Put od studija prava do zvanja advokata

Prilikom upisa Pravnog fakulteta, mnogi studenti nisu sigurni kako tačno izgleda put do sticanja zvanja advokata. Pritom, odluka da se postane advokat zahteva predanost, upornost i želju da se dođe do pravde.

Pritom, put ka tome da diplomirani studenti postanu advokati se ne završava završetkom studija. Nakon sticanja diplome sledi izazovno razdoblje koje podrazumeva polaganje pravosudnog ispita, ali i druge stvari koje će biti pojašnjene u nastavku.

Studiranje prava i sticanje diplome

Kada upišete studije prava, treblao bi da znate da one podrazumevaju studiranje od pet godina, a sastoje se od osnovnih i master studija. Neophodno je završiti ih i steći diplomu Pravnog fakulteta u Srbiji ili inostranstvu.

Osnovne studije prava traju četiri godine, a tokom osam semestara, studenti stiču neophodna znanja za buduću advokatsku praksu kroz predavanja i stručnu praksu. Nakon završetka osnovnih studija, svaki student stiče zvanje diplomirani pravnik.

Nakon osnovnih studija, studenti imaju mogućnost da se upišu na master studije prava koje traju godinu dana. One pružaju dodatnu specijalizaciju i nude razne izborne predmete, koji omogućavaju studentima da se usmere na polje u kom žele da se usavrše. Završetak master studija zahteva odbranu završnog master rada, a nakon toga ljudi stiču titulu master pravnika u odabranoj oblasti.

Odrađivanje pripravničkog staža

Nakon uspešnog završetka studija prava, važno je sticanje praktičnog iskustva. Ono se stiče kroz pripravnički rad, koji se može obavljati u advokatskim kancelarijama ili nekim drugim institucijama, kao što su pravosudni organi.

Izbor mesta za obavljanje pripravničkog staža je važno, jer se na taj način svaki pojedinac usmerava na oblast prava koja ga zanima i radi na ulaganju u svoju buduću advokatsku karijeru.

Ukoliko kandidat želi isključivo da se bavi advokaturom, najbolju praksu će steći u advokatskoj kancelariji. Zato je bitno da svi početnici znaju koja je oblast kojoj žele da se posvete, kako bi odabrali idealno mesto za svoj pripravnički staž.

Pritom, odrađivanje staža je neophodno kako bi se stekao uslov za polaganje pravosudnog ispita. A bez pravosudnog ispita, nemoguće je započeti karijeru u advokaturi i baviti se pružanjem pravne pomoći.

Polaganje pravosudnog i advokatskog ispita

Svaki kandidat koji želi da se bavi advokaturom mora da ispuni određene uslove pre izlaska na ispit, a to su posedovanje diplome Pravnog fakulteta i prethodno obavljen pripravnički staž. Samo vreme trajanja staža zavisi od mesta gde je obavljen, pa je to recimo dve godine rada u sudu ili četiri godine u određenoj kompaniji.

Izlazak na pravosudni ispit podrazumeva izlazak na pismeni i usmeni deo, a uspešno polaganje omogućava izlazak na advokatski ispit.

Pri čemu se advokatski ispit polaže pred komisijom Advokatske komore Srbije i obuhvata ispitivanje iz oblasti propisa o advokaturi, etike advokata i advokatske tarife.

Komisija procenjuje kandidatovo znanje iz svake oblasti i na osnovu toga donosi odluku o položenom ispitu. U slučaju da kandidat uspešno položi ispit, njemu se izdaje uverenje o položenom advokatskom ispitu.

Polaganje advokatske zakletve i upis u imenik advokata

Nakon položenog advokatskog ispita sledi polaganje advokatske zakletve pred nadležnim organom pravosudne vlasti i upis u imenik advokata.

Ova svečana ceremonija označava formalno prihvatanje etičkih, moralnih i profesionalnih principa koji su bitni za advokatsku karijeru. Advokatska zakletva podrazumeva obavezivanje na poštovanje pravnih normi, tajnosti advokatske profesije, brigu o pravima i interesima klijenata, kao i pošteno i nepristrasno zastupanje njihovih interesa pred sudom.

Nakon položene zakletve, pravnik stiče pravo da se upiše u imenik advokata. To je registar koji sadrži podatke o svim aktivnim advokatima na datoj teritoriji. Upis u imenik advokata omogućava pravniku da legalno obavlja pravni posao, da zastupa klijente i da deluje kao samostalni advokat ili kao deo advokatske kancelarije.

Koje opcije pravnici imaju nakon toga?

Nakon polaganja advokatske zakletve i upisa u imenik advokata, pravnici imaju različite opcije na raspolaganju, a neke od njih mogu biti:

• Rad u advokatskoj kancelariji, za koju se odlučuje veliki broj ljudi. Bilo da se zaposle u već postojećoj ili reše da otvore svoju advokatsku kancelariju.
• Zaposlenje u državnoj pravnoj službi, kao što su tužilaštva, sudovi ili državne agencije.
• Specijalizovanje za korporativno pravo i rad u pravnim službama kompanija. U ovom kontekstu, advokati pružaju pravno savetovanje o poslovnim transakcijama, ugovorima i sličnim pitanjima.
• Karijera sudije ili sudskog zastupnika, gde se nakon nekoliko godina sticanja iskustva u pravnoj praksi, neki advokati odluče za rad u sudu.
• Nastava i istraživanje, za koju se odluče svi oni koji su zainteresovani za akademsku karijeru i rad na fakultetima ili istraživačkim institucijama.