Šta je probni rad i zašto je potrebno proći ga?

Probni rad je često prva stepenica u karijeri mnogih ljudi, pogotovo ukoliko se zapošljavaju u državnim organima. Probni rad je definisan zakonom, i obavlja se prema tačno utvrđenim smernicama koje imaju za cilj da na određenu poziciju dovedu pravog kandidata, osposobljenog da obavlja svoj posao na najbolji način. 

Iako se probni rad vezuje uglavnom za državne organe, nije retkost da se probni rad obavlja i u privatnim firmama, pa je sve više pitanja o tome kako izgleda probni rad, da li je plaćen i koliko traje. U nastavku teksta se bavimo probnim radom i načinom na koji ga zakon definiše. 

Kako izgleda probni rad?

Probni rad je ugovorom o radu definisan period tokom kog lice treba da pokaže znanja, sposobnosti i veštine koje ga kvalifikuju za rad na datoj poziciji, u okviru državnog ili nekog drugog organa koji probni rad postavlja kao preduslov za radni odnos. 

Probni rad se ugovara za obavljanje jednog ili više povezanih poslova utvrđenih ugovorom o radu, kao uslov za prijem u radni odnos u državnim organima, i ovaj rad se po zakonu plaća. Ovakav vid rada postoji da bi poslodavac i zaposleni videli da li su zadovoljni uslovima rada, odnosno da li se zaposleni uklapa u profil željenog kandidata za datu poziciju. 

Koja je razlika između probnog rada i radnog odnosa?

Probni rad ne treba poistovećivati sa radnim odnosom. Iako se probni rad (po pravilu) zaključuje na osnovu ugovora, razlika u odnosu na radni odnos je ta što je probni rad uslovan. To znači da tokom probnog rada poslodavac treba da uoči da li zaposleni zadovoljava kriterijume svoje radne pozicije. 

U zavisnosti od toga, on ostaje na radnom mestu po završetku probnog rada i stupa u radni odnos, ili napušta poziciju ukoliko nije uspeo da odgovori na zahteve posla tokom probnog rada. Osim što poslodavac na ovaj način stiče uvid u veštine i kompetencije zaposlenog, i sam zaposleni dobija priliku da oseti radno okruženje i oduči da li želi da ostane na toj radnoj poziciji ili ne. 

Koliko traje probni rad i šta nakon njegovog završetka?

Zakon o radu predviđa da probni rad može da traje najduže šest meseci. Međutim, i pre isteka vremena poslodavac ili zaposleni mogu da raskinu ugovor o radu, ukoliko postoji nezadovoljstvo jedne strane drugom. Takav raskid ugovora podrazumeva i otkazni rok koji traje najmanje pet radnih dana.

Ukoliko ne dođe do prekida probnog rada pre nego što ugovor to predviđa, poslodavac po završetku probnog rada odlučuje da li zaposleni ostaje na istoj poziciji na bazi radnog odnosa, ili odlazi sa te pozicije jer nije pokazao zadovoljavajuće stručne i radne sposobnosti. 

U ovom poslednjem slučaju, zaposleni se po datumu isteka probnog rada odjavljuje i sa obaveznog socijalnog osiguranja koje je ugovor predviđao. Poslodavac je u svakom slučaju dužan da obrazloži razloge otkaza ugovora o radu. 

Kada je potreban probni rad – ko treba da ga obavlja?

Probni rad obavezuje sve koji po prvi put zasnivaju radni odnos i državnom organu, a pri tom nisu pripravnici i ne rade u nekom od kabineta. S druge strane, probnom radu ne podležu državni službenici na položaju. 

U velikom broju slučajeva, od kandidata za zaposlenje će se tražiti da odrade probni rad bez obzira na to da li je reč o državnom organu ili ne, jer su poslodavci uvideli da je ovakav sistem efikasniji pri izboru pravih kandidata za određene pozicije. Ipak, ovakva praksa otvara i mnoge mogućnosti zloupotrebe zakona. 

Kada je probni rad ujedno i rad na crno?

Probni rad je odlična prilika za poslodavce da provere veštine, spretnost, izvežbanost i druge kvalitete zaposlenog, pre nego što on stupi u radni odnos. Međutim, veliki broj poslodavaca zanemaruje činjenicu da prijem kandidata na probni rad mora da se realizuje na bazi ugovora, onako kako Zakon to predviđa. 

Posledice ovih zloupotreba uglavnom osećaju sami zaposleni, jer nije retkost da im nakon stupanja na rad bez ugovora dogovorena zarada ne bude isplaćena. Ugovor definiše prava i obaveze zaposlenog i poslodavca, što znači da bez njega ne postoji nikakva garancija poštovanja dogovorenih stvari. Probni rad bez potpisanog ugovora se smatra radom na crno.

Zašto probni rad odlično priprema kandidata za posao?

Probni rad je idealna prilika da kandidat stekne širu sliku o poslu koji obavlja, naročito ukoliko je reč o prvom zaposlenju. Ovo je ujedno period pogodan za učenje, usvajanje novih znanja i praćenje rada drugih, iskusnijih kolega. 

Sam probni rad toleriše grešku više nego pun radni odnos, pa je ovaj period ustvari šansa da se oblikujete u skladu sa pozicijom na kojoj radite i po isteku probnog rada spremno stupite u radni odnos. Ipak, ne zaboravite da je probni rad pre svega test vaših sposobnosti za određenu poziciju, pa dajte sve od sebe da maksimalno produktivno radite, usvajajući sva znanja koja imate priliku da steknete na radnom mestu. 

Probni rad, praksa, volontiranje – koja je razlika?

Mnoge nedoumice se javljaju kada je potrebno povući granicu između prakse, volontiranja i probnog rada. Razlika je u sledećem: 

Volontiranje podrazumeva organizovano, dobrovoljno pružanje pomoći/usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, bez novčane naknade ili druge imovinske koristi. 

S druge strane, praksa znači stručno usavršavanje koje može, a i ne mora biti plaćeno, i obično se realizuje radi obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita. Za razliku od volontiranja i prakse, probni rad je uvek uz naknadu, a Zakon predviđa i definisanje uslova probnog rada ugovorom. 

Naveli smo najvažnije karakteristike probnog rada, koji ćete verovatno proći kada se odlučite na rad u državnim organima. Važno je da probni rad bude usklađen sa Zakonom, i da njegove prednosti iskoristite maksimalno pre nego što zvanično stupite u radni odnos koji vas čeka posle uspešno završenog probnog rada.