Pogodnosti jesenje sadnje u odnosu na rano proleće
Tokom ranog perioda proleća zemljište još uvek nije povratilo potpunu vitalnost koja je umanjena periodom zimske hibernacije. Rano proleće još uvek može iznenaditi ranim mrazevima koji ipak ne mogu zaštititi mlade voćne sadnice.
Kasna jesen je najtoplija za sadnju, uprkos manjem sadržaju hranljivih materija koje su potrošene na punu zrelost biljaka. Biološka produktivnost zemljišta je znatno veća tokom jeseni usled boljeg iskorišćenja organskih đubriva. Podjednaki savet treba primenjivati tokom proleća, naročito u periodu intenzivnih kiša. Humusni sloj zemljišta za dalju sadnju, ima bolje osobine translokacije hranljivih elemenata u odnosu na prolećni tip zemljišta.
U daljem tekstu biće istaknute najkorisnije voćne sadnice prilagođene uslovima staništa.
Sadnica malina i cena koja definiše uvođenje novih sorti
Malina je voćna sadnica koja po tipu pripada porodici ruža. Značaj sadnje malina odnosno dostupnog sadnog materijala, ogleda se u višegodišnjem periodičnom prinosu. Od ekoloških uslova sredine i tipa zemljišnog supstrata zavisi dalje širenje, cvetanje i rod koji se smatra veoma zdravstveno korisnim.
Sadnica malina sa cenom rasada direktno zavisi od kvaliteta sadnog materijala od koga dalje zavisi prinos. Sadnice malina birajte sa sertifikovanom oznakom proizvoda, koja garantuje naznačen kvalitet i dalju uspešnost sadnje. Prilikom odabira sadnog materijala putem on line pretrage, potražite sertifikovane rasadnike unosom ključne reči „sadnica malina cena„.
Sadnica malina uvek uspeva na rastresitim zemljištima, slabo kisele reakcije i propustljive strukture. Pogodno je prethodna obrada zemljišta i dodavanje mineralnih đubriva. Sadnice malina u prvim danima sadnje zahtevaju često zalivanje po sistemu kap po kap, radi efektivnog upijanja i stimulacije rasta. Cene sadnica maline takođe zavise od odabrane sorte koje su definisane jednogodišnjim ili dvogodišnjim rodom.
Usevi maline zahtevaju sinergiju posebnih elemenata poput vlažnosti zemljišta, temperaturnih uslova sredine, blagog vetra i prozračnosti parcele. Uzgoj maline i sadni materijal definišu oblik živice ili žbunja zavisno od željenog načina gajenja.
Smernice za odabir kvalitetnih voćnih sadnica
Odabir voćnih sadnica se uglavnom svodi na tip zemljišta, vremenske uslove podneblja i realne potrebe domaćinstva. Ukoliko želite promeniti izgled vašeg voćnjaka uz dopunu drugih sadnica, birajte deklarisanu robu sa jasno naznačenim poreklom, načinom kalemljenja i pogodnim vremenom sadnje.
Najčešće se vrši odabir jednogodišnjih voćnih sadnica ali nije redak slučaj odabira višegodišnjih sorti voća. Višegodišnje cvetanje zahteva više održavanja ali su plodovi rada znatno slađi uz veće količine. Prilikom sadnje sledite izgled korena koji govori o opštem stanju sadnice i stepenu daljeg ukorenjavanja.
Obezbedite adekvatan supstrat koji će direkto uticati na vitalnost i razvoj slatkih plodova. Redovna prihrana u vidu mineralnih đubriva obezbeđuje čvrst oslonac za dalje ukorenjavanje, stabilan rast i razvoj cvetova iz kojih dalje niču sočni plodovi.
Ukusni plodovi sadnice kajsije
Ukoliko želite odabir voćnih sadnica koje se ističu otpornošću na štetočine, pravi izbor predstavljaju sadnice kajsije. Redovan plod nastaje već nakon pune tri godine uz optimalne uslove sredine i rano sazrevanje plodova. Plodovi blago narandžaste boje bogati su brojnim vitaminima, mineralima i organskim kiselinama.
Sadnica kajsije je po tipu drvenasta, pri čemu zemljišta moraju biti adekvatno drenirana kako bi koren mogao lakše da se bokori. Slabo kisela ili blago alkalna zemljišta, najčešće pogoduju boljem razvoju korena i daljem stepenu iskorišćenja hranljivih materija. Sadnice kajsije vole osunčane pozicije sa što manje temperaturnih promena koje mogu naškoditi mladim izdancima.
Tradicionalni odabir sadnica šljiva
Tradicionalni odabir sadnog materijala voćnih vrsta uvek izdvaja šljivu u posebne sorte ukusnih plodova. Plodovi šljive imaju tradiciju dalje prerade koja svakako izdvaja alkoholno piće rakiju. Zavisno od odabrane sorte šljiva sledi period cvetanja i krajnjeg rađanja slatkih plavih plodova.
U odnosu na sorte maline ili kajsije, sadnice šljiva nije neophodno često orezivati, naročito nakon formiranog oblika stabla. Zavisno od zemljišnog supstrata odnosno kompletnih uslova sredine sledi odabir sadnica šljiva.
Zemljišta bogata humusom sa ravnomernim sadržajem makroelemenata podstiče produktivnost rađanja. Propusna i duboka zemljišta omogućavaju brže ukorenjavanje. Poželjna je sadnja u brdovitim predelima koja imaju prosečnu količunu padavina iznad 600mm godišnje.
