Neočekivane posledice koje loša oralna higijena može imati po celokupno zdravlje

Oralna higijena je tema o kojoj slušamo od malih nogu, pa ipak, samo 40% do 50% naših sugrađana svakodnevno pere zube, a stomatolozi se slažu da veliki broj ljudi neadekvatno vrši oralnu higijenu. I zaista, čini se da pranje zuba podrazumeva mnogobrojna pravila – kružne i lagane pokrete, ugao vlakana pod 45 stepeni, itd.

Šta treba da znate o oralnoj higijeni?

Znamo da neodržavanje higijene usta i zuba može da nas košta beline i zdravlja zuba, Ipak, sve više istraživanja sugeriše da neadekvatna oralna higijena može da bude uzrok i mnogih ozbiljnijih, hroničnih oboljenja poput dijabetesa, bolesti bubrega, pa čak i demencije.

Pravo vreme za početak pravilne higijene usta i zuba je – danas, a o najboljoj nezi konsultujte se sa svojim najbližim zubarom. Veliki grad nije izgovor za neredovne kontrole zuba, naročito danas, kada postoji stomatološka ordinacija u Borči, Dorćolu, Vračaru, Novom Beogradu i gotovo svim delovima grada.

Ukoliko ove godine niste otišli na redovnu kontrolu kod stomatologa, nastavite da čitate ovaj tekst kako bi pronašli inspiraciju da konačno organizujete svoju redovnu posetu zubaru.

Najčešće greške prilikom održavanja svakodnevne oralne higijene

Stomatolozi sugerišu da se najčešće greške prilikom održavanja svakodnevne higijene zuba najčešće odnose na:

• Nepravilan odabir četkice za zube
• Nedovoljno dugo pranje zuba
• Loša tehnika pranja zuba
• Nedovoljno često pranje zuba
• Izostavljanje korišćenja ostalog pribora za oralnu higijenu

Nepravilan odabir četkice za zube, vrlo je česta greška među pacijentima po rečima stomatologa. Ljudi sa osetljivim desnima neretko pribegavaju izboru tvrde četkice za zube, kojom nimalo nežno trljaju zube, misleći da se ovime postiže najadekvatnije čišćenje i pranje zuba. 

Ipak, ova greška jedna je od osnovnih uzroka problema sa desnima. Mekana vlakna na četkicama za zube najpreporučljivija su od strane stomatologa, a predstavljaju imperativ kod ljudi sa osetljivim desnima. Brzina i jačina pritiskanja četkice uz zube i desni nikako ne utiču na krajnji ishod higijene zuba. 

Nasuprot toga, koristite blage kružne pokrete, a ukoliko niste sigurni da pravilno perete zube, konsultujte se sa vašim stomatologom. Zubi se peru minimalno dva puta dnevno, a pored pranja zuba u održavanju optimalnog zdravlja i higijene može vam pomoći i ostali stomatološki pribor kao što je konac za zube, tečnost za ispiranje zuba ili interdentalna četkica za zube.

Vrlo česti stomatološki problemi povezani sa lošom oralnom higijenom

Najčešći stomatološki problemi nastaju upravo zbog loše higijene usne duplje i zuba, takvi su – karijes, upale desni, afte u ustima i na jeziku, ali i paradentoza. Karijes je najčešći problem zbog kog se pacijenti obraćaju zubaru.

On je direktna posledica loše oralne higijene, budući da nastaje zbog bakterija zubnog plaka koji naručava pH vrednost u usnoj duplji, i pokreće lanac promena na zubima, koji razgrađuju gleđ i uništavaju zubno tkivo. Upala desni je takođe direktna posledica plaka – lepljivog sloja bakterija u kombinaciji sa ostacima hrane. 

Afte u ustima i jeziku predstavljaju male, ali veoma bolne rane u usnoj duplji, pored loše higijene uzrok nastanka afti može biti i slab imunitet i iritacija povredama. Paradentoza je jedna od najozbiljnijih zubnih oboljenja, koja može dovesti do potpunog gubitka zuba. Parodontopatiju izazivaju bakterije, odnosno plak.

Ostali zdravstveni problemi koji mogu biti uzrokovani lošom oralnom higijenom

Nije slučajno što se u našem narodu ustalila izreka zubi su ogledalo zdravlja. Najčešće greške prilikom oralne higijene definitivno dovode do nekih od poznatih stomatoloških problema, ali skorašnja istraživanja pokazuju da neredovna i loša higijena zuba i usne duplje može biti uzrok i nekih ozbiljnijih, hroničnih oboljenja, kao što su:

• Demencija
• Upala pluća 
• Bolesti bubrega
• Dijabetes

Iako na prvi pogled nepovezani problemi, neke studije pokazuju usku povezanost između bakterija u upaljenim desnima – gingivitisa i demencije. Naime, pretpostavlja se da ove bakterije preko krvi mogu dospeti do nervnog sistema i doprineti oštećenju nervnih ćelija i dovesi do demencije. 

Bakterije iz pokvarenih zuba i otečenih desni, imaju sposobnost da pređu u pluća, zbog čega ih mogu trajno oslabiti, pa su zbog toga ljudi koji održavaju slabiju oralnu higijenu podležniji respiratornim infekcijama, bronhitisu i upali pluća. Po novim istraživanjima, bolja oralna higijena može smanjiti učestalost upale pluća za oko 40%.

Bolesti bubrega i dijabetes dovedena su relativno skoro u vezu sa lošom oralnom higijenom. Jedna studija otkrila je povezanost bolesnih desni sa hroničnim bolestima bubrega, dok se u drugom istraživanju zaključilo da adekvatnija oralna higijena i redovno pranje zuba može smanjiti rizik od razvoja dijebetesa za čak osam odsto. 

Značaj adekvatne nege i higijene zuba neretko je zapostavljen, iako je oralno zdravlje osnova celokupnog zdravlja organizma. Edukujte se, jedite hranu bogatu kalcijumom i fosforom, i konsultujte se sa stručnjacima kojima verujte, unapredite svoju svakodnevnu rutinu higijene zuba i zakažite svoj redovni pregled kod zubara već danas i znajte da ste učinili veliki korak za svoje sveopšte zdravlje.