adl adl

Pogled preko ramena #2

0

Narodna skupština Srbije

Parade je ipak bilo. Bilo je, ali na TV Prva. Tačnije, film Srđana Dragojevića. Na svu sreću nas koji živimo u ovom prelepom gradu, rušenja ovaj put nije bilo. Opet su se bunili, krše nam ljudska prava, lična prava i čuda. Zašto ne možemo da budemo normalni? Zašto se ljudi sve manje venčavaju, imaju sve manje dece? Zašto nema više prave patrijarhalne porodice, zašto se sve izopačilo? Gomila pitanja na koja ni sam nemam odgovor, a voleo bih da imam.

Knez Pavle je konačno kod kuće. Cela kraljevska porodica je sahranjena na Oplencu, tamo gde bi i trebalo da budu, u srcu, u zemlji iz koje su, u zemlji koja je njihova, na Oplencu odakle je krenuo i sam Karađorđe 1804. godine. I lepo je bilo čuti povike: “Živeo kralj, živela Srbija!”, jer smo možda i videli da, i pored svega, svih pritisaka sa strane i loših stvari, ipak volimo ovu našu zemlju i ono što je nekada lepo bilo. Nisam neki zagoreli patriota, onaj što se busa u prsa i diže tri prsta gde god krene, gde god stigne. Ali, ako ne volimo nas same, neće nas voleti niko drugi. Isto to se odnosi i na poštovanje. Šta fali Engleskoj? Kraljica možda nema neku preteranu ulogu, više je figura nego što se zaista pita o bitnim stvarima, ali kada se pomene, oseti se neko poštovanje, neka veličina, da ne sme svako udariti na takvu zemlju i pljuvati kako stigne. Mozda bi bilo dobro da se nešto tako i nama desi. A ne ovaj malograđanin, grobar, sa falš diplomom, predsednik građana, a ne političke stranke i ostale prazne priče. Politički samoubica.

Kakav narod, takvi i predstavnici, takvi i predsednici. Ko nam je kriv, kad živimo u seljačkoj državi, bez ikakve namere da uvredim seljake zemljoradnike, ljude koji rade i pokreću poljoprivredu lijepe naše. Mislim na seljake, zbog načina na koji se ponašaju, na seljaštvo kao način života. Vratite se na prvu rečenicu ovog pasusa, i sve će vam biti jasno ako pomenem samo jedno ime. Nevena Adžemović. Nije vam poznato? Da sam rekao Sindi Models, svi bi znali. Znali bi, jer nema onog ko nije podvirio pod njen minić, nema onog ko nije video neki njen klip i nema onog ko nije pročitao svakakve stvari o njoj i gledao slike njenih ranih radova. Ministar Mlađa još razmišlja da l’ je muzičar ili političar. Čovek kojeg su oterali sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, propali asistent, danas je ministar u Vladi, i to dva najbitnija resora ujedinjena u jedan, finansije i privreda. Velja Ilić, čovek koji je rekao da je u redu ako se malo kraducka, ministar gradjevinarstva i urbanizma. A predsednik, završio fakultet za 4 dana. Bravo Srbijo, svaka čast. Takvi ljudi sede u Skupštini i pitaju se o sudbini ovog naroda.

Smučile su se svima ove teme, narod nema više sluha, oguglao je na sve i naučio da se izbori sa svim nedaćama. Poskupelo je sve od 1. oktobra, mi i dalje živimo. Takva nam je sudbina. U ratu smo najsrećniji bili. Za bombardovanje smo se najslađe igrali.

Elem, to je bilo, tako jeste, tako će biti. A večeras, praznik fudbala, El klasiko i derbi dela madonina, Real i Barsa, Inter i Milan. Pa ko voli nek izvoli, ja znam šta ću.

Ne zaboravite na aferu sa ministrom Dulićem, Srebrenicu, međunarodne ugovore sa Kosovom, pederi će opet da se bune, skače PDV, skaču cene, konačno jesen, kreće nova godina za studente, reprezentacija igra 12. oktobra na Marakani, koncert velikog umetnika i boema, Tozovca, 28. oktobra u Centru Sava…  Videćemo šta će još biti…

Do sledeće nedelje, pozdrav!

Ostavite komentar