Polisindeton stilska figura – definicija i primeri

Polisindeton je stilska figura kojom se označava ponavljanje istog ili različitih veznika između nekoliko reči ili rečenica. Reč je o vrlo jednostavnoj stilskoj figuri, koju često srećemo u poeziji i prozi srpskog jezika. Za sve one koji žele da saznaju šta tačno predstavlja polisindeton, pripremili smo tekst koji sadrži njegovu definiciju, kao i niz primera kroz koje ćete se upoznati se sa ovom unikatnom stilskom figurom na pravi način.

Šta je polisindeton i zašto se koristi 

Polisindeton je figura konstrukcije koja je nastala od grčke reči “polysyndeton” što u bukvalnom prevodu znači “višeslojni”, odnosno “sa više veza”. Odnosi se na termin antičke retorike za stilsku figuru koja podrazumeva da se isti ili različiti veznici između nekoliko reči ili rečenica učestalo ponavljaju.

Ova stilska figura se koristi u pisanoj ili usmenoj formi bez naročite gramatičke potrebe. To znači da polisindeton nije neophodan deo rečenice, već je tu da mu da određeni značaj u zvučnosti i da je, na neki način, ulepša.

Njegovom upotrebom u rečenici se povećava pažnja čitaoca, jer se njegovom upotrebom u rečenici najbolje ističe sam motiv. Takođe, služi da se pojača utisak i da se bolje dočara neka određena situacija.

Ova stilska figura je suprotna asindetonu koji se odnosi na nizanje reči gde se ne koristi veznik i gde reči gramatički povezane. 

Polisindeton – primeri u poeziji

Kada je u pitanju srpski jezik gramatika se najbolje uči kroz konkretne primere. Stilska figura polisindeton je najčešće prikazana u srpskoj poeziji, a evo koji su najbolji primeri:

“Nekada sam i vas na kolenu cupko, i donosio vam slatke šećerleme, i ljubio dugo vaše plavo tkeme, i čelo, i lice nevino i ljupko.”

Ovo je stih iz pesme “Gospođici” Alekse Šantića u kome više puta ponovljeni veznici “i” predstavljaju stilsku figuru polisindeton. Ovi veznici su, kao što se vidi iz priloženog stiha, potpuno nepotrebni, međutim ova pesma je njihovom upotrebom dobio određenu težinu na više načina.

Aleksa Šantić je, takođe, u svojoj pesmi “Časovi” upotrebio polisindeton u stihu koji glasi ovako: 

“Plijene i nose i nište i biju…” 

U ovom primeru su, opet, obeleženi veznici apsolutno nepotrebni, a ipak iskorišćeni, između ostalog, u svrhu privlačenja pažnje čitaoca.

U pesmi Dobriše Cesarića “Balada iz predgrađa” videćemo kako su vezici upotrebljeni u sledećoj strofi:

“I nema ga sutra, ni prekosutra ne,

I vele da bolestan leži,

I nema ga mesec i nema ga dva,

I zima je već

I sneži”

Polisindeton – primeri u prozi

Iako je, naizgled, upotreba polisindetona učestalija u poeziji, ona se i te kako može uočiti u mnogim književnim delima. Evo nekoliko konkretnih primera iz raznih knjiga.

“Čovek je na njoj kao na čarobnoj ljuljašci: i zemlju prelazi, i vodom plovi, i prostorom leti, i opet je čvrsto i sigurno vezan za kasabu i svoju bijelu kuću.” 

-odlomak iz romana “Na Drini Ćuprija” koji je napisao naš čuveni nobelovac Ivo Andrić.

Kako biste bolje razumeli polisindeton, pokušaj da ovu rečenicu pročitaš bez upotrebe obeleženih veznika. Videćeš da je ona sasvim smislena i kada se uklone svi veznici.

Osim ovog primera, u Bibliji – “Knjiga postanja” takođe nailazimo polisindeton u sledećem odlomku:

“I reče Bog: “Neka bude svetlost!” I bi svetlost. I vide Bog da je svetlost dobra; i rastavi Bog svetlost od tame.”

Gramatika srpskog jezika – veliki značaj stilskih figura

Ako govorimo o tome koliko je za srpski jezik gramatika od esencijalnog značaja, odlično poznavanje i upotreba stilskih figura je nešto što svaki pismeni čovek mora da ima u malom prstu.    

Značaj stilskih figura se ogleda u tome što se njihovom upotrebom omogućuju nova, šira i prenesena značenja što veoma može da obogati jedno književno delo ili pesmu.