Retoričko pitanje – definicija, vrste i primeri 

Retoričko pitanje je specifična upotreba upitne rečenice, koja ne traži i ne očekuje nikakav odgovor. Reč je o stilskoj figuri koja predstavlja misao izrečenu putem pitanja, koja se često koristi u svakodnevnoj konverzaciji, ali i u velikom broju književnih dela.   

Saznaj preciznu definiciju ove stilske figure, kako se ona upotrebljava, i pogledaj konkretne primere koji će ti pomoći da prepoznaš retoričko pitanje u delima književnosti.

Šta je retoričko pitanje – definicija stilske figure 

Retoričko pitanje predstavlja prividno pitanje, koje zapravo ne traži odgovor, već služi da pojača i naglasi određenu emociju, odnosno da doprinese uverljivosti određene tvrdnje. Upotrebljeno u nekom književnom delu, retoričko pitanje predstavlja stilsku figuru koja čitaoca ili slušaoca treba da podstakne na razmišljanje.

Takođe, retoričko pitanje se upotrebljava i kako bi se naglasilo čuđenje, nezadovoljstvo ili sažaljenje i slične emocije. Ovakva upotreba može se pripisati i kolokvijalnom govoru kada se jedan sagovornik drži određene tvrdnje i želi da naglasi da je ona kao takva nepobitna. 

Konstrukcija retoričkog pitanja u pisanom i govornom jeziku

Hajde da napravimo pravopisni osvrt na retoričko pitanje, odnosno da obratimo pažnju na to kako se ovo pitanje pravilno konstruiše. Dakle, retoričko pitanje ima obaveštajnu, a ne interogativnu, odnosno upitnu funkciju, ipak na kraju retoričkog pitanja se stavlja upitnik. 

Ako je reč o pisanom jeziku za konstrukciju retoričkog pitanja koriste se i upitne reči poput je li, da li, zašto itd, dok se na kraju obavezno stavlja i upitnik. Kada je reč o govornom jeziku retoričko pitanje se naglašava intonacijom. U tom slučaju ovakvo pitanje više zvuči kao uzvik nego kao pitanje, stoga ga je lakše prepoznati. 

Kako prepoznati retoričko pitanje u književnim delima?

S obzirom na to da se u pisanom jeziku retoričko pitanje ne razlikuje mnogo od onoga na koje treba dati odgovor ponekad ga je teže uočiti prilikom obrađivanja nekog književnog dela. Ipak, kontekst i tema određenog književnog dela nam mogu pomoći da uočimo ovu stilsku figuru. 

Pesnici koriste retoričko pitanje kako bi naglasili naboj jakih emocija koje je određena činjenica ili konstatacija izazvala u njima, a koju potom oni žele da prenosu onome ko čita. Kako bismo podrobnije predstavili retoričko pitanje najbolje je da to uradimo kroz konkretne primere koji će ti pomoći da razumeš i prepoznaš ovu stilsku figuru. 

Primeri retoričkog pitanja u poeziji 

Retoričko pitanje se u pesmama može javiti kao stilska figura koja preovladava i daje ritmičnost pesmi, ali se može pojaviti mestimično, odnosno u jednom stihu kada ga pesnik koristi da naglasi određenu konstataciju i emociju izazvanu njome.

Evo i primera kroz koje ćeš to bolje razumeti.

Dobriša Cesarić, iz pesme Slap:

Teče i teče, teče jedan slap;

Što u njemu znači moja mala kap?

Đura Jakšić, iz pesme Mila:

Ko da igra? Ko da peva?

Ko da žedni? Ko da pije?

Ko li brigu da razbije?

Nesta Mile, nesta ćeva!

Ana toči, Ana služi,

Al’ za Milom srce tuži!

Vrste retoričkog pitanja i njihova upotreba 

U zavisnosti od toga za šta je upotrebljeno, postoji više vrsta retoričkog pitanja. Evo koje su to vrste, u kojim se primerima koriste i na koji način. 

Eroteza je pitanje koje bi trebalo da izazove određen odgovor koji se podrazumeva:

Ima li lepšeg poklona od knjige? – odgovor je da nema lepšeg poklona. 

Eperoteza je kratko retoričko pitanje koje se koristi kako bi izazvalo neposredni efekat:

Malo li je 50.000 evra? – jasno je da nije malo, i da je pitanje upotrebljeno kako bi to naglasilo. 

Antifora je pitanje kojem odmah treba da usledi odgovor, odnosno pitanje koje upućuje samo na jedan odgovor. Primer: 

Ko je to dočekao naše košarkaše po povratku iz Atine? – odgovor je niko, i to se u kontekstu zna.

Erotema je pitanje na koje je odgovor potpuno očigledan. Primer:

Može li nas išta više iznenaditi? – odgovor je da ne može.

Puzma predstavlja protest u obliku pitanja, a evo i primera za to: 

Jesu li vama za jedan dan pobacali sve, i do djeteta u kolijevci, u jamu ili nama? – odgovor je da nisu.

Anacenoza je pitanje koje upućuje na određenu stvarnu ili izmišljenu osobu:

Jesu li, gospođo, ti saveznici sačuvali Poljsku? – odgovor je: Gospođo, ti saveznici nisu sačuvali Poljsku. 

Simbleuza je pitanje kojim kao da se traži određeni savet. Evo i primera: 

Kako neko može psovati tavu na kojoj Sveti Nikola priga priganice, kad je on najzaprečitiji svetac? – nemoguće je da neko psuje tavu na kojoj Sveti Nikola priga priganice.

Antička retorika kao kolevka retoričkog pitanja 

Tokom čitanja ovog teksta možda ti je palo na pamet zašto se retoričko pitanje baš tako zove i odakle potiče? Baš kao što mu i sam naziv kaže retoričko pitanje nastalo je u vreme antičke retorike. Termin retoričko pitanje odnosio se na pitanje koje ne zahteva odgovor, pa možemo reći da je suština ove stilske figure ostala nepromenjena. 

Majstorima antičke retorike smatrani su Demosten i Ciceron koji su retorička pitanja koristili kao sredstvo kojim su zbunjivali svoje sagovornike, ili na neposredan način naglašavali teze o kojima su govorili. 

Nadamo se da ti je ovaj tekst pomogao da naučiš šta je to retoričko pitanje, i da sagledaš sve aspekte u kojima ono može biti upotrebljeno. Verujemo da ćeš nakon ovog teksta znatno lakše prepoznavati retoričko pitanje i u književnim delima, ali i u svakodnevnom govoru.