adl adl

Pirati – novi „Zeleni“ ili nešto više?

0

Politika vam se gadi? Nikad niste želeli da imate nekakve veze sa njom? Ali opet, nešto vam ne da da stojite po strani i gledate kako društvo oko vas propada? Ne možete da gledate nepravdu na sve više nivoa?

ljudi na protestu

Upravo vodeći se ovim razlozima i osećanjima su po Evropi, a sve više i svetu, kao pečurke posle kiše krenule da niču Piratske partije. Obični ljudi koji žele da društvo u kome žive učine boljim. Obični ljudi koji su u politiku ušli maltene iz samoodbrane.

Sve je počelo 2006. godine kad je Rik Falkvinge u Švedskoj osnovao prvu Piratsku partiju. Početni fokus Pirata je naravno bila borba za izmene zakona o autorskim pravima i podrška torrent sajtu The Pirate Bay koji je u to vreme bio pod velikim pritiskom Švedske policije i vlade SAD. Osnovne vrednosti za koje se Pirati zalažu od prvog dana su slobodna razmena podataka, znanja i kulture između ljudi sa svim meridijana, pravo na privatnost pojedinca, prvenstveno od države i korporacija, transparentnost države kao i svih javnih institucija i preduzeća, net neutralnost, neizbežno zalaganje za slobodu govora i poštovanje svih različitosti koje postoje u društvu, kao i uključivanje što većeg broja građana u odlučivanje.

Pirati su vremenom polako krenuli da šire svoj opseg delovanja i da pokrivaju sve više tema i gorućih pitanja u društvu. To je dovelo do i do prvih značajnijih uspeha na izborima. Švedski Pirati su još 2009. godine na izborima za evropski parlament osvojili 7,13% glasova i dva mesta u parlamentu. Najznačajniji uspesi Pirata su svakako bili na lokalnim izborima u Nemačkoj tokom 2011. i 2012. godine gde su uspeli da uđu u parlament četiri države, uključujući i 8,9% glasova u Berlinu. Takođe, od 2010. godine postoji i Internacionala piratskih partija.

Ipak, nije sve tako ružičasto i Pirati imaju određenih problema. Većina vuče koren u tome da je u pitanju nov globalni pokret koji raste nezapamćenom brzinom, a koga uglavnom čine mladi ljudi puni entuzijazma i dobrih namera, ali bez ikakvog iskustva u politici i na društveno odgovornim pozicijama. Stoga, Pirati u gotovo svim zemljama imaju problema sa organizacionom strukturom i zbog toga donekle ostavljaju utisak neozbiljnosti. Razlog toga je osim neiskustva i stav većine Pirata da je tradicionalna piramidalna hijerarhija prevaziđena i zalaganje za što horizontalnije odlučivanje. Jedan od alata koji im pomaže u tome je i Liquid Feedback. Piratima se takođe još uvek zamera uskost i preveliki fokus na Internet probleme a manje obraćanje pažnje na neka opšta društvena pitanja. Posebno se ističe nedostatak neke vrste piratskog ekonomskog programa i jasnog smera po tom pitanju.

Piratske partije širom sveta imaju velike izazove pred sobom. Određene dečije bolesti moraju biti savladane, a poverenje koje su im glasači dali mora biti opravdano kroz konkretne rezultate. Od toga će zavisiti da li će Pirati ostati prolazna pojava i grupa entuzijasta koja je stala u odbranu Interneta i slobodnog govora, politička partija iz „druge lige“ poput Zelenih ili će prerasti u ozbiljan politički i društveni pokret u celom svetu. Za to svakako imaju potencijala, prvenstveno zato što unose određenu svežinu u ceo svetski politički poredak: Pirati se ni politički ni ekonomski ne uklapaju u tradicionalnu levo-desno skalu već pokušavaju da „hakuju“ i unaprede mnoge društvene paradigme i tabue. Ukoliko Piratske partije u narednim godinama uspešno savladaju ove velike izazove koji su pred njima, svakako ih čeka svetla budućnost.

Pirati su naravno aktivni i u Srbiji. Zbog ovdašnjeg restriktivnog zakona o političkim strankama još uvek nisu u stanju da registruju partiju, ali je zato nedavno formiran Piratski pokret sa ciljem formalizovanja rada i unošenja veće ozbiljnosti koja će im svakako biti potrebna ukoliko žele da se uhvate u koštac sa mnogim problemima u Srbiji.

Ostavite komentar