banner-2

Simo Matavulj Povareta analiza dela

Povareta je kratka novela Sime Matavulja, pripovedača iz epohe realizma. Pripovetku Povareta Simo Matavulj smešta u opus zbirke pripovedaka iz Primorskog života i Dalmacije, iz koje su se, pored Povarete, izdvojile i: Pilipenda, Oškopac i Bila, Novo oružje i Sveta osveta.

U pripoveci Povareta analiza fabule nam predočava odsustvo razvijene radnje, odsustvo epizoda i uvođenje samo nekoliko likova. Opis psihološkog stanja osnovno je sredstvo karakterizacije. Dijalozi su retki i sa kratkim replikama. Navedene osobenosti karakteristične su za novelu kao proznu vrstu epohe realizma.

U pripoveci Povareta Simo Matavulj ugrađuje mnogo odlika realizma:

  • ogoljeno pripovedanje (jednostavni opisi događaja, ljudi i ostrva)
  • nema puno romantičarskih ukrasa i opisa
  • kratki i realistični opisi okoline i samih likova
  • karakterizacija (psihičko stanje likova) vrši se kroz prikaz njihovih dela i reakcija, odnosno izostanka reakcija.

Ovakvo pripovedanje o ličnostima i događajima nosi jaku emocionalnu težinu i govori o teškom životu ostrvljana i, pomalo tragičnoj sudbini likova.

Pisac: Simo Matavulj

Književni rod: epika

Književna vrsta: novela

Vreme radnje: kraj 19. veka

Mesto radnje: Dalmacija, ostrvo Krapno

Tema: Povratak vojnika Jureta na rodno ostrvo i suočavanje sa smrću devojke koju je nameravao da zaprosi. Patrijarhalna zajednica jednog dalmatinskog ostrva.

Likovi: Juraj, povareta Marija, Luce, Marko, Matija, Miš, Pava…

Povareta Simo Matavulj – prepričano delo

U pripoveci Povareta prepričavanje započinjemo slikom dolaska mladog mornara Juraja Lukešića iz vojske. Jure se posle 25 meseci vraća na ostrvo Krapno, i prvo se susreće sa sestrom Joji, u igri sa njihovim bratom, Mišom – koji je nagovara da skoči sa zida.

Jure potom sreće majku, Luce i nakon pozdrava od svega nekoliko reči saznaje za smrt Marice, devojke koju je nameravao da oženi po povratku iz vojske. U njemu se odvija unutrašnja borba, i on odlazi na pristanište, da razmisli. Tamo se sreće sa ocem, Markom.

Uveče se porodica okuplja na večeri, koju karakteriše škrt razgovor uz vino i ćutanje. Ujutru majka priča sinu o snoviđenju koje je doživela tokom noći. Sirota Marica je poručila Juretu da oženi njenu sestru Pavu. Jure poveruje u majčin san i pristaje.

U delu Povareta književni rod i vrsta se ogledaju prvenstveno u novelistiškom prikazivanju jednog dana na ostrvu, ali u pet slika što noveli daje dramski naboj koji nije samo u spoljašnjim zbivanjima i dijalozima, nego i u duševnom bolu koji preživljava junak:

  • dolazak Jurja Lukešića u Krapno – ekspozicija novele Povareta
  • susret sa majkom i saznanje o Maričinoj smrti – zaplet
  • odlazak u pristanište i sretanje sa Maričinom porodicom u crnini – još jedan udarac
  • veče u domu i večera – još jedan vid retardacije (usporavanja) radnje, radi boljeg dočaravanja emotivnog stanja junaka i približavanja slike patrijarhalne porodice, sklone fatalističkim (prepuštanje sudbini) razmišljanjima
  • Jutro i majčin san – kulminacija, peripetija i rasplet

Kao drama, delo ne bi moglo da prikaže tako jasan opis unutrašnjeg nemira glavnog lika, rastrganost od boli i patnju, ne samo jer mu je izabranica umrla, nego jer nije ni znala da je voljena. Povareta sadržaj okreće i noveli i sa minimalnim razvojem radnje dočarava lik glavnog junaka na majstorski način.

Jezik u pripoveci Povareta Sime Matavulja

Jezik kojim je pisana pripovetka je standardni dalmatinski, osim onih delova gde je pisan dijalogom. Dijalozi su izvorno čakavski, što dodatno pridonosi realističnosti i prikazu stvarne slike ostrvske priče. Kompoziciju odlikuje kompaktnost. Nema labave veze, suvišnog i nedostatka. Velika je majstorija u motivima.

Povareta značenje sna i odnos majke i sina

Niko, pa ni devojka sama, nije znala šta je Jure nameravao, zato i nema javno pravo da tuguje za njom. Ipak, osećaji ne mogu da se kontrolišu, bez obzira na ikakva pravila društva. Jure prvo tuguje u sebi, ne mogavši sakriti bol ni pred ljudima.

Jedina koja zna za njegovu tragediju je njegova majka, koja gotovo jednako pati zbog sinovljeve boli, ali je vrlo realna i zna da zbog toga ne sme da prekrši društvena pravila i ogreši se pred svetom i bogom.

Majka ga prekoreva što se tako ponaša, a nije izražavao želju za ženidbom dok je devojka bila živa, i da je to loše pred božijim očima. Majka mu govori da se pomiri sa tim ali on to ne podnosi – on želi da umre (ja ću umrit). Sutra su zadušnice, a nemir i misao o dragoj povezuje sa pričama o mrtvima (religiozan je i veruje čvrsto u to).

Majka zna da je Jure religiozan, zato mu i govori o svom snu. Ljubav i poštovanje prema majci samo doprinosi tome da Jure oberučke prihvati priču o snu i Maričinoj poruci kao razrešenje za svoju bol i ljubavnu patnju. Ime majke – Luce, simbolično predstavlja svetlost, odnosno spasenje od nemira i misli o smrti za sina. Ona mu daje srećan kraj.

Simo Matavulj Povareta – analiza dela kroz život otočana

U ovoj kratkoj priči, sa vrlo jednostavnom temom, koja se odigrala u svega jedan dan, prikazano je toliko toga. Ono što najjasnije vidimo su običaji i mentalitet jednog malog mesta na ostrvu.

Prikazano je koja je uloga žene u takvom društvu, a koja muškarca, od čega preživljavaju ostrvljani. Koji su običaji običnog radnog dana, a koji nedeljom. Prikazano je šta se sme i šta je grehota, a sve u nekoliko rečenica razgovora između majke i sina.

Pitanja su kratka, odgovori šturi i odsečni – zamara ih da razgovaraju, i ne osećaju se prijatno da vode razgovor o ljubavi. Porodica sluti njegovu ljubav, ali niko o tome ne razgovara otvoreno.

Jezik novele je bogat i izvoran. To je jezik kojim govore primorci: pun je lokalnih oblika i italijanizama. Pisac obilno koristi naratorsku reč, ne samo u dijalozima nego i u narativnim pasažima. Izvorna je ne samo leksika već i fraza, rečenica i intonacija.

Ovakvo jezičko bogatstvo, posebno prisustvo navedene leksike u piščevom govoru, doprinosi dočaravanju kolorita ostrvskog podneblja. I priroda, i enterijer, i jezik skladno upotpunjavaju likove primoraca.

Povareta analiza likova vojnika Juraja i majke Luce

U pripoveci kao što je Povareta sadržaj likova nije bogat, ali je njihova karakterizacija i kompleksnost likova na vrlo zavidnom nivou. Sa vrlo ograničenim materijalom (rečima) i opisima, Matavulj je do tančina predstavio zatvoreno, tvrdo i veoma patrijarhalno življe dalmatinskih ostrva, čijim životima upravlja sudbina i religija.

Novela Povareta i lik Juraja

Mladićevu sreću o povratku kući zamenjuje tuga i bol nakon saznanja da mu je umrla buduća verenica. To je početak njegove emocionalne agonije koja se ogleda u kratkim odgovorima i zatvorenosti – jer nije smeo javno da je oplakuje, iako ga sve podeća na nju.

Figura majke određuje njegovu ličnost. Njoj se poverava, sluša njene savete i pokorava se volji njenog sna kao razrešenja za svoj bol. Vredan je, častan i dobar momak pa se majčin san prihvata kao srećan kraj za našeg junaka.

Uloga majke u noveli Povareta

Jure i Luca rezoniraju jedno kroz drugo jer su vrlo povezani. Ona plače umesto njega, jer on je muškarac, i mora da bude jak kako ne bi osramotio porodicu. S tim u vezi, majka ga savetuje kako da postupi i zaboravi Maricu.  Ona razume što joj sin oseća, ali zna i kakva su pravila društva koja mora da se poštuju, stoga ne dozvoljava da bol preuzme sve njegove postupke.

Povareta – sadržaj imena novele

Povareta je italijanizam i lokalizam za siroticu, nesrećnicu. Naslov i cela radnja posvećeni su devojci, nesuđenoj Juretovoj verenici – Marici, koja je umrla i pre nego što je saznala da je voljena.

Juretova nesuđena verenica je umrla mlada, od smrtonosne bolesti prišta. Pokušali su da je leče, ali nije pomoglo. Zvali su i vračaru, ali ni ona nije uspela da je spasi. Na kraju je njen otac dao zavet Bogorodici, ali je Marica svejedno podlegla bolesti.

Pripovetka daje i njen kratak opis, kakve je se Juraj seća u žudnji da je ponovo vidi: „A di si, najlipši cvite krapljanski, Marice Tanfarice! A di je tebe iz bašćine, da čujem srebrn glasić tvoj, da vidim viti stas tvoj, i one crne oči, i ono bilo lice!”.

Tako ogoljenog sadržaja, pripovetka Povareta Sime Matavulja ipak nimalo ne oskudeva u dočaravanju stvarne slike pomorskog mesta. Čitalac može jasno da zamisli takav kraj, jer su i šturi opisi ipak učinili dovoljno dobar posao prikaza okoline i opisa likova. Veći opisi ovde ne samo da nisu potrebni, nego bi posve narušili atmosferu i bit ovog dela.

Podeli