Rani jadi prepričano delo – Danilo Kiš

Rani jadi je zbirka priča srpskog pisca Danila Kiša i čini prvi deo triologije Porodični ciklus. Knjigu Rani jadi Danilo Kiš je posvetio svom ranom detinjstvu koje je proveo u Mađarskoj. Novelu objedinjuje u koherentnu celinu glavni junak koji je istovremeno i narativni subjekt, zato ova knjiga priča ima i neke osobine romana. Kako u podnaslovu stoji, ova knjiga je namenjena za decu i osetljive.

U zbirci Rani jadi Danilo Kiš, kroz nekoliko priča oslikava lični razvoj dečaka Andreasa Sama koji je glavni nosilac radnje u lektiri Rani jadi. Priča o detinjstvu je obično sklopljena iz niza malih događaja, sitnih i svakodnevnih, koji su ostavili tragove na dečakov život i život njegove porodice.

Cela priča se svodi na jednu situaciju iz života. Svet detinjstva prikazan je kroz sećanje, prelomljen kroz prizmu dečijeg viđenja i rezonovanja. U sećanju dečaka Andreasa Sama dominiraju nesigurnost, siromaštvo i beda, jer su to njegove jedine asocijacije na detinjstvo.

Rani jadi lektira cela se obrađuje u prvom razredu srednje škole i ovo delo je od izuzetne važnosti za srpsku književnost. Kako bismo vam olakšali savladavanje gradiva, a posebno kada je u pitanju lektira Rani jadi Danilo Kiš prepričano delo u celosti vas očekuje u nastavku teksta.

Pisac: Danilo Kiš

Vrsta dela: Zbirka priča (autobiografska)

Vreme radnje: Drugi svetski rat

Mesto radnje: Mađarska

Rani jadi Danilo Kiš cela lektira – sadržaj

Kada je u pitanju delo Rani jadi analiza dela podrazumeva analizu svake priče pojedinačno, jer je Rani jadi lektira cela napisana kao zbirka priča. Sastoji se od 18 priča i to:

  • S jeseni, kada počnu vetrovi
  • Ulica divljih kestenova
  • Igra
  • Priča koja se crveni
  • Serenada za Anu
  • Livada, u jesen
  • Verenici
  • Zamak osvetljen suncem
  • Livada
  • Dok mu bistu kosu
  • Priča o pečurkama
  • Mačke
  • Kruške
  • Konji
  • Čovek koji je dolazio izdaleka
  • Iz baršunastog albuma
  • Dečak i pas
  • Eolska harfa

Danilo Kiš Rani jadi prepričano delo

Kada je u pitanju lektira Rani jadi Danilo Kiš kroz priče prikazuje izraze ranog doživljaja nemaštine, bede i gladi, ali i svesti da takav život valja primiti dostojanstveno i otmeno. U mnogim pričama moguće je uočiti iskaze koji prikazuju svest o bednom i teškom životu i ranim jadima dečaka Andreasa Sama. Na kraju priče Iz baršunastog albuma sav jad i tuga izraženi su jednom rečenicom:

“Ulazimo u voz sa svojim smešnim prtljagom, vučemo za sobom čergu svoga lutalaštva, žalosnu prćiju mog detinjstva.”

Ove proze nisu pripovetke koje su ispunjene zanimljivim događajima i upečatljivim likovima, već je sam život sagledan kroz svest dečaka Andreasa Sama. Rani jadi lektira se sastoji od lirskih zapisa zasnovanih na sećanju, ispunjeni detaljima, zvucima i slikama prirode i emocija. Emocionalna stanja, doživljaji sveta i intimne duhovne preokupacije – čine sadržaj svih priča koje predstavljaju lektiru Rani jadi.

Pripovedanje je zasnovano na sećanju. Autor Danilo Kiš prepričavanju nije pristupio hronološki niti nekim određenim linearnim sledom, već je sve događaje opisivao isključivo onim redom kojim su mu dolazili u sećanje. Narator i kazivač priče je dečak Andreas Sam, koji je ujedno i glavni lik koji propoveda o svom životu. Njegove tačne godine se ne mogu utvrditi, ali je sigurno da je veoma mlad.

Sama pozicija pripovedača se u nekoliko navrata menja. Naime, u delu Rani jadi Danilo Kiš se odlučio na većinsko pripovedanje u prvom licu. Međutim, nekoliko priča odstupaju od dominantnog načina pripovedanja. U prologu S jeseni, kada počnu vetrovi upoznajemo Andreasa Sama od sveznajućeg pripovedača. Priča Igra takođe nije napisana u prvom licu jednine.

Danilo Kiš Rani jadi analiza dela – glavni motivi priča

Prolog S jeseni, kada počnu vetrovi najavljuje psihologiju deteta, dečiji način razmišljanja i gledanja na stvarnost. Uvodna priča ima dve slike – padanje divljeg kestena i prodavnica sličica i parfema. Padanje kestena budi sećanje na dane detinjstva kada je dečak sakupljao kestenje.

Kada je u pitanju delo Rani jadi motivi se ponavljaju u pričama, pa se tako motiv kestenova pominje i u priči Ulica divljih kestenova. Ova priča predstavlja potragu za istoimenom ulicom, kućom u Bemovoj ulici 7 u kojoj je Andreas živeo sa svojom porodicom, a kojih nema u stvarnosti, već samo u sećanju Andreasa Sama.

Ako se u obzir uzme delo Rani jadi tema koja je možda glavna je upravo prisećanje na trenutke iz detinjstva. Rani jadi knjiga priča je upravo oživljavanje nekih trenutaka, predmeta, ljudi, osećanja iz detinjstva. Zapravo, Rani jadi cela knjiga govori o prolaznosti i nestanku svega što je drago i blisko, jer se sve gubi i zamiče u vreme.

U skladu sa uzrastom samog naratora teče i kazivanje o detinjstvu. Kada je u pitanju zbirka Rani jadi tema dela ima mnogo, te su teme svakodnevne i životne. Događaji u pričama su obični, bez dramskog naboja. Kako je delo sačinjeno od više priča, kada se u obzir uzme knjiga Rani jadi tema svake priče je posebna i jedinstvena, ali sa primesama glavne teme. I naracija i struktura priča su potpuno u skladu sa junakovim, odnosno naratorovim uverenjem da je život priča i da je priča život.

“Ne, moj život nije roman. On je sav od malih priča, od mnogih malih dogodovština, veselih i tužnih, no u tim je pričama uvek prisutan dečak, kao što sam i ja prisutan u njegovim pričama.” – priča Dečak i pas

Navedene reči objašnjavaju strukturu knjige Rani jadi, kao i autorovo određenje knjige kao zbirku priča, a ne kao roman. Međutim, ovaj niz priča ima nešto zajedničko – u njima je uvek prisutan dečak, koji je najizrazitija ličnost. Junak priče, Andreas Sam koji je zajednički svakoj priči, čini čvršću vezu među pričama, te to doprinosi da sve priče deluju skladno i povezano, pa ova proza ima osobine romana.

Lektira Rani jadi Danilo Kiš – naracija u delu

Naracija u delu je data u prvom i trećem licu jednine. Upotreba trećeg lica za kazivanje o sopstvenom životu otkriva junakov odnos prema detinjstvu u kojem je bilo više ružnih nego lepih dana, više patnje nego radosti i sreće. Naracija u trećem licu kao da izaziva mučan osećaj, pa je kazivanje u trećem licu jednine jednostavnije i lakše, te se trećim licem omogućava izvesna distanca, što je ujedno i jedan od razloga zašto pisac pribegava ovoj vizuri.

Rani jadi lektira – biografski elementi

Priča Eolska harfa ima epiloško mesto i funkciju, te je u ovoj priči dato najviše prostora dečakovom doživljaju električne bandere kao ogromne eolske harfe sa kojom se može prepoznati zvuk vremena, prošlog i budućeg. U ovoj priči je moguće prepoznati mnoge činjenice iz života Danila Kiša, pa ova priča ima naznačen autobiografski karakter u delu Rani jadi.

Rani jadi analiza glavnog lika

Andreas Sam je ujedno i narator i glavni lik dela Rani jadi Danila Kiša. On je senzbilna ličnost, osetljiv na spoljašnje utiske. Veoma je mlad, ali se njegove tačne godine ne mogu utvrditi. Mašta Andreasa Sama je nemirna, pa je on sposoban da u svetu oko sebe zapaža nevažne detalje i da u sitnicama sagledava suštinu i lepotu življenja.

Ljubav prema prirodi je jedna od glavnih osobina dečaka Andreasa. Zbog prirode, u dečaku se razvio smisao za lepo i sposobnost da lepo, prijatno i mirisno oseti svuda oko sebe. Takođe, zbog uživanja i razumevanju prirode, u dečaka se uselila iskrenost i ljubav prema istini kao načelu života.

U dečakovoj mašti se oživljava svet bajki koji postaje stvarnost, ili bar željena stvarnost, lepša od tekuće. U maštanjima se stalno oživljava dečakova misao o odlasku u svet, a sama misao o odlasku ima trojako značenje – da pobegne od mučnog života, iako ga prihvata dostojanstveno; želja za promenom; rešenje svojih konflikta sa prirodom vidi u bekstvu.

Porodica Andreasa Sama

Iako Rani jadi lektira čini knjigu proze koja počiva na sećanju i iako se u njoj nalazi detinjstvo Andreasa Sama, u njoj članovi porodice nisu dobili mesto koje im pripada. Očev lik se javlja kao bleda silueta u izmaglici sećanja. Sve je u mašti, te se delatni život oca Eduarda Sama jedva naslućuje.

Majka je prisutnija u životu dečaka, koja svojom pažnjom i brigom pokušava da održi život kakvim takvim. Ali ni majka, kao ni otac nema dinamičnu i bitnu ulogu u opisanom periodu odrastanja Andreasa Sama.

Sestra Ana se pojavljuje kao aktivan učesnik zbivanja, ali samo u nekoliko priča. Priča Serenada za Anu je kratka i bez ikakvog događaja, ali je posevećena sestri. Ni lik Ane nije jasno oscrtan, već je samo u naznakama.

Rani jadi zaključak dela

S obzirom na to da je u sadržini pripovedanja sećanje Andreasa Sama na detinjstvo, na rane jade, ne čudi što je njegova ličnost dominantna, jer su svi događaji i zbivanja vezani za njega. Dečaku je poverena naracija, pa vizura koju Rani jadi lektira ima nosi snažno obeležje ličnosti i psihologije dečaka Andreasa Sama, a to određuje način doživljavanja i kazivanja, stil i izraz, prirodu rasuđivanja i mišljenja.

O piscu – Danilo Kiš (1935 – 1989)

Danilo Kiš je srpski pisac koji spada u red naistaknutijih pisaca srpske književnosti. On je pripovedač, esejista i romansijer. Njegova dela su prevođena na mnoge svetske jezike. Kiš je dobitnik mnogih književnih nagrada kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Najviše umetničke domete u prozi je dostigao u ciklusu romana o jevrejskog porodici Sam – porodičnoj hronici koja prati život članova porodice kroz nekoliko generacija.

Ono što karakteriše pripovedanje Danila Kiša su jednostavne rečenice, jednostavne priče, jednostavni junaci, obične životne situacije. Sama organizacija priča je moderna, a njena sadržina je obogaćena različitim književnim i neknjiževnim oblicima – crteži, pisma, dokumenti.

Najznačajnija dela Danila Kiša

Delo Rani jadi Danilo Kiš je posvetio svom ranom detinjstvu, koje je proveo u Mađarskoj. Tokom svog života, ovaj pisac je napisao mnoga svetski poznata dela, kao što su:

  • Mansarda
  • Psalm 44
  • Bašta, pepeo
  • Peščanik
  • Grobnica za Borisa Davidoviča
  • Enciklopedija mrtvih

Takođe, Danilo Kiš je bio esejista, pa je objavio i dve knjige eseja:

  • Poetika
  • Čas anatomije.

Podeli