Proboj Solunskog fronta i kraj rata – Prvi svetski rat

Počinje 14. septembra 1918. goine. Artiljerska priprema pešadijskog proboja, otvorena je snažna artiljerska vatra po neprijateljskim položajima, Bugarskim, Nemačkim, Austrougarskim. Ona je potrajala ceo dan. Cilj je bio da neprijatelju donese štetu, da se raznesu bunkeri, artiljerska mesta, da se olakša posao pešadiji.

14. septembar 1918. godine, pravi proboj Solunskog fronta, pešadije, u proboj kreću dve srpske divizije uz podršku druge dve srpske i dve francuske divizije. Već prvog dana se postižu veliki uspesi, i probijeno je 11 km fronta, drugi dan je širina proširena na 40km i time otpočinje slom centralnih sila na solunskom frontu. Potpuno se raspada linija fronta. Pod komandom Franša de Parea, francuskog generala, svih komanda. Srpski komandant je vojvoda Mišić. To sve dovelo je do toga da Bugarska kapitulira 26. septembra 1918. izbačena iz rata. Srbi idu nezadrživo dalje, velikom brzinom, toliko da francuzi ne stižu ni hranu da im dostave. 14. oktobra oslobodjen je Niš. 1. novembra oslobadjanje Beograda, Srbije! Srbija je bila na strani pobednika u prvom svetskom ratu. Za mesec i po dana predjeno 600km. Srpska vojska nije se zaustavila na granicama Srbije već prodire na Austrougrasku teritoriju, Vojvodina, Bosna i Hercegovina, izbija na more, sa ciljem da se ostvari ujedinjenje Jugoslavije. 3. novembra 1918. kapitulira Austrougarska. Zajedno sa vojnim porazom Austrougarska doživjava i potpuni politički slom. Raspala se, stvorena je Austrija, Madjarska, Čehoslovačka, deo Rumunije, Poljska. Južne zemlje su ušle u novostvorenu Jugoslaviju. Ovo je podstaklo zapad. Francuzi i Englezi uspevaju da probiju front, što dovodi do kapitulacije Nemačke 11. novembra 1918. i kraj prvog svetskog rata.

Stradala je Evropa pre svega. Pravi završetak bio je 28. juna 1919. kada je potpisan Versajski mirovni ugovor. U dvorcu Francuskog kralja kojim je formalno potpisan mirovni ugovor izmedju pobednika i gubitnika. Sadržaj versajskog mirovnog ugovora:

Jasan pobednik i gubitnik, cilj da ojača evropa, a oslabi, ponizi, kazni Nemačku koja je proglapšena za najvećeg krivca za rat. Nemačkoj je nametnuta obaveza plaćanja ratnih odšteta. 10 milijardi koje su morali da plate u roku od 70 – 80 godina. Nemačka armija je jako oslabila. Ne sme da poseduje više od 100.000 ljudi lakšeg naoružanja. Skoro sve im je oduzeto. Nemačkoj su oduzete i brojne teritorije.
Alzas Loren – vraćena Francuskoj, tu teritoriju nemci oduzeli u francusko – pruskom ratu.
Sudet – dat Čehoslovačkoj, tu živi oko 2 milona nemaca. Brojna nemačka manjina, našča se u sastavu Čehoslovačke, ali joj nije bila verna(zao Hitler želi da ih oslobodi).
Oblast zapadne Pruske – data Poljskoj ali Istočna Pruska ostaje u sastavu Nemačke bez granične povezanosti.
Sar i Rur – stavljene pod medjunarodnu upravu na period od 15 godina, tu se nalaze rudnici, fabrike, da bi se njihovom eksplatacijom isplaćivala ratna odšteta.
Rajnska oblast – demilitarizovana, tu nemci ne smeju da drže ni jednog vojnika, da bi se obezbedila Francuska.

Trebalo je da se spreči da dodje do sličnog rata, ali upravo to je posle dovelo do drugog svetskog rata. Nemci poniženi, osramoćeni, izazvalo je veliko slabljenje Nemačke i stvorena je pogodna atmosfera da postanu da niču ekstremne političke partije (kao što je Hitlerova).
1931. dolaskom Hitlera bune se protiv Versajskog mirovnog sporazuma i žele osvetnički rat, što dovodi do drugog svetskog rata.

Podeli