Podela karata prema razmeri i sadržini

 Karta je po svojoj sadržini različita. Na listovima papira iste veličine mogu biti predstavljeni manji delovi zemljišta, a može i jedna oblast, jedna država, ceo kontinent ili cela zemljina površina.

Prema razmeri karte se dele na planove, topografske i geografske  karte.

• Planovi su najpreglednije karte u koje se mogu uneti potrebni detalji. To su karte krupnog razmera od 1:100 do 1:1000.  Svaki veći grad bi po pravilu trebalo da ima plan grada u koji su ucrtane ulice i važniji objekti radi lakšeg snalaženja i orijentacije u gradu. Planovi se takođe izrađuju i u tehničke svrhe: izgradnja stanova, fabrika, puteva, nasipa, kanala, parcelizacija zemljišta itd.
• Topografske karte prikazuju manje oblasti i služe uglavnom u naučne ili vojne svrhe. Radi se u razmerama 1:25 000 do 1:200 000. Na njima je detaljnije predstavljen reljef i u njih se unose svi značajni objekti. Ako su u razmeri od 1:25 000 do 1:1000 000 nazivaju se specijalne karte, a ako su u sitnijem razmeru nazivaju se pregledne topografske karte.  Imaju veliki značaj u vojsci, ali se povremeno koriste  u nevojne svrhe.
• Geografske karte prikazuju veće oblasti i na njima su uneti samo najvažniji objekti. Geografske karte imaju najširu primenu. Na njima su predstavljene pojedine države, kontinenti, pa i cela zemljina površina. Rade se u razmeri koja je sitnija 1:300 000.

Prema sadržini sve georafske karte dele se na opste i posebne. Opšte geografske karte prikazuju sve geografske elemente i rade se u sitnom razmeru.