju bazama, verovatno ga imate na svom računaru ili ste negde koristili „program“ koji je zapravo bio baza, samo ste je videli kroz forme za unos i njene rezultate bez da ste znali šta je „iza“.
Najpoznatiji i najčešće korišćeni sistem baze podataka na internetu je MySql, nalazi se ponovo iza većine sajtova i web aplikacija, između ostalog i iza ovog sajta.
Postoji više vrsta baza podataka kao što su mrežne, hijerarhijske, objektno orjentisane, a najvažnije i svakodnevno korišćene su relacione baze podataka čiji su podaci organizovani u tabelama, čije podatke može koristiti veliki broj različitih programa, ovaj način olakšava rešavanje svakodnevnih problema, i omogućava svakom da koristi osnovne opcije, jer su ljudi već navikli na tabele i takvu organizaciju.
Za manipulaciju bazama koriste se programski jezici kojima se formiraju upiti na osnovu kojih će baza odraditi određeni zadatak i ispisati željene podatke. Najćešće korišćeni „jezik“ je SQL, a preporučujem vam da prođete makar osnovne stvari, neće vam trebati puno vremena, a sigurno će vam nekad zatrebati, ako ništa drugo lakše ćete razumeti određene situacije.
Ključne reči koje biste terbalo da zapamtite i proučite u vezi sa bazama su: relacija, tabele, kolone, redovi, vrednosti, ključevi.
Verujem da će se svi jednog dana susresti sa bazama podataka direktno, bilo da u njih unose određene podatke ili gotovo ceo svoj posao obavljaju kroz njih, npr. računovođe, iako možda toga nisu svesne. Zbog toga bilo bi lepo da razumete njihov koncept i osnovne osobine što će vam u mnogome olakšati rad, a ako ništa drugo, lepo izgleda ako u CV dodate da znate da radite sa bazama i još i navedete putem kog jezika.
