Od “čašice” do zavisnosti

„Idemo na pivo!”, “Aj na jednu čašicu rakije! Znaš kakva je, prava domaća.” i “Jao, brate, kako smo se napili sinoć, ono nije bilo zdravo” su rečenice koje često možemo čuti u razgovoru naših vršnjaka.

Svako od nas je bar jednom otišao na žurku gde se alkohol konzumirao u neograničenim količinama, gledao sa društvom utakmicu uz pivo. Međutim, da li ste ikada pomislili dokle možete, gde je granica i kada „čašica“ može da predje u nešto mnogo ozbiljnije, kao što je zavisnost?

Svako od nas ima neki razlog zbog kog voli da popije po jednu čašu nekog alkohola. Neki zbog uživanja, drugi zato što je to kul i moderno, a treći zbog problema.

Volim da popijem dva – tri piva u toku nedelje. Sedim sa društvom, opuštenost na nivou, gledamo utakmicu ili neku emisiju, vode se razne diskusije i pivo je neizostavno. Malo ili veliko, točeno ili u flaši, isto je, ipak se pije. Onda pomislim: „Šta ako jednom odlučim da popijem više, pa tako svaki dan?“, a zatim i: „Šta ako počnem da pijem više, raznovrsnije, ako odlučim da neko od sledećih večeri posvetim ispijanju žestokih pića?“. Tada se setim svih onih pijanaca na ulici i kako to ustvari izgleda. I oni su počeli da piju iz nekog razloga.

Danas smo možda svi isti, volimo da uživamo u životu, da se napijamo kad slavimo, pijuckamo kad razgovaramo. Sutra neko od nas može završiti isto kao i onaj prljavi pijanac koji spava na ulici ili na klupici u parku, prekriven jaknom i majicom preko glave, okružen praznim flašama vodke, vinjaka ili piva, šireći neprijatne mirise alkohola.

Svaki alkoholičar je počeo sa jednom čašicom, a onda za njom je krenula i druga, pa treća… Nakon nekog vremena počeo je da umanjuje sve što je problematično sa pićem: koliko je novca dao i koliko je pića popio; negirao je činjenicu da pije mnogo, da pije svaki dan, da je uzrok nastalih problema sve drugo, samo ne piće; nalazio je opravdanja za svoje opijanje, projektovao je probleme zbog pića na porodicu, društvo, okolinu, potiskivao je ružna sećanja vezana za piće. Sve se to gomilalo mesecima, alkoholičar je postajao sebičan, egocentričan, manipulisao je svojom okolinom kako bi mogao nesmetano da pije, omalovažavao je sve kako bi on izgledao bolji u očima drugih ljudi, za sve što je skrivio, bili su drugi krivi, nikada nije ispunjavao svoja obećanja, pravdajući se nekim glupim razlozima, lagao je, hvalio se, menjao raspoloženja… A bio je sasvim običan čovek sa nekim malim ljubavnim ili životnim, najčešće rešivim, problemom.

Šta je ustvari alkoholizam?

Alkoholizam je bolest koja nastaje zbog nekontrolisane i redovne upotrebe alkoholnih pića. Alkoholičar je osoba koja nije u stanju da kontroliše pijenje alkohola. Takva osoba ima poteškoća u porodici, na radnom mestu i u sebi samom. Češći je kod muškaraca, ali žene ga više skrivaju. Neretko se ispoljava kao gubitak sposobnosti uzdržavanja od prekomerne upotrebe alkohola, što dovodi do narušavanja psihičkog i fizičkog zdravlja i socijalnih odnosa.

Šta je alkoholemija?

Alkoholemija je koncentracija alkohola u krvi. Meri se u promilima i predstavlja koncentraciju alkohola izraženu u cm³ na 1000 cm³

• 0.03‰ – normalna koncentracija.
• 0.5‰ – koncentracija pri kojoj se javljaju prvi znaci pripitosti, produžava se vreme refleksnih radnji.
• 0.5‰ do 1.5‰ – stanje pripitosti. Javlja se crvenilo u licu, živahnost, žustriji pokreti, povećana samouverenost
• 1.5‰ do 2.5‰ – pijano stanje. Svi simptomi se povećavaju, agresija i nekritičnost u rasuđivanju, gubi se kontrola nad ponašanjem, teškoće u mišljenu i koncentraciji.
• 2.5‰ do 3.5‰ – stanje teškog pijanstva. Teškoće u hodu, zaplitanje jezikom, osećaj pospanosti, otežano disanje, povraćanje.
• 3.5‰ do 4.5‰ – organizam dospeva u stanje kome. Intenzivna pospanost koja se završava gubitkom svesti. Neophodna je intervencija medicinskih stručnjaka jer postoji opasnost od smrnog ishoda.
• 4.5‰ do 5.0‰ – i preko toga je smrtonosna koncentracija koja utiče na centar za disanje. Dolazi do kolapsa kardiovaskularnog sistema što se u 90% slučajeva završava smrtnim ishodom 5-10 sati od početka kome.

Posledice alkoholizma

• Pseudoparaliza alkoholna – psihijatrisko oboljenje koje se javlja tokom alkoholizma. To je praktično „sušenje mozga“ ili progresivno ludilo.
• Encefalopatija – oštećenje mozga.
• Korsakovljeva psihoza – zbog prevelike količine alkohola nastaju „rupe“ u sećanju, smetenost i dezorijentisanost
• Demencija (izlapelost) – teško oštećenje ili potpun gubitak duševnih sposobnosti, praćeno poremećajima u emocijama i ponašanju. Oštećenja su trajna.
• Alkoholna halucinoza – halucinacije. Akutna halucinoza može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana, a hronična najčešće prelazi u šizofreniju.
• Delirijum tremens (alkoholno ludilo) – javlja se kao posledica toksičnog dejstva alkohola. Osoba se oseća malaksalo, ima pojačano znojenje, povišeni pritisak, psihički je napeta, neraspoložena i sve ove pojave prati nesanica što je predelirijumski proces. U delirijumu, osoba je uplašena, malaksala ili agresivna, ima halucinacije, što najčešće dovodi do potpune iznemoglosti.
• Patološko pijano stanje – posledice su: suženje ili potpuni poremećaj svesti, nemir, uzbuđenje, agresija, itd., nakon čega ostaje potpuna ili delimična amnezija. I obično se završava dugim, terminalnim snom.
• Akutno pijano stanje – posledica jednokratne upotrebe veće količine alkoholnih pića koje može nastupiti kod svakog pojedinca, alkoholičara ili nealkoholičara. Različiti psihički i somatski simptomi. Težina kliničke slike akutnog pijanog stanja može ići od lagane intoksikacije, koja se jedva primećuje, sve do smrti zbog akutnog trovanja alkoholom.
• Oštećenja krvnih sudova i srca – „pivski stomak“ i „pivsko srce“, poremećaj u ishrani, hipovitaminoza, krvni sudovi krhki i lako se oštete.
• Oštećenja jetre – alkoholna hepatoza i ciroza jetre. Dolazi do nagomilavanja masti u jetri i njenog povećanja što kasnije postaje ciroza jetre koja je neizlečiva.