Šta je rad “na crno”?

Rad na crno spada u niz aktivnosti koje se zbirnim imenom označavaju kao siva ekonomija. Zbog pežorativnog značenja, ali i činjenice da u velikoj meri utiče na ekonomsku sliku države i remeti privredni rast, sintagma rad “na crno” jedna je od glavnih tema koja okupira socio-ekonomske tokove jedne zemlje.

Razlozi za rad na crno razlikuju se u zavisnosti od toga da li taj rad uključuje naknadu, ili se obavlja preko neformalnih ustanova koje su posrednici u sklapanju poslova. Zaobilaženje zakonskih normi, “preskakanje” formalno-pravnih odnosa koje je država utvrdila i manji troškovi poslodavaca, samo su neki od razloga zbog koji je rad na crno uvek aktuelna tema.

Kako bi se radnik zaštitio, ali i stekao kvalitetan uvid u odnose koji dovode do rada na crno i eksploatacije od strane poslodavca, potrebno je da se bolje upozna sa zakonskim odredbama i da u potpunosti shvati svoja prava i obaveze. Zbog stalne aktuelnosti i važnosti ove teme, pročitajte u nastavku šta je rad na crno i kako se izboriti sa ovim negativnim ekonomskim trendom.

Rad na crno – Ugovor o radu i prijava radnika

Radom “na crno” krše se osnovni principi dostojanstvenog rada i ugrožava se ostvarivanje osnovnih socijalno-ekonomskih prava građana. Ovakvom vrstom rada se definiše svako obavljanje rada bez zaključenog ugovora o radu, koji takođe uključuje prijava radnika i obavezno socijalno osiguranje.

Prijava radnika podnosi se Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, bilo neposredno (elektronski) ili posredno, preko filijala Fonda za penzijsko i zdravstveno osiguranje (PIO) i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Kada je u pitanju rad na crno prijava radnika smatra se neodvojivim delom ugovorne obaveze, jer time štetu podnose svi. Od zaposlenih, koji ne ostvaruju svoja puna prava, preko poslodavca, koji se suočava sa potencijalnim velikim kaznama, do države i poreske politike koja zavisi od broja ljudi koji radi “na crno”.

Šta kaže Ugovor o radu?

Prema Ugovoru o radu, zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, kao i na zdravstvenu zaštitu i zaštitu ličnog integriteta. Ovde se spisak prava ne završava, jer Ugovor o radu uključuje i dostojanstvo radnika, kao i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti.

Ugovor o radu smatra se zaključenim kada ga potpiše zaposleno lice i poslodavac. Ugovor se potpisuje pre stupanja zaposlenog na rad, a poslodavac je, prema odredbama zakona, dužan da jedan primerak tog ugovora preda zaposlenom. Ovim ugovorom se određuje i otkazni rok zaposlenog, obično u trajanju od 15 do 30 dana.

Važno je napomenuti da se Ugovor o radu može zaključiti na određeno i neodređeno vreme, a svaki ugovor u kojem nije naznačeno vreme trajanja angažmana, smatra se ugovorom na neodređeno.

Kada je u pitanju rad na crno zakon je posebno osetljiv na grupe sa posebnom zaštitom, koju imaju imaju zaposlene žene za vreme trudnoće i porođaja, zaposleni radi nege deteta, zaposleni koji su mlađi od 18 godina i zaposleni sa invaliditetom.

Rad na crno u Srbiji – neprijavljeni radnici kao najveća boljka

Prema različitim interpretacijama izveštaja koji se pojavljuju u medijima i bave temom rad “na crno” u Srbiji, oko trećinu ukupnog broja zaposlenih u našoj zemlji čine neprijavljeni radnici koji faktički rade van zakonskh okvira. Pored neprijavljenih radnika, ovo podrazumeva:

• nezakonito zapošljavanje stranih državljana;
• isplaćivanje zarade ili dela zarade “na ruke”, bez obračuna i uplate poreza i doprinosa;
• neisplaćivanje uvećane zarade, koja uključuje prekovremeni rad, rad noću, smenski rad ili rad tokom dana koji su predviđeni kao neradni.

Rad “na crno” u Srbiji predstavlja ogroman problem. Činjenica da brojka varira negde između 600 i 800.000 svedoči o tome kakve katastrofalne posledice neprijavljeni radnici imaju na stanje ekonomije u zemlji.

Jedan od glavnih razloga za rad ”na crno” u Srbiji je teška ekonomska situacija i nestabilan odnos na tržištu rada. Pored odlaska u inostranstvo, jedina opcija za mnoge poslovno sposobne jeste da isti pronađu kako znaju i umeju, bez obzira na to što poslodavac može da ih stavi u nezavidnu situaciju. Promenom posla ili gubitkom sigurnih primanja, jedan od najbržih, ali i najmanje sigurnih načina zarade jeste upravo rad “na crno”.

Inspekcija rada – kako da znaš da ne radiš “na crno”?

Jedan od glavnih mehanizama u borbi protiv sive ekonomije i rada “na crno” je inspekcija rada. Inspektorat za rad je organ u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja. Kao glavna delatnost koju sprovodi inspekcija rada predstavlja izlazak na teren i inspekcijski nadzor po službenoj dužnosti.

Kada je u pitanju rad na crno inspekcija često sprovodi i pojačan vanredni inspekcijski nadzor, kako u toku radnog vremena, tako i tokom vikenda. Takođe, moguće je na zahtev radnika sprovoditi i preventivan inspekcijski nadzor.

Postoji nekoliko stvari koje daju odgovor na pitanje da li je radnik zaposlen “na crno”. Ukoliko ima potpisan ugovor sa poslodavcem, na osnovu kojeg poslodavac plaća doprinos na pun iznos zarade i redovno plaća obavezno socijalno osiguranje – zdravstveno, penzijsko, invalidsko i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Kazne za rad na crno

Prijava rada “na crno” se pre svega odnosi na zakonsko sankcionisanja poslodavca koji radi van pravnih okvira. Ukoliko inspekcija uhvati poslodavca da nije prijavio radnika, Zakon o radu predviđa tri dana za prijavu neprijavljenog radnika.

Kazne za rad “na crno” za preduzeća koja izbegavaju da plate poreze i doprinose kreću se u rasponu od 800.000 do dva miliona dinara. Ako se pitate kolike su kazne za rad “na crno” za rukovodioce, one se kreću od 100.000 do 150.000 dinara, dok je preduzetnike kazna od 300.000 do 500.000 dinara.

Iako tačan broj ljudi koji radi “na crno” varira, ono što se pokazuje kao ozbiljna boljka čitavog društva jeste da je taj broj izuzetno velik. Prvi korak u prevazilaženju ovog negativnog ekonomskog trenda je upravo upoznavanje sa samim pojmom, ali i pravima radnika koje definiše Zakon o radu. Samo na taj način, moguće je prevazići problem i uspostaviti bolje kvalitetno radno okruženje sa boljim radnim uslovima.