Rešavamo najčešće pravopisne i jezičke dileme

Ako kažemo da Pravopis srpskog jezika nije jednostavan i da zahteva ozbiljno učenje i posvećivanje, mnogi će klimnuti glavom i složiti se sa ovim. 

Međutim, opravdanje za neznanje ne treba tražiti u činjenici da nešto nije lako. Poznavanje osnovnih pravopisnih i jezičkih pravila neophodno je za svakodnevnu komunikaciju, kako poslovnu, tako i privatnu. 

Pisanje je odraz ne samo obrazovanja, već i kulture i poštovanja sagovornika, odnosno osobe kojoj pišete ili sa kojom se dopisujete. Naravno, dešava se čak i najpažljivijima da u žurbi nešto napišu nepravilno ili priznaju da trenutno nemaju vremena da kucaju mala i velika slova ili interpunkciju. 

Međutim, to su vanredne situacije u kojima je brzina važnija od pravila i one sada nisu naša tema. U ovom tekstu bavićemo se najčešćim pravopisnim i jezičkim greškama na koje nailazimo u poslovnoj komunikaciji, u tekstovima na internetu i neretko u pisanim izdanjima časopisa, novina, pa čak i knjiga. Dakle, obratite pažnju na redove koji slede. 

Četiri čuvena glagola sa negacijom

Samo četiri glagola koja počinju rečcom ne u srpskom jeziku se pišu spojeno. To su: neću, nisam, nemoj i nemam. Ostale negacije glagola pišu se odvojeno. Dakle, pravilno je ne znam, ne mogu, ne umem, ne vredi, ne smem i tako dalje. 

Međutim, mnogi su zbunjeni kada je u pitanju rečca ne uz imenice, prideve i priloge. U ovim slučajevima piše se spojeno, tako da imamo: nesreća, neznanje, nemiran, neprijatan, nedovoljan… 

Možda je u ovom slučaju najbolje misliti samo na glagole, zapamtiti da se pomenuta četiri uvek pišu spojeno, a svi ostali odvojeno. Ukoliko primetite da neko uporno greši u pisanju, podsetite ga i objasnite mu na lep način. Dobronameran savet ne treba da uvredi sagovornika. 

Zbunjujući predlog sa

Ovo je jedna od najčešćih pravopisnih nedoumica. Verovali ili ne, pisanje predloga sa ne zbunjuje samo školarce, već i odrasle obrazovane ljude, koji ga često pišu spojeno sa drugim rečima, jer im se čini da ga tako izgovaraju. 

Međutim, predlog sa piše se odvojeno. Večita dilema da li se piše sa mnom ili samnom ovoga puta treba da bude rešena. Piše se odvojeno, zato što je sa predlog, a mnom je instrumental jednine lične zamenice ja. 

Uostalom, ako se ponovo zbunite, setite se da se konstrukcija sa tobom piše odvojeno i logično je da se i sa mnom tako piše. 

Jel, jer i je l’ – večita nedoumica

Pre svega, treba znati da ovo nisu iste reči niti su iste vrste reči i veoma je važno kada ih i kako upotrebljavate. 

Jer je uzročni veznik koji znači zato/zato što. Ako nekome postavite pitanje: „Jer si stigao?”, to u stvari znači: „Zato što si stigao?” Setite se ovoga sledeći put kada se zapitate da li da upotrebite jer. 

S druge strane, zamislite da izgovorite ili napišete sledeću rečenicu: „Osećam se dobro jel redovno vežbam.” Ovo je takođe kardinalna greška i zahteva momentalnu ispravku. 

Jel je zamena za upitnu konstrukciju da li u razgovornom jeziku i koristi se kada postavljamo pitanje. 

I na kraju, je l’ je treće lice jednine prezenta pomoćnog glagola jesam i skraćeni oblik rečce li.

Na primer: „Je l’ si dobro?”, „Jesi li dobro?”, „Da li si dobro?”

Da li je reko ili je rekao

Poznato je da smo skloni pojednostavljivanju i skraćivanju reči i to je možda u redu u svakodnevnoj komunikaciji sa najbližima. Međutim, treba da znamo osnovna pravila i da se trudimo da upotrebljavamo ispravne oblike reči. 

Kada su u pitanju glagoli čiji se infinitiv završava na -ći, kao što su: reći, ići, naći, i tako dalje, često volimo da skratimo oblike njihovih radnih glagolskih prideva. Tako često nailazimo na: reko, išo, našo, mogo itd. 

Ispravno je: rekao, išao, našao, mogao… Jeste malo duže i možda teže za izgovor, ali lepše zvuči, priznaćete. 

Pravopisne i jezičke dileme u vezi sa pomoćnim glagolom biti

Reč koja izaziva najčešće propuste ne samo u pisanju već i u govoru sigurno je pomoćni glagol biti. Nekada do grešaka dolazi i nesvesno, jer mnogi zaista nisu upućeni u osnovna pravila upotrebe ovog glagola. 

Aorist pomoćnog glagola biti glasi: 

Ja bih; ti bi; on bi; mi bismo; vi biste; oni bi. 

Greške se dešavaju najčešće u upotrebi prvog i drugog lica množine, kada se umesto bismo i biste konstantno koristi mi bi ili vi bi. S druge strane, dešava se i odvojeno pisanje pomoćnog glagola, pa tako često imamo greške tips: mi bi smo ili vi bi ste. 

Postoje situacije i kada govornici ne izgovaraju -h u prvom licu jednine ili ga upotrebljavaju čak i u drugom licu, pa tako nekada možemo da čujemo i konstrukciju ti bih umesto ti bi. 

U vezi sa tim ili u vezi toga

Ovo je takođe jedna od najčešćih grešaka u pisanom i govornom jeziku. Radi se o tome da imenica veza zahteva instrumental sa predlogom s ili sa. Na primer, oni koji su u vezi sa nekim nikada ne mogu biti u vezi tog nekog. 

Dakle, ispravno je: u vezi sa poslom, u vezi sa pitanjem, u vezi sa razgovorom i tako dalje. 

Takođe, konstrukcija vezano za nije u duhu jezika, pa je bolje koristiti u vezi sa. 

Predlog S sa apostrofim ili bez

Apostrof se koristi kada je iz nekog razloga izostavljeno slovo u reči. Međutim, predlog s je posebna reč, tako da je upotreba apostrofa nakon njega ozbiljna jezička greška. 

Dakle, ne pišemo s’ poštovanjem, već isključivo s poštovanjem. Isto je i sa predlozima k ili ka. 

Odelenje ili odeljenje

Ova greška ume baš da zapara uši u situacijama kada je ne očekujemo, odnosno kada slušamo prosvetne radnike kako govore o odelenjima umesto o odeljenjima. 

Jasno je da reč odeljenje nekima zvuči kao ijekavska varijanta, pa u govoru greše, misleći da upotrebljavaju ekavicu.

Međutim, ispravno je isključivo odeljenje, kao i oboljenje umesto obolenje. 

Vokativ između zapeta

Nažalost, odvajanje vokativa zapetama sve se ređe viđa u pisanju i to je veliki hendikep srpskog jezika. Osnovno pravilo upotrebe vokativa u rečenicama je odvajanje zapetama, ali često čak i u poznatim reklamam ili na bilbordima možemo videti natpise kao što su: Dobro jutro Srbijo, umesto: Dobro jutro, Srbijo. 

Jedan poznati brend alata koristi slogan: Dobrodošli majstori! Ovde uočavamo dve greške – dobro došli se piše odvojeno, a posle toga treba upotrebiti zapetu i tek onda napisati majstori. 

Kako izbeći greške u pisanju važnih tekstova i u komunikaciji? Pitajte, čitajte, angažujte lektora za pisane tekstove i potražite savet kad god vam je potreban.