Prvi put s ocem na jutrenje prepričano – Laza Lazarević

Prvi put s ocem na jutrenje je jedna od najpoznatijih pripovedaka koje je napisao Laza Lazarević, a kojom je ujedno i otpočeo svoje književno stvaralaštvo. Pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje, koju neki nazivaju Prvi put SA ocem na jutrenje, u prvom izdanju je nosila naziv Zvona sa crkve iz grada N. Tek kasnije je dobila naziv po kojem je i danas poznata. Da je Laza Lazarević izuzetan psihološki realista govori i sama pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje u kojoj on na jako dobar način prikazuje ljudske osobine, karakter, ponašanje, unutrašnji nemir i rastrojstvo.

Radnja prirpovetke Prvi put s ocem na jutrenje prati uzbudljive i dramatične događaje u jednoj partijarhalnoj porodici. Tragičnu priču pripoveda dečak Miša, srednje dete jedne patrijarhalne porodice u kojoj glavnu reč ima otac Mitar, ugledni domaćin i trgovac, koji se postepeno odaje kocki. Ovaj porok je celu porodicu doveo do velikog gubitka, jer je otac prokockao kuću, kocku i ugled.

Pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje lektira je koja se obrađuje u prvom razredu srednje škole i ovo delo je od izuzetne važnosti za razumevanje porodičnih odnosa i života sa kraja devetnaestog veka. Kako bismo svakom srednjoškolcu olakšali savladavanje gradiva, a posebno kada je u pitanju pripovetka koju je napisao poznati pisac Laza Lazarevic Prvi put s ocem na jutrenje prepričano delo u celosti vas očekuje u nastavku teksta.

Pisac: Laza Lazarević

Književni rod: epika sa elementima lirike i drame

Književna vrsta: psihološka pripovetka

Vreme radnje: kraj 19. vek

Mesto radnje: Šabac

Tema: Materijalno propadanje jedne građanske porodice.

Prvi put s ocem na jutrenje prepričano delo

Kada je u pitanju pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje, koju mnogi nazivaju pogrešno Prvi put SA ocem na jutrenje prepričano delo podrazumeva analizu dela i analizu likova, kao i zaključak pripovetke i kratak dodatak o autoru dela. Priču pripoveda devetogodišnji dečak Miša iz ugla odraslog čoveka koji se priseća svog detinjstva. On opisuje svog oca Mitra i njegov odnos prema svim članovima porodice, kao i život cele porodice dok se otac kockao i prokockao sve što su imali.

Kada je u pitanju pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje tema dela je upravo propadanje porodice usled kocke jednog njenog člana. Svestan svoje krivice, otac Mitar je vrlo postiđen pokušao da oduzme sebi život pištoljem, ali ga je u tome sprečila žena Marica, majka troje dece, koja ga je rečima podrške, ljubavi i praštanja urazumila i povratila normalnom životu. Ovo je ujedno i osnovna nit priče.

Prvi put s ocem na jutrenje prepričano delo po poglavljima

Kada je u pitanju pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje analiza je lakša ukoliko se delo podeli u niz kompozicionih jedinica. Kako je reč o pripovetki, moguće je podeliti je u osam celina ili poglavlja kako bi se bolje razumela i kako bi bilo jednostavnije prepričati je.

U samom prologu je moguće uočiti motivaciju pripovedanja. Na početku pripovetke Prvi put s ocem na jutrenje uočava se kratak uvod u priču o porodici, otkriva se pripovedač i poreklo priče. U drugom delu narator Miša se priseća oca, njegove naravi, portreta, odnosa prema deci, prema poslu i šegrtu, prema majci, prema komšijama. U trećem poglavlju pripovetke je moguće saznati kakav je bio odnos dvoje supružnika i odnos majke Marice prema mužu Mitru.

Četvrto poglavlje govori o ocu Mitru i njegovom početku kockanja. Prvo što je otac izgubio kockajući se je sat (sahat), pravdajući se ženi Marici da se sat pokvario te ga je poslao u Beograd na popravku. Zatim, kao u svim porocima, slede i prvi dobici, te otac Mitar donosi kući atrahansku šubaru, zlatan lanac, kesu dukata i sat koji je povratio. Drugi veliki gubitak obeležava ovaj deo pripovetke Prvi put s ocem na jutrenje, kada otac Mitar gubi svog vranca.

Peto poglavlje govori o tome kako je porok potpuno ovladao Mitrom koji je počeo neprestano da se kocka, da dobija na kocki, ali i da gubi. Otac je zbog poroka postao potpuno otuđen od kuće i posla, toliko otuđen da je zanemario svoj posao. Ovaj deo pripovetke ima posebnu težinu jer govori o dramatičnoj noći – o kockanju u Mitrovoj kući (“To je bila strašna noć!”).

Naredno poglavlje govori o jutru nakon teške noći i Mišinom pogledu kroz ključaonicu na sobu u kojoj je sedeo otac Mitar snužden i poražen. Poslednje poglavlje predstavlja kulminaciju i razrešenje. U noći nakon kockanja i gubitka svega, otac Mitar spremno je napustio dom rešen da oduzme sebi život pištoljem. Majka Marica je uspela u tome da ga spreči razgovorom ljubavi, podrške i razumevanja, te ovaj deo pripovetke Prvi put s ocem na jutrenje govori o tome kako dobrota i praštanje pobeđuju – Mitar se vratio svojoj porodici.

Na samom kraju pripovetke Prvi put s ocem na jutrenje, u epilogu, navodi se sudbina Pere Zelembaća u samo jednoj rečenici, osobe koja je oca Mitra dovela do gubitka svega – “robija i tuca kamen”. Takođe, iz ove rečenice se saznaje u koje vreme su smešteni događaji iz pripovetke.

Prvi put s ocem na jutrenje analiza likova

Kada je u pitanju pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje analiza likova podrazumeva glavnog lika pripovetke, oca Mitra oko kojeg se vrti centralna radnja. Ako se u obzit uzme pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje likovi koji takođe imaju značajno mestu u delu su: sin Miša (narator), majka Marica, starija sestra, kum Ilija, Pera Zelembać.

Opis oca Mitra

Mitar je centralna ličnost pripovetke Prvi put s ocem na jutrenje. Naime, na početku pripovetke Prvi put s ocem na jutrenje osobine Mitra vidimo kroz oči sina koji ga opisuje. Otac je bio “pravi kicoš – čudnovate naravi”. Nosio se turski, a tako se i oblačio. Sam opis očevog oblačenja nema nikakvu portretnu funkciju već prikazuje Mitrov društveni status i bogatstvo, kao i njegovu naviku da se lepo oblači u skladu sa svojim ugledom i mestom u društvu.

Narav oca Mitra je, kako to narator kaže, vrlo “čudnovata”. Naime, Mitar je ozbiljan, ćutljiv, namršten čovek, prek i nepristupačan čovek koji prema porodici i okolini ne pokazuju pažnju. Nikada se nije smejao, a njegova reč se morala slepo slušati. Vrlo hladan i osorljiv, čovek koji se nikada nije šalio. Sa svetom, ali i sa svojom ženom Maricom gotovo da nije govorio. U crkvu je išao samo na Đurđevdan, dok je kafanu posećivao svako veče. Iako je malo pio, rado je pio vino, dok za rakiju i kafu nije mario. Ono što je poremetilo porodični život je Mitrova kockarska strast.

Međutim, o Mitrovoj pravednosti i toplini se može naslutiti iz opisa da mu je usna zaigra od bola za bratom, žalio je što je morao da otpusti najboljeg šegrta, kao i iz toga što ga je vidno mučila savest zbog kockanja kojem se ipak vraćao iznova i iznova. Osorljivo ponašanje Mitra, narator pravda druženjem sa lošim ljudima. Tokom svih dešavanja koja su ga zadesila, otac Mitar se menja, te se menja i njegov izgled i narav. Nakon dramtične noći u kojoj je izgubio sve što je u životu stekao, Mitar se kompletno menja, te mu se menja i stav i držanje koje je nekada bilo gospodsko, a sada previše opušteno i skromno.

Opis majke Marice

Lik Marice u delu Prvi put s ocem na jutrenje Laza Lazarević prikazuje na jedan veoma poseban način, opisujući ženu koja je na početku pripovetke oličenje patrijarhalne žene koje se kreće kao senka, ćuti i trpi sve. Takođe, majka Marica je žena kojoj je porodica na prvom mestu, ali pritisnuta autoritetom muža-domaćina ipak ne uspeva da odgovori oca Mitra od kocke, pa kroz patnju strepi za budućnost porodice.

Međutim, i lik Marice u delu Prvi put s ocem na jutrenje doživljava promenu, o čemu svedoči poslednja scena kada Marica sprečava Mitra da oduzme sebi život. U poslednjoj sceni, Marica se grčevito bori da mužu vrati život, pa ne samo da mu prašta sve, već pokazuje i poštovanje, ljubav i nežnost, kao i veru u njega. Sićušna i tiha žena postaje uspravna i snažna, hrabrući muža i dajući mu svoje poslednje devojačke dukate. Njena snaga je u strpljenju, razumevanju, ljubavi i praštanju. Pažnja i žrtvovanje majke Marici uticali su na to da se slomi otac Mitar i povrati porodici.

Prvi put s ocem na jutrenje zaključak

Glavna pouka i zaključak dela je da ako imate pouzdan oslonac u porodici, i najveći poroci kao što je kocka, mogu se pobediti i prevazići ukoliko ste svesni svog problema. Porodična ljubav je najjača i uz razumevanje i podršku svaki problem i porok je moguće rešiti.

Prvi put s ocem na jutrenje film

Po motivima pripovetke koju je napisao Laza Lazarević Prvi put s ocem na jutrenje, godine 1992. snimljena je jugoslovenska televizijska drama. Ako baš i ne volite da čitate, ova filmska adaptacija će vam verno dočarati osnovnu nit pripovetke Prvi put s ocem na jutrenje.

O piscu – Laza Lazarević (1851 – 1891)

Laza Lazarević je rođen 1851. godine u Šapcu. U njegovoj porodici je vladao patrijarhalan odnos, te postoje tumačenja da je lik Miša u pripovetki Prvi put s ocem na jutrenje zapravo sam Laza Lazarević. Laza Lazarević spada u najznačajnije predstavnike srpske realističke pripovetke. U Velikoj školi u Beogradu, Laza Lazarević je zavišio studije prava, dok je u Berlinu završio studije medicine. Bio je vrlo zainteresovan za prirodne nauke, darvinizam i pozitivizam.

Svoj život je posvetio lekarskom radu i kao lekar uživao je veliki ugled. Bio je vrlo ozbiljan, sabran i metodičan u svom radu. Objavio je nekoliko desetina stručnih radova iz medicine. Još kao student u Berlinu, počeo je da se bavi književnim radom, a delo koje je objavio 1879. godine Prvi put s ocem na jutrenje Laza Lazarević je napisao pod nazivom Zvona s crkve iz grada N.

Najznačajnija dela Laze Lazarevića

Nakon svoje prve pripovetke Prvi put s ocem na jutrenje, Laza Lazarević objavljuje mnogo pripovedaka i to:

• Školska ikona
• U dobri čas hajduci
• Na bunaru
• Verter
• Sve će to narod pozlatiti

Navedene pripovetke su objavljene u Šest pripovedaka 1886. godine. Nakon nekoliko godina, Laza Lazarević je objavio pripovetke Vetar 1889. i On zna sve iste godine. Posle njegove smrti je objavljena pripovetka Švabica 1893 godine.