Šta je praksa po zakonu

0

Praksa je najbolji način da, kao sveži diplomirani studenti, dođete spremni na tržište rada sa određenim radnim iskustvom. Šta je zapravo praksa po zakonu? Koja su vaša prava i obaveze i kako da vas ne iskoriste na praksi? Pročitajte sve ovo u nastavku.

Godinama smo svedoci da formalno obrazovanje ne pruža mladima sva neophodna znanja i veštine za funkcionisanje na tržištu rada. Poslodavci traže praktično iskustvo, a velika većina studenata nema mogućnost da stekne praktična znanja uokviru studijskog programa.

Prilika stvarno ima mnogo, ranije nije bilo toliko lako naći praksu kao danas. Veliki broj kompanija traži studente, a neke i nude priliku za praksu. Primetićete razliku u rečenicama – traže i nude, jer neke kompanije traže studente koje će iskorišćavati, dok druge stvarno nude priliku za usavršavanje i sticanje novih znanja. Upravo zato je bitno znati kako iskoristii praksu, tj. svoja prava i šta slovo zakona kaže o ovom terminu.

Šta je praksa?

U zakonu nije definisan termin praksa. Tradicionalno značenje termina ,,praksa’’ potpada pod kategoriju Ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju.

Ovde dolazi do nesuglasica i razlika između dve vrste ugovora.

  1. Ugovor o stručnom osposobljavanju – može da se zaključi, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita. Kada je to predviđeno zakonom, tj. Utvrđeno pravilnikom kao poseban uslov za samostalni rad u struci.
  2. Ugovor o stručnom usavršavanju – može da se zaključi, radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije, za vreme utvrđeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacije, u skladu sa posebnim propisom.

Kad se zaključuje jedan, a kad drugi ugovor? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo prvo da znamo ko su pripravnici.

Za bavljanje određenim zanimanjem posle završene škole, za neke poslove je propisima predviđeno da se prethodno mora ,,raditi’’ određeno vreme pod nadzorom nekog iskusnijeg, a nakon toga se polože poseban ispit.

Takav je slučaj sa advokaturom, lekarskom profesijom, nastavnicima, socijalnim radnicima, državnim službenicima… Radni staž koji mora da se obavi da bi mogao da se polaže ispit, a potom i samostalno radi je pripravnički staž, a ti si za to vreme pripravnik.

joda praksa young padawan
ne traži naknadu mladi pripravniče, imaj strpljenja

Za obavljanje pripravničkog staža može se zasnovati radni odnos ili zaključiti Ugovor o stručnom osposobljavanju (i usavršavanju). Trajanje ugovora je godinu dana, ako drugačije nije određeno zakonom (npr. za pravnike je to 2 godine rada u pravosuđu).

Zakonom nije propisana sadržina ovog ugovora, već je to ostavljeno ugovornim stranama. Ovaj ugovor uglavnom sadrži: podatke o poslodavcu i angažovanoj osobi, osnov za prijem na rad (radi obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita, radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja, radi specijalizacije), trajanje ugovora (datum stupanja na rad i datum prestanka rada), prava i obaveze ugovornih strana (visina novčane naknade ako je ugovorena, dužnost pridržavanja radne discipline i naloga neposrednog rukovodioca)

  • Ako imate položen stručni ispit za samostalni rad u praksi, poslodavac sa vama može da zaključi samo ugovor o stručnom usavršavanju, i to samo ako poslodavac ima ustanovljen program usavršavanja.
  • Ako nemate položen stručni ispit, onda poslodavac sa vama zakjlučuje ugovor o stručnom osposobljavanju, ali samo ako je reč o poslovima za koje je zakonom ili opštim akotom poslodavca predviđeno obavljanje pripravničkog staža i polaganje pripravničkog ispita.

U svakom slučaju, poslodavac može (ali nije u obavezi) da licu na stručnom osposobljavanju da novčanu naknadu i obezbedi druga prava. Ukoliko je naknada obezbeđena, ona nema karakter zarade, ali imate puno zdravstveno osiguranje, kao i penziono i socijalno.

Međutim, ako nije ugovorena naknada, poslodavac je obavezan da plaća doprinose za penzijsko, invalidsko osiguranje kao i zdravstveno za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti (ne klasično zdravstveno).

Da sumiramo: praksa (u tradicionalnom smislu) se zasniva na osnovu Ugovora o stručnom usavršavanju i osposobljavanju. Traje do godinu dana, ukoliko nije zakonom drugačije predviđeno. Poslodavac može i ne mora da vam plati naknadu. Ako vam obezbedi naknadu, plaća doprinose za penziono, invalidsko i zdravstveno u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti.

Šta se dešava u praksi? Poslodavci koji žele da vas prime na ,,praksu’’, često potpisuju sa vama ugovor o volontiranju (ako uopšte i potpisuju ugovor), umesto ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju. Kao što smo utvrdili u tekstu o volontiranju –  to je nezakonito. Ako želite da budete sigurni da vas neće iskorišćavati na praksi, tražite da potpišete odgovarajući ugovor.

Ostavite komentar