Radna eksploatacija – Reč profesora #15

Nekada se kod nas bolje živelo, nekada davno, sad se spominje, pa smo u i pogledu trgovine ljudi bili zemlja destinacija. Kako se sve lošije živelo, postali smo zemlja tranzita, da bi danas, u ova vremena postali žrtve, najviše radne eksploatacije, sada najzastupljenijeg vida trgovine ljudima.

Kažu da smo mi jedina zemlja koja je u tranziciji 25 godina.

Bogami, mi smo stvarno tranzitirali u svakom pogledu.

Bili smo u kapitalističkom, pa u socijalističkom društvenom sistemu, sada smo, kažu, u liberalnom kapitalizmu, šta je sledeće ne znam, ali mi liči na robovlasnički sistem.

To je najbolji podatak koliko nam se srozao životni standard i koliko loše živimo.

Ljudi su primorani da, trbuhom za kruhom, odlaze u potragu za poslom i novcem koji će im obezbediti osnovnu egzistenciju u druge zemlje.

Uvek se nađu oni koji bi da zarade i ostvare što veći profit na muci drugih ljudi. Obećavaju novac, dobre uslove, a da bi se sve to preokrenulo u sekundi, radnici su smešteni u nekakvim barakama, bez hrane, bez obećanog novca. Takvih priča o radnicima smo u poslednje vreme dosta slušali.

A onda samo malo treba podići glavu i slušati priče drugih ljudi.

Deca prijatelja i poznanika su odrasla, imaju svoje drugove i možeš svašta da čuješ od njih i tačno napraviš obrazac.

Radi se kod privatnika najviše dva do tri meseca, onda te otpuste da te ne bi ni prijavljivali, a za to vreme te eksploatiše na veliko. Radno vreme nije ispod deset sati, prekovremeno se ne plaća i stalno slušas da si nesposoban i da možeš bolje i brže da radiš.

Tako moja drugarica koja je imala firmu i ugasila je sada radi kod nekog privatnika koji prodaje robu tako što postoji kol centar i putem telefonskih poziva se ljudi pozivaju u restorane na prezentaciju robe.

Koliko puta su me samo uznemiravali tako za sve i svašta, i sama znam koliko im spuštam slušalicu. Sada slušam nju kad mi priča šta sve radi da mi se smučilo. Ona dobije spisak od određenog broja telefonskih korisnika i u obavezi je da skoro 100 posto ima bukinga od tih brojeva. Ukoliko to nemaš u toku osam sati rada izvoli ostani duže dok ne ispuniš zadatu kvotu. Ko te pita da li su ti brojevi ispravni, da li ti ljudi hoće da se javljaju na nepoznate brojeve, da li nešto rade pa nisu kod kuće, da li su invalidi ili ih jednostavno ne zanima to da kupuju i da slušaju prezentaciju i da ih neko ubeđuje koliko im je nešto što im apsolutno nije potrebno, potrebno. Ne daj bože da dobiješ onaj kraj zemlje u kom narod sada bere maline, sprema letinu i izvlači ono malo što je ostalo posle ovakvih vremenskih neprilika ovog proleća i leta, i ne dobiješ bukinge, za gazdu nema opravdanja ti si nesposoban i to moraš da čuješ svaki dan i otkaz ti ubrzo sledi.

Ona je imala firmu i morala je da je zatvori, koleginice su joj tamo arhitekte, lekari i mnogi sa diplomama koji ne mogu da nađu posao u svojoj struci, pa sada moraju da slušaju od nekog nikogovića koji verovatno ima odmore umesto časova i ko zna na koji način je došao do para, da su nesposobne.

Plata je tako mala da jednostavno ne može da ti pokrije osnovnu egzistenciju, ne možeš da se prehraniš. Kažu javno da je za potrošačku korpu potrebno blizu sedamdeset hiljada dinara, a sada se plate kod privatnika kreću od 16 do 25 hiljada dinara. I kako da se preživi?

Plate u javnom sektoru su veće, pa će njih da oporezuju, da ne bude velika razlika. A što ne narede privatnicima da isplaćuju onoliko koliko je potrebno da čovek preživi i da se oseća bar malo dostojanstveno.

Možda bi bilo rešenje da privatnik dva do tri meseca proba da živi od tih para kojima plaća radnike.

Posle se oni skupljaju na različitim skupovima i određuju i kroje ekonomsku politiku.

Ja iskreno ne vidim razliku između toga kad se ode negde van zemlje pa si žrtva radne eksploatacije i ovoga što se dešava kod nas.

Mi smo i u našoj zemlji žrtve.

Takođe, devojke koje rade po buticima, trpe svakakve gluposti, od toga da treba da upoređuju zaradu od tog dana prošle godine do tog istog dana ove godine i da ih ubede da je njihova krivica što je promet opao jer su nesposobne da prodaju, a ne da nam je opala svima kupovna moć, jer gazde ne prihvataju tako glupa opravdanja.

Ako su mlade i zgodne, a to je preduslov da te zaposle, moguće je i da dobiješ ponudu da se obučeš provokativno (kupaći kostim, pa providna tunika preko) i da deliš tako flajere. APP, kod nekoga će to proći, ali ona koja ima imalo mozga ipak po cenu otkaza neće to uraditi.

Mi u školi imamo Pravilnik o oblačenju, kao što postoji Zakon o oblačenju i za javne ustanove, pa ne možeš baš da baneš u sud u šortsu i majci na bretele, ali ako čistiš šoferšajbne na pumpi to ti je obavezna garderoba.

Svi prolazimo pored pumpi, svi smo videli tako obučene devojke, ali ja ne čuh da je to vid mobinga, zlostavljanja i prostitucije.

Kad smo već kod pumpi, ima na žalost i onih koji sipaju gorivo pa pobegnu, pa te pare gazda uzima od radnika. Po kom to zakonu? Tako jedan čovek proletos skoro da je stradao jer se bacio za jednim autom, prebegom, kako kažu. Žena mu je u drugom stanju, ne radi, i žive od te bede njegove i sad još i prebege da plaća.

Toliko se govori o novom Zakonu o radu, koji je kažu bolji od prethodnog. Jedna mi je samo referenca, taj Zakon podržavaju moćni privatnici, a to po mom mišljenju ne sluti na dobro.