Seobe Miloš Crnjanski prepričano i analizirano delo

Inspiraciju, ali i građu za roman Seobe Miloš Crnjanski je pronašao u saznanjima iz memoara Simeona Piščevića o stradanjima koja je donela Velika seoba naroda. Upravo je Piščević pisao o ratovima (vojnama) koje ćemo kasnije čitati kao dogodovštine Vuka Isakovića i njegovog “polka” . 

Takođe, na pisca romana Seobe, Miloša Crnjanskog, su inspirativno delovali i događaji iz Prvog svetskog rata, jer se i on sam, kao austrougarski vojnik borio za tuđe interese. Roman Seobe Crnjanski smešta u proleće 1744. godine i prožima motivima, klicama podsticaja za kretanjem, ali i večitim lutanjima i traganjem. 

Oni se prvenstveno mogu uvideti u čežnji pojedinca za nepoznatim sredinama, borbi i nastojanjima našeg naroda da žive bolje i srećnije. Uzrok njegove tragedije je u pritisku vojne sile i zulumu dva suprotstavljena naroda (Turaka i Austrougara), ali i u traganju za obećanom zemljom do koje neće stići. 

Miloš Crnjanski Seobe piše u dva dela, koja su nastali u različito vreme. Seobe prva knjiga se pojavljuje 1929. godine, a druga knjiga Seoba 1962. godine. Mi ćemo se zadržati na prvom delu. Prvobitni plan Miloša Crnjanskog bio je da napiše šest romana o srpskim seobama i to:

• Prva knjiga: o Vuku Isakoviču i Slavonsko-podunavskom puku
• Druga knjiga: obuhvata vreme selidbe u Rusiju
• Treća knjiga: doba Prvog srpskog ustanka, sudbina dva Srbina iz Austrije, oficira koji su pošli u Srbiju
• Četvrta knjiga: o 1848. godini, o prelazu Srba
• Peta knjiga: o emigraciji kneza Miloša i kneza Mihaila
• Šesta knjiga: o povratku Isakoviča sa ruskim dobrovoljcima 1876

Pisac: Miloš Crnjanski

Književni rod: Epika

Književna vrsta: Psihološki roman, sa elementima poetskog i istorijskog.

Miloš Crnjanski Seobe analiza romana

Iako sugeriše zbivanja tokom perioda Velike seobe roman Seobe nije roman zbivanja, već roman stanja. U romanu Seobe likovi prolaze kroz različita stanja svesti – tačnije, nema spoljašnjeg dinamizma, ali ima unutrašnjeg, emotivnog naboja i dinamike. 

Miloš Crnjanski seobe naroda postravlja kao okosnicu radnje, epicentar oko koga orbitiraju likovi i proživljavaju nedoumice, misaone preokupacije i refleksivne uzlete obojene čežnjom i nadom.

Za književni postupak kao što je analiza Seobe roman nije jednostavno žanrovski odrediti. Po društvenom i istorijskom kontekstu, po prikazu sudbine srpskog naroda u austrougarskoj carevini, ovo je istorijski roman. 

Po načinu na koji su u romanu Seobe likovi prikazani, naročito život i sudbine glavnih aktera priče, ovo je i psihološki roman. Ali kako cela tema romana Seobe ima lajtmotivsko ponavljanje i emotivno obojene rečenice, u izrazito lirskom tonu – ovo je i poetski ili lirski roman.

Seobe analiza vremena 

Osnova romana Seobe svakako je epska podloga, ali su vreme, prostor i događaji obrađeni na različite, lirskije načine. U opusu Seobe prva knjiga je tačno istorijski omeđena u godinu dana: od proleća 1744. godine („Tako je, godine 1744, u proleće, Vuk Isakovič pošao na vojnu“) do leta 1745. godine („Tako se 1745, u početku leta, Vuk Isakovič vratio sa vojne“). 

Seobe analiza prostora

Prostor romana Seobe prva knjiga određuje vrlo jasno: to su sremske močvare pored Dunava i Zemun. Nosioci tamošnjih zbivanja su Aranđel Isakovič i gospođa Dafina. Tuđina je oličena u evropskim gradovima i bojištima čiji su akteri Vuk Isakovič i njegov Slavonsko-podunavski polk (puk).

U prvom slučaju, u opisima života Aranđela Isakoviča i njegove snaje Dafine dominira opis njihovog odnosa nakon Dafinine preljube. Događanja nisu razvijena u ovom delu romana Seobe, i svedena su na nekoliko situacija: 

• davljenje Aranđela Isakoviča u Dunavu
• povreda gospođe Dafine 
• Aranđelova poseta patrijarhu
• smrt i sahrana gospođe Dafine

Ni u drugom svom delu, roman Seobe, takođe, nema izrazitog događanja. U nekoliko epizoda, dominira kazivanje o stanju Vukovog puka, o njegovim samoispitivanjima i splašnjavanju njegovog vojničkog poleta. Oseća se duboko razočaranje i saznanju o besmislu ratovanja za druge.

U romanu Seobe likovi su svedeni na tri ključna aktera: Vuk Isakovič, njegov brat Aranđel i supruga Dafina. U nekoliko markantnih epizodnih razvijeni su likovi princeze majke, Sekule, Arkadija i Ananija. 

Preljuba gospođe Dafine i vojevanje Slavonsko-podunavskog polka su dva ključna motiva koji sa sobom nosi roman Seobe. U središtu zbivanja su moralne dileme i psihološko stanje junaka.

Seobe Miloš Crnjanski – kompozicija romana

Roman Seobe Crnjanski je koncipirao po principu paralelne kompozicije, čija se fabula razvija u dva, naporedna toka:

• Istorijski tok, prati Vuka Isakoviča i njegov Slavonsko-podunavski puk po evropskim bojištima
• Drugi tok je porodični: on prati zbivanja u Zemunu, u kući Aranđela Isakoviča. U njegovom središtu su Aranđel Isakovič i njegova snaha, gospođa Dafina.

Kompoziciono sredstvo koje povezuje ova dva fabularna toka, odnosno motiv koji čini sponu između ova dva toka je ličnost gospođe Dafine. Ona je u mislima i sudbinama braće Vuka i Aranđela.

Davljenje Aranđela Isakoviča opisano je u samo dva pasusa na kraju trećeg poglavlja, a detaljno je opisano na početku četvrtog poglavlja. Čin preljube nije prikazan u hronološkom toku kazivanja, već se samo nagoveštava (dok Aranđel leži u njenom krevetu, Dafina gleda kroz prozor).

U jednom trenutku joj se pričini da u vodama Dunava vidi krvavog Vuka Isakoviča sa ogromnom batinom u ruci i vrisne prestrašena. Tu nastaje prekid. Njeno onesvešćivanje u tekstu je prikazano belinom, a nastavak sledi u rečenici: „Probudila se, kada joj je dever tiho odškrinuo vrata“. 

Njihov ljubavni čin roman Seobe u toj noći nije prikazao, ali će se neki detalji predočiti kroz Dafinino sećanje na proteklu noć i kroz Aranđelova razmišljanja o snahi i njenoj lepoti.

Na planu sadržine u delu Seobe knjiga jasno razlikuju dva sloja: 

• Narativni sloj Seobe kazuju kroz priče o životu i sudbini troje aktera, prateći njihovo delanje, mišljenje i emotivne lomove tokom petnaestak meseci.

• Refleksivni sloj, odnosno – filozofski sloj proizilazi iz mišljenja aktera romana Seobe, i sadrži veliki broj egzistencijalnih, etičkih, filozofskih i psiholoških problema.

Kompoziciono, roman Seobe čini kružnu, zatvorenu strukturu, koja počinje i završava se slikom Vuka Isakoviča na bojištu („tako je on počeo vojnu” i „tako je on završio vojnu”), i simboličnom slikom plavog kruga sa zvezdom u centru. Književni Kritičar Muharem Pervić je za to prvo poglavlje romana Seobe rekao da je najlepši i najoriginalniji naslov u istoriji srpskog romanopisanja.

Seobe Miloš Crnjanski prepričano prva knjiga po glavama

Roman Seobe Miloš Crnjanski cela knjiga je napisana u deset poglavlja. Pisac im daje lirski intonirane naslove. Poetska vrednost ovakvih naslova potpunije se sagledava kada se oni čitaju u kontinuitetu – tada se stiče utisak da se čita lirska pesma sastavljena iz deset stihova.

Beskrajni, plavi krug i u njemu, zvezda.

Prošlost je grozan, mutan, bezdan; što u taj sumrak ode. 

Ne postoji više i nije nikad ni postojalo.

Tumarali su, kao muve bez glave. 

Jeli su,

pili su, 

spavali su, da najposle

trčećim korakom poginu;

zakoračivši u prazninu, 

po tuđoj volji i za tuđ račun.

Seobe prepričavanje – prvo poglavlje

Prvo poglavlje romana Seobe prepričano ukratko svodi se na pripremu Vuka Isakoviča za odlazak na vojnu. Vuk okuplja vojnike i oprašta se od žene Dafine i brata Aranđela. Sve se dešava u neobičnoj atmosferi ispunjenoj kišama, maglama, vlagom, hladnoćom; prostor je takođe neprijatan i hladan: travuljina, baruštine, nepregledni vrbaci i ritovi, blato… 

Dominira opšta sinestezija – sva su čula uključena. Od zvukova dominiraju graktanje vrana, lavež pasa, plač i jauci žena, topot konjskih kopita, vika i psovke. Ovakva turobna atmosfera učini da se Vuk oseti potpuno usamljeno: dovoljno je odseliti se iz jednog mesta, pa da sve što ostavljaš bude kao i da nije bilo. 

To osećanje gubitka i praznine, ubrzo nestaje kada se zagleda u daleka brda iza kojih se pomaljalo sunce (nada): Osetio se oseti čio i lak, i topao, kao da nema tela, da ne postoji. 

Seobe prepričavanje – drugo poglavlje

Drugo poglavlje romana Seobe započinje pričom koja prati Vuka Isakoviča i njegov Slavonsko-podunavski polk na ratištima Evrope. U puku su većinom mladi vojnici, prvi put u ratu, ali je bilo među njima i iskusnijih. Prvo odredište puka bio je Pečuj.

Ušli su u Pečuj tako razbarušeni, neoprani, mokri, i pobesneli, da su se deca rasplakala, a žene razbežale u komšiluk. Pevali su vičući, umornim i izgladnelim koracima da su se činili kao čopor gladnih pasa u lovu.

Logor je smešten izvan grada. Iskusniji vojnici, navikli na višečasovna pešačenja, odmah su zaspali. Mlađi, nemirni i radoznali, krenuli su kradom u grad, u pljačku. Mnogi su se bezbedno vratili iz tog pohoda dok su neki uhapšeni. Najveću i najtežu kaznu, zbog silovanja, dobio je vojnik Sekula.

Vojnici su ga izudarali prućem. Felčer ga je onako onesvešćenog prao i vezivao, ne mogavši da mu nađe ni nos, ni usta, ni oči, ni uši. Ni rođena majka, da ga je uzela na krilo, ne bi ga više poznala. 

Vuk Isakovič, komandant puka, obuzet je nostalgičnim mislima u kojima su stalno deca, kamen na bregu, očev grob i tri topole – to je sve što je ostalo u njegovom sećanju posle četiri odlaska u rat i četiri selidbe porodice i četiri opraštanja od nje. 

Pored toga, u njemu se stalno pomalja misao o Rusiji: koja mu se činila kao jedna velika, nepregledna, zelena poljana, po kojoj će jahati. Na večeri u dvoru, pečujski biskup je pokušavao da ga prevedu u katolicizam. Vuk se spasao pijanstvom u kom je stalno buncao o slatkom pravoslavlju i daljinama – koje su uvek simbol Rusije. 

Seobe prepričavanje – treće poglavlje

Treće poglavlje romana Seobe Miloš Crnjanski posvetio je događanjima u kući Aranđela Isakoviča, u Zemunu, u koju je Vuk Isakovič smestio ženu i dve ćerke. 

Pod bregom, razrivenim prolećem, prvim biljkama i krticama ta se kuća beše zarila u obalu Dunava, među mnogim drvenim, šarenim labudovima, šajkama sa izvijenim vratom. Svojim krovom od greda, što beše skinut sa jedne velike žitarice, nabijena zemljom, nadvisila je bila sve staje i obore u okolini, pa se činjaše kao neka prepotopska lađa. Iz nje je dopirao mukli rik volova i krava, topot konja i kamila, glas jaraca i ovnova, blejanje ovaca i jaganjaca. Sa jedne strane vidik je bio pun vode i mokrih ostrva, nad kojima su se beleli minareti i bedemi Beograda u bledoplavom nebu. Sa druge strane razlivala se voda u more blata, koje se prostiralo beskrajno, sa tamnoplavim nebom na sebi, do dna sveta.

U toj kući odvija se čudna i uznemirujuća igra pogleda i dodira između snahe i devera. Priča zalazi u duševne nemire Aranđela Isakoviča. Okriva se njegova čežnju za snahom i njenim telom, lomljenje između pohote i savesti i nemoć da se odupre nagonima. 

Predočena je lepota gospođe Dafine i njena lukava igra sa deverovim osećanjima. Aranđelovo davljenje u hladnom Dunavu i Dafinina naredba da promrzlog i onemoćalog devera smeste u njenu sobu nagoveštavaju kulmnnaciju i eksploziju dotle skrivanih i sputavanih osećanja. Vuku Isakoviču posvećen je samo završni pasus poglavlja sa konstatacijom: Ne pade mu na um da pomisli da ga žena, kod kuće, vara.

Seobe prepričavanje – četvrto poglavlje

Na početku četvrtog poglavlja romana Seobe likovi Aranđela i Dafine su centralni. Dok leži na krevetu svoje snahe, zaokupljen je mislima o njenoj lepoti koja ga je godinama proganjala. U njemu sazreva rešenost da je osvoji u toj noći. Ljubavni čin između devera i snahe nije opisan – na tom mestu je ostala belina (Dafina se onesvestila).

Tek u Dafininom sećanju posle buđenja, predočiće se detalji koji će u njoj izazvati gađenje. Slede sećanja na bračni život i muževljeva odsustvovanja. Kada sagleda celu prošlost i ono što se dogodilo protekle noći, u njoj se javlja ravnodušnost. 

Učini joj se da bi pristala da pripada obojici, čak, bilo kome. Zapada u halucinacije, krvari danima i gubi dete u utrobi, gubi snagu i lepotu. Aranđel je pogođen snahinom bolešću.

Seobe prepričavanje – peto poglavlje

Peto poglavlje je u celini posvećeno Vuku Isakoviču i njegovom puku. Počeli su osvajanje Štajerske. Kratko je opisana situacija u puku i bedan položaj Srba koji su pošli da ratuju na tuđoj zemlji za tuđe interese. 

Potom se opširno opisuju Vukova razmišljanja, sećanja, razočaranja i predosećanja. Iz tih sećanja izranja slika njegove mladosti i Princeze Majke – što je impuls za pripovedanje u sledećem poglavlju romana Seobe.

Seobe prepričavanje – šesto poglavlje

U romanu Seobe prva knjiga se svodi na dve vremenske instance. Vreme ratova i vreme preljube. Šesto poglavlje, obuhvata sećanja iz dva vremenska perioda: vreme Vukove mladosti, (obnavljeno kroz sećanje) i vreme zbivanja osnovne radnje (rata). U mladosti je Vuk Isakovič službovao kod Aleksandra Virtemberškog u Beogradu, kada je, mlad i lep, doživeo prvu pravu ljubav. 

Očarala ga je prinčeva žena (uzvišena i netaknuta – mada je imala odraslog sina. Inicijalni motiv preljube), koja nije bila ravnodušna pred Vukovo pojavom. U sećanju Vuka Isakoviča, to su bili divni dani čežnje, skrivenih pogleda, uzajamne želje za dodirom. Kada se posle 30 godina sreo sa princezom Majkom, oboje su bili ostareli, poružnjeli, neprivlačni i nezanimljivi.

Bezuman i očajan je šetao po dvorani razmišljajući o nekadašnjem i sadašnjem osećanju: otuda i naslov poglavlja: Prošlost je grozan, mutan bezdan; što u taj sumrak ode, ne postoji više i nije nikad ni postojalo. 

Drugi deo poglavlja opisuje aktiviost austrijskog generala Johana Leopolda Berenklaua, što će poslužiti da se predoči odnos austrijskih vlasti prema srpskim vojnicima koji su ginuli ni za šta.

Seobe prepričavanje – sedmo poglavlje

Sedmo poglavlje romana Seobe Crnjanski posvećuje stradanju puka Vuka Isakoviča kod Štrasburga i drugih evropskih gradova. Tumarali su, kao muve bez glave; jeli su, pili su, spavali su, da najposle trčećim korakom poginu, zakoračivši u prazninu, po tuđoj volji i za tuđ račun. 

Vuk Isakovič sve više uviđa besmislenost svoga vojevanja. Sagledao je potpuni gubitak i prazninu u sebi. Nije imao ni volje ni želje da se bije. Tu, na ratištu, stiže mu dopis da su mu deca zdrava, kao i brat, a da mu je žena, gospođa Dafina, umrla. Tim glasom, zbivanja romana Seobe Miloš Crnjanski vraća u Zemun.

Seobe prepričavanje – osmo poglavlje

Osmo poglavlje opisuje umiranje gospođe Dafine i Aranđelove nedoumice. U njemu se prelamaju ljubav prema Dafini, bol zbog uverenosti u njenu smrt ali i luda želja za venčanjem (hoće da od patrijarha izmoli razvod da bi joj ispunio poslednju želju). Odbijanje crkve ga pogađa (za jednu noć je više ostario nego za nekoliko godina). 

Vrativši se kući, zatiče je na samrti, i plače nad njom. U njenom samrtnom pogledu, međutim, nije ostao Aranđelov lik, nego lik Vuka Isakoviča. Aranđel ostaje sam, u plavom krugu, ali bez svoje zvezde.

Seobe prepričavanje – deveto poglavlje

U devetom poglavlju romana Seobe Crnjanski nagađa sudbinu onih koji su otišli u rat. Sahranjuje gospođu Dafinu, i daje opis psihološkog stanja Aranđelovog sluge Ananija. Vojnik Sekula se vraća kući.

Seobe prepričavanje – deseto poglavlje

Puk je, po završetku rata, u desetom poglavlju, zaboravljen od onih za koje se borio. Od puka je ostala gomila beskućnika, bosih i gladnih, koji jedva čekaju povratak kući. Vuk Isakovič se vraća prazan i razočaran u blizinu svoje zemlje. Povratak ratnika obeležen je porazom, a jedina svetla tačka je misao o Rusiji – to je ta zvezda koja ga drži i nastavlja da vodi.

Roman Seobe lektira je koja se obavezno izučava u srednjim školama zbog vrlo ozbiljne i bogate tematika istorijskog, porodičnog, egzistencijalnog, psihološkog, moralnog i filozofskog porekla. 

U okviru ovako raznovrsne tematike zahvaćeno je niz tema i problema: bračni trougao, zla sudbina naroda, seobe, obećana zemlja, problem identiteta, tema prolaznosti i smrti, otuđenost i usamljenost, moralne dileme i psihološki lomovi ljudi koji su gradili i branili našu zemlju od nedaća koja je donela Velika seoba Srba.