“Plava grobnica” Milutin Bojić

Zbirka „Pesme bola i ponosa“ ima 34 pesme.
1917. preminuo je u Solunu.

Krf, Solun, ostrvo Vid – “ostrvo smrti” (Jonsko more).
Zbog velikog broja preminulih, njihova grobnica im je bilo more. Uuticaj istorije!
Srpska kuća na ostrvu, vizija ogromnog groblja pod morem.

Slika masovne smrti nagovestila je veliki poraz ljudskosti.
Rodoljubiva pesma, antiratna!
Himničnim tonom, Milutin je pokazao svoj odnos prema nastradalima.

Slavi se neko božanstvo, heroji su ne zbog stradanja, već življenja u tom vremenu.
Heroji su zbog samog  zivljenja u tom periodu, pa tek onda same borbe, simbol borbenosti.

Prometej, čovekoljubac, ukrao je od Bogova vatru i dao je ljudima, kažnjen je!

Zvučne slike, zvuk crnih truba.
Mesto radnje, “gde se voli ljube”, simboliše večnu ljubav i borbu!

Groblje 30 pesnika predstavlja i kolevku, iz koje kreće slobodarski duh jednog naroda!
Previše je imperativa!
Pesnik želi totalnu tišinu, kako bi cela Srbija čula taj huk, odnosno muk.
Želi da mrtvi čuju huk borbene lave, praha, svečana tišina, zov apela!

Strofa koja  se ponavlja, “Ostajte galije carske”.
Pesma nastaje kao opelo, kao počast poginulima.