Protekcionistički koncept medjunarodne trgovine
Postoje dva načina koncepta medjunarodne trgovine:
– liberalizam
– protekcionizam
Liberalizam: zalaže se za slobodan protok roba i usluga. Pristalice su zemlje čije su privrede izuzetno jake, tržište u tim zemljama je stabilno, kao i cene. Zemlja mora da iskoristi šta ima. Prisutne u zemljama koje imaju relativnu vrednost u proizvodnji odredjenog proizvoda u odnosu na ostatak sveta.
Protekcionizam: nastao je u prvoj polovini 19. veka. Zemlje koje su najviše insistirale na njemu su SAD i Nemačka. Zalaže se za zaštitu nacionalne privrede. Predstavnici se zalažu za ravnomeran privredni razvoj svih zemalja. Tržište i cene su nestabilne. Najviše jača posle velikih ratova. Došao do izražaja posle nemačko-francuskog, prvog i drugog svetskog rata.
Teoretičari protekcionizma:
Aleksandar Hamilton (amerikanac) – prvi ministar finansija. Zalagao se za zaštitu mlade industrije. Napisao je delo „Izveštaj o manufakturi“.
Henri Keri (amerikanac) – stvorio je amarički carinski sistem, mlade industrije koje imaju perspektive treba da se zaštite. Smatrao je da pored industrije treba da se razvije poljoprivreda. Kritikovao je Englesku i njen monopolski položaj u eksplotaciji svetskih sirovina. Napisao je „Princip političke ekonomije“.
Fridrih List (nemac) – najveći teoretičar, zalagao se za razvoj industrije, insistirao je na stvaranju slobodnih carinskih zona u Evropi pod nadzorom Nemačke. Napisao je delo „Nacionalni sistem političke ekonomije“. Rekao je:
- Treba da se odluči šta štititi? (mlada grana koja ima mogućnost da se kvalitetno razvija).
- Koliko štititi? Ne treba da se štiti u potpunosti – dovodi do pada produktivnosti rada.
- Koliko dugo? Do 30 godina.
