Osnovi ekonomije – saveti
Predavanja: Kod profesora Cerovića je više nego poželjno ići, dobro predaje, ali može se desiti da nekome ne odgovara njegov sistem rada. Kod profesora Medojevića retko kome odgovara da ide na predavanja.
Predavanja nisu toliko bitna, ali ako možete da izdrižite obavezno idite, barem kod profesora Cerovića.
Vebžbe: Kod Đorđa Mitrovića su najbolje, može i kod Svetozara Tanaskovića, obojica jako dobro drže vežbe. Međutim uskoro se planira dolazak novih asistenata, tako da pružite im šansu.
Na vežbe treba ići, jer tu dobijate informacije kako da radite zadatke i koju logiku treba da sledite prilikom rešavanja problema na ispitu.
Predispitne obaveze: U toku semestra trebate da skupite minimum 15 poena od mogućih 30 da biste imali uslov da izađete na ispit. Poene sakupljate putem kolokvijuma, prisustva i javljanja na času.
Kolokvijumi: U toku semestra imate čak 4 kolokvijuma. Svake godine oni obuhvataju različite oblasti, ali su pitanja i zadaci koncipirani na isti način. Možete se spremati tako što ćete pročitati te delove iz knjige, tako što ćete ići redovno na vežbe i naravno imate stare kolokvijumske rokove u kopirnici Mina[1] koje bi bilo poželjno da pređete jer će vam doći slični zadaci, a nekada i isti. Jedan kolokvijum sadrzi 10 pitanja od kojih svako nosi po jednu ocenu i svaka ocena se računa. Da biste izračunali koliko ste poena osvojili pomnozite dobijenu ocenu sa ponderom 0,6. NPR: Dobili ste ocenu 10 pomnozite je sa 0,6 = 6 poena, što bi značilo da svaki kolokvijum nosi maksimalno 6 poena. Drugi primer: Ako ste dobili 1 opet to pomnožite sa 0,6 i dobićete 0,6 poena. Sva četiri kolokvijuma nose maksimalno 24 poena.
Ispit: Neophodno je stvarno u toku semestra pročitati knjigu i još jednom je prelistati pred ispit. Knjiga ima više primera nego neke teorije, sasvim lepo je napisana i laka je za čitanje. Tako da pošto predjete knjigu, bilo bi lepo da se prisetite starih kolokvijuma, teorije i zadataka koji su bili u njima, a potom da predjete na stare ispitne rokove koje možete kupiti u kopirnici.
Ispit se polaže pismeno. Dobićete 3 grupe pitanja. Prva grupa pitanja se deli na dva dela od kojih jedan predstavlja kratka teorijska pitanja sa 4 ponudjena odgovora od kojih svaki tačan odgovor nosi po 1 poen, a drugi deo prve grupe sadrzi malo teža teorijska pitanja i prostije zadatke koji, urađeni tačno, nose po 2 poena. Druga grupa pitanja predstavlja malo teže zadatke koji, urađeni tačno, nose po 4 poena. Dok treća grupa pitanja sadrži konkretne probleme, koji su dosta teži od zadataka, jer mogu povezivati nekoliko oblasti, ali ako uradite tačno jedan problem on nosi 6 poena.
Ispit nosi maksimalno 70 poena, da biste ga polozili morate ostvariti minimum 36 poena.
Formiranje konačne ocene: Poeni koje nosite sa predispitnih obaveza + poeni ostvareni na ispitu vam daju konačnu ocenu. Na predispitnim možete ostvariti najviše 30 poena, a na ispitu 70, što bi značilo da je maksimalan mogući broj poena 100. Sa druge strane da biste imali uslov da uopšte polažete ispit na predispitnim obavezama morate ostvariti najmanje 15 poena, a da bi se smatralo da ste položili ispit morate da ostvarite najmnje 36 poena na njemu, što bi značilo da je minimalan mogući broj poena da bi se smatralo da ste položili 51 poen. Tabela je sledeća:
|
BROJ OSTVARNIH POENA |
KONAČNA OCENA |
|
-50 |
– niste položili ispit |
|
51-60 |
6 |
|
61-70 |
7 |
|
71-80 |
8 |
|
81-90 |
9 |
|
91-100 |
10 |
Skripte:
– Skripta za ovaj predmet ne postoji, ali postoje formule: https://rapidshare.com/#!download|716l3|923151955|formule_-_osnovi_ekonomije.pdf|296|R~DE51627CD5D2255DB15CD3A87E6A9814|0|0
– I primeri ispita i kolokvijuma iz nekih godina: http://www.4shared.com/get/nGEEL8T5/kolokvijumi_i_ispiti_oe.html;jsessionid=A965C36B9E2380F81A5D244A34D33C67.dc332
